ŽIVELI – VINARIJA PUSULA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: DIJANA MILIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DIJANA MILIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR VINARIJE „PUSULA“. VINARIJA PUSULA JE PODIGNU­TA U CENTRU SELA MILIČINICA U POCER­SKO-VALJEVSKOM REJONU, PODGORSKOM VINOGORJU U BLIZINI, SUNCEM OKUPANIH, PROSTRANIH VINOGRADA ZASAĐENIH NA PLODNOJ ZEMLJI NADOMAK CERA. ZEMLJA, DELIMIČNO VULKANSKOG POREKLA PROŠA­RANA CRVENICOM, ODUVEK JE BILA PRIROD­NO STANIŠTE VINOVOJ LOZI. O VINU I LEPOTI PUSULE PRIČA NAM U OVOM LETNJEM BRO­JU ŽENA KOJA ŽIVI SVOJ SAN.

ODAKLE DIJANA MILIĆ U SVETU VINA?

Dijana se sa vinom upoznala još u detinjstvu bu­dući da se u našoj kući negovala vinska kultura. Kada se radi o uzgoju grožđa i proizvodnji vina, počelo je iz ljubavi i hobija. Porodičnog. Na br­dašcetu u selu Miličinica, lokalno poznatom kao Pusula, posadili smo naš prvi vinograd 2006. go­dine i uplovili u ovu predivnu, ali i vrlo izazovnu, avanturu.

KOJE SVE VRSTE VINA PROIZVODITE?

Sva vina su proizvedena od našeg grožđa i danas imamo sedam različitih etiketa. Četiri bela vina su Pusula Sauvignon blanc, Pusula Chardonnay, Pusula Traminac i L‘estuaire, kupaža Sauvignon blanc-Semillon. Zatim proizvodimo jedan roze jednostavnog naziva Pusula Rose koji je kupaža čak četiri sorte, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Pinot noir i prokupca. Od crvenih vina tu je jedno sortno vino Pusula Cabernet, proizvede­no od sorte Cabernet Franc i jedna kupaža sorti Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc koja nosi naziv Pusula Cuvee.

KOJE BI VINO NAJBOLJE OPISALO TEBE I ZAŠTO, A KOJE SRBIJU?

Vino koje bi mene najbolje opisalo je ono koje kaže „ja umem da upalim vatru i ugasim požar“. To je za mene Pusula Sauvignon blanc. Zašto? Sauvignon blanc je sorta koja nudi mnogo mo­gućnosti kada je uzgoj u vinogradu i rad u podru­mu u pitanju. Moguće ga je, kako to vinari kažu, stilski oblikovati na različite načine, a da ipak ostane prepoznatljiv i ne izgubi svoju osnovnu ka­rakternu crtu. U jednoj sorti ima mnogo različitih ličnosti, a opet je nedvosmisleno kome pripada­ju. Možda jedna deo iz priče o Pusula Sauvignon blancu koji kaže: „ Pravi kameleon, a opet nekako stalan i vazda prepoznatljiv. Pomalo savage. Opi­jajući i opominjući ti se ne završavaš…“ – najbolje može da dočara raznolikost i lepršavost sorte i samo napravimo paralelu sa čovekom, jer vino je vrlo slično čoveku, rađa se, odrasta i sazreva, stari i gasi.

Kada se zapitamo koje bi vino najbolje opisalo Srbiju možemo da ostanemo bez jasnog odgo­vora budući da bih morala da opišem barem tri ili četiri sorte kada uzmemo u obzir istoriju, geo­grafski položaj i mentalitet našeg naroda. Ako je pak gledamo kao novu vinsku regiju na evropskoj i svetskoj vinskoj mapi, rekla bih da je još uvek rano odlučiti koja je to sorta ili koje vino. Ono što je dobro je da smo pokazali da imamo teroar koji vina proizvedena od internacionalnih sorti stavlja rame uz rame sa ostatkom sveta i da imamo i naše authohtone sorte koje imaju odličan poten­cijal i na kojima treba da radimo kako bismo od njih napravili brend za svet.

ŠTA BI MOŽDA IZDVOJILA KAO NAJLEPŠI, ALI I NAJTEŽI DEO POSLA KOJIM SE BAVIŠ?

Najlepši deo posla je svakako proizvodnja i to po­čevši od početka, od vinograda, jer vino se proi­zvodi u vinogradu, a naše je da ga sa što manje intervencija u podrumu dovedemo do ljubitelja vina. Sama proizvodnja, kao i sve ostalo u životu, ima i svoje lepe i manje lepe momente. Rekla bih da je pogled u nebo i strepnja zbog vremenskih prilika jedan od onih manje lepih momenata.

VAŠA VINA SU KAO POEZIJA PRETOČENA U BOCE, ALI I NA ETIKETE.

Vino je kao život i kao poezija i, iznad svega, jed­na velika ljubav. Iz tog razloga, naša vina su „vina sa porukom“ i stoga svako naše vino na etiketi nosi svoju poruku i priča svoju priču. Priče su na­stale iz potrebe da se ostvari i novi oblik komu­nikacije sa ljubiteljima vina i da se prenese priča o ljubavi prema sorti, vinu, vinogradima, prirodi i životu u celini.

TRADICIJA KOJA STOJI IZA VAŠE VINARIJE?

Suprotno mišljenjima, vinogradarstvo u pocer­sko-valjevskom rejonu ima dugu tradiciju. Pre II svetskog rata, svaka kuća u našem selu Miličinici imala je vinograd. Tako su i naši preci imali odre­đen broj motika pod vinogradima. Međutim, mi se ne pozivamo na tradiciju porodice i kraja. Ono što nam je važno je činjenica da nas je put doveo na brdo Pusula i vratio prirodi i selu. Neka tradici­ja počne od nas, od prvog zasada 2006. godine i neka traje generacijama. To bi za nas značilo da smo u životu sve uradili kako treba prenevši na­šem potomstvu ljubav prema vinogradima i vinu.

VINARIJA „PUSULA“ PODRŽAVA ODABRANE KULTURNE MANIFESTACIJE U SLIKARTSVU, POZORIŠTU… DA LI JE TO NEKA VRSTA VAŠE MISIJE I DOPRINOSA?

Tako je. Neki bi rekli da je i vino umetnost. Budući da se vino pije sa određenom kulturom ispijanja i da je za nastanak jednog vina potrebno vreme, strpljenje, inspiracija i vizija, negde je logično po­vući paralelu sa različitim vidovima umetnosti. Ako jedna slika, fotografija ili predstava uspe da dotakne makar jedno ljudsko biće i u njemu osve­sti značaj kulture u širem smislu za opstanak i razvoj jednog naroda, mi smo srećni ako smo uspeli da doprinesemo podržavajući odabrane kulturno-umetničke događaje u Srbiji.

NA KOJE VINO OZ VINARIJE PUSULA STE NAJPONOSNIJI? KOJU BERBU BISTE IZDVOJILI?

Neskromno mogu da kažem da sam ponosna na sva vina koja su izašla iz naše vinarije od berbe 2013. pa na dalje. Ponosna na čak i ona iz izazov­nih berbi kakve su bile 2014, 2016. i 2018. godi­ne. Svakako, vremenske prilike su najviše ljubavi vinogradima dale u godinama 2017. i 2019. te se tako i vina iz ovih berbi izdvajaju kao vrlo po­sebna. Ako bih morala da izdvojim, izdvojila bih Pusula Sauvignon blanc iz ove dve berbe, Pusula Cabernet iz berbe 2017. i Pusula Cuvee iz 2017.

NAPRAVI NAM KOMBINACIJU VINA I HRANE KOJU BISMO MOGLI DA ORGANIZUJEMO ZA NAŠE PRIJATELJE.

Možemo da napravimo za svakoga po nešto i sve za nekoga. U mom životu skoro da ne postoji jelo ili namirnica koju ne jedem, pa bih tako uz neku lepu ribu ili plodove mora izabrala Pusula Sauvignon blanc. Uz piletinu i ćuretinu bih bira­la Pusula Chardonnay, dok bih jagnjetinu jela uz čašu vina koje se zove L‘estuaire i kupaža je Sau­vignon blanc-Semillon. Biftek ili biftek taljatu mo­žemo upariti sa Pusula Cabernet ili Pusula Cu­vee, dok savršen par uz suši predstavlja Pusula Traminac. Rose je pak takozvano džoker vino, pa Pusula Rose možete poslužiti uz bilo koje peče­nje i sigurno nećete pogrešiti.

KOJI TRENDOVI SE NAJAVLJUJU U SVETU VINA?

Trendovi u svetu vina, kao uostalom i trendovi uopšte kada su prehrambeni proizvodi u pita­nju, idu u pravcu organske proizvodnje, kako u vinogradu, tako i u vinarijama. Nažalost, ovo nije jednostavno kao što izgleda, jer su klimatske promene takve da je mnogo teško, a nekad čak i nemoguće, održati vinograd zdravim bez upotre­be zaštitnih sredstava koja nisu organskog po­rekla. To svakako ne znači da su vina koja se ne proizvode po principima organske proizvodnje manje kvalitetna ili štetna, jer se u proizvodnji svi držimo pravila i dobre proizvođačke prakse. Mi svakako imamo u planu da u budućnosti pokuša­mo ovo da izvedemo kod nas u vinogradu, a do tada ispitujemo mogućnosti i tržište.

TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ZALJUBI SE U PRIRODU“. VI STE NA PRIRODI POSTAVILI SVOJ BREND. ŠTA ZNAČI ZA TEBE PRIRODA?

Priroda je život i život je priroda. Energija koju čo­vek razmeni sa prirodom je neprocenjivo blago i onaj koji to jednom oseti, ostaje zaljubljen u pri­rodu. Dakle, otvoriti dušu i um i dozvoliti prirodi da nas osvoji i zaljubi u sebe.