PIŠE: DANKA VUČKOVIĆ
Da li osećaš da si jedan od onih koji i dalje gledaju fotografije drugih ljudi na egzotičnim destinacijama i rajskim plažama, na svetskim trgovima okruženim impozantnom arhitekturom, dok sediš kod kuće ispred svetlećeg ekrana koji je postao tvoj prozor u svet, ili ćeš jednostavno zakoračiti u taj fascinantni svet i krstariti njime? Da li biraš SVEt ili NEt?
Putovanja ne moraju biti nedostižni san
Koliko samo puta naletiš na fotografiju neke egzotične destinacije i pomisliš: „Eh, to je meni nedostižno!” Međutim, putovanja danas ne moraju biti neki nedostižni san ili neotkrivena tajna. Može se uživati u predelima i bliže i dalje. Može se biti turista i u sopstvenom gradu. Ipak, ako samo malo počneš da „čeprkaš“ po internetu, pronaći ćeš pregršt saveta kako da baš ti uroniš u tirkizne vode i piknikuješ u naranžastim kanjonima, kako da gaziš po pustinjskom pesku ili roniš duž koralnih grebena. U današnje vreme, mnoge „low cost“ kompanije omogućavaju nam da se za svega dvadesetak evra probudimo u nekom udaljenom kutku sveta. Čak i određeni poslovi mogu da ti omoguće besplatna putovanja. U zamenu za malu pomoć onima kojima je ta pomoć negde u svetu potrebna, lako ćeš preko volonterskih veb-sajtova dobiti i potpuno besplatan smeštaj i obroke. Naravno, samo ako je to raskošno šarenilo sveta dovoljno dobar razlog da neke materijalne stvari žrtvuješ, ako je to tvoj prioritet i ako poseduješ izvesnu fleksibilnost.
Svetski putnik ili turista?
Kada me pitaju zašto volim putovanja, pomislim na stihove Vilijama Blejka:
„Videti svet u zrnu peska
I nebo u divljem cvetu,
Držati beskraj na dlanu ruke
I večnost u jednom trenu…“
I tako pri samoj pomisli na lepote prirode i daljine koje me svakodnevno dozivaju, moja lutalačka duša zavibrira, zasijaju mi oči skitalice i zasvrbe tabani. Javi se neki neizdrž u meni, i čini mi se, što više putujem, potreba za putovanjima se samo uvećava. Želim sve i želim odmah.
Stav “sve ili ništa”
Ako zaista želiš da postaneš svetski putnik, moraš se držati pravila igre “sve ili ništa”- odbaciti izgovore, postaviti prioritete, a zatim odvažno doneti odluku da kreneš. Nema više opravdanja za one koji su izabrali da sede žaleći se i ne čineći ništa po tom pitanju ili živeći po pravilima drugih. Ako budemo radili ono što društvo od nas očekuje – naši roditelji, prijatelji – upadamo u zamku da izneverimo sami sebe, pa čak i sve njih. Izneverićemo svet. Svetu je potreban pozitivan stav koji nam dozvoljava da živimo živote o kojima sanjamo, a izgovora i odlaganja ima već i previše. Svetu je potrebno da inspirišemo i druge ljude oko nas da urade isto – da grade snove, žive svoju strast i usvajaju mentalitet koji i njih i sve oko njih motiviše da idu napred. Usvajanje pozitivnog stava može biti početak novog života – života u kome dolaziš do svojih ciljeva, nastavljaš biti produktivan i proaktivan i učiš više o sebi. Ovaj stav “sve ili ništa” menja pravila igre i menja život – on je pokretač koji nam je potreban, skok koji će promeniti smer života dokle god smo mu predani. Baš kao i putovanja! Putovanja nas uzdižu u duhovnom smislu, daju nam slobodu i obogaćuju sposobnosti i kreativnost. Svaka nova destinacija je i nova lekcija koju moramo da usvojimo. Putovanja leče predrasude i brišu ograničenosti. Prelazeći kilometre, povezujemo strane sveta, grlimo sve njegove boje, udišemo mirise, lepimo kaleidoskope saznanja i uspomena, koje nam niko ne može oduzeti.
Nisi drvo – pomeri se!
Zato, prestani da čekaš da ti se stvari dese. Ne dozvoli da te strahovi savladaju. Pomeri se! Razveži konopce kolotečine i isplovi iz sigurne luke hvatajući jedrima povoljne vetrove. Usudi se da sanjaš i otkrivaš! Prestani da slušaš o tuđim putovanjima i snovima i učini prvi korak da započneš svoje putovanje, ma koliko taj korak bio mali. Meša Selimović je rekao: “Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad dok se ne boji da započinje.” Stoga, izgubi se u svetu i tako pronađi ceo svet u sebi! Postani inspiracija samom sebi i svoj heroj! Život je ono što od njega napravimo! Život je ili sve ili ne!
