PIŠE: NENAD STOJKOVIĆ ŠIKS
FOTOGRAFIJE: NENAD STOJKOVIĆ ŠIKS
MODEL: JELENA RADISAVLJEVIĆ
Živimo u vremenu modernih tehnologija. Brzo živimo i uglavnom slušamo muziku usput, površno, sa mobilnih telefona. Internet nam je omogućio dostupnim milione informacija, tone i tone muzike na „klik”. Tako da, na kraju, od toliko velikog izbora, mi čujemo muziku, ali je ne slušamo. Ja sam generacija koja nije uhvatlia to lepše vreme slušanja muzike, čitav taj pristup i poštovanje u kojem je vladao sistem vrednosti u odnosu na danas. Ja sam pokušavao da na neki način otputujem u to vreme i doživim vibracije ‘70-ih I ‘80-ih godina, udahnem zdraviji vazduh kreativnosti koji je tada vladao. Nisam mogao kao u filmu „Povratak u budućnost” jer je to samo film. Jedini način bila je fotografija.
Ta strast i ljubav prema umetnosti konstantno je bila u meni, pomagala mi je da napravim scenu i atmosferu koja će se naći ispred mog objektiva. Kao ljubitelj muzike tog vremena, nisu mogle da se izbegnu ploče mojih omiljenih bendova. Fotografišući ovu temu, istinski sam uživao i osetio da sam već tamo. Stalno su navirale neke misli. Optimistčine i pesimistične. Prvo sam sebi postavio pitanje i hteo da uporedim to vreme sa današnjim i duboko se zapitao šta se to desilo danas. Odgovor verovatno leži u sistemu vrednosti koji je narušen novim trendovima, šundom i kičom. Nestao je svaki kriterijum. Veliki krivac su i moderne tehnologije, internet trendovi i društvene mreže.
Slušanje muzike sa vinila je, po mom mišljenju, isto kao da čitate pravu knjigu umesto na internetu, što je, nažalost, u današnje vreme sve popularnije. Ta draž držanja knjige i miris papira je isto kao dok slušate muziku na kvalitetnom hi-fi pojačalu i držite album u ruci. Za to vreme, pratite i pevušite tekstove, čitate informacije o albumu i gledate fotografije koje su se nalazile na svakom omotu. Tada čujete realan ton svakog instrumenta, detaljniji aranžman I suštinu pesme. Danas bi, recimo, taj album našli na YouTube-u i pustili preko mobilnog telefona ili laptopa. OK! Ali ja tu ne čujem frekvencije basova. Takođe, nema ni draži revolucionarnog Sajksovog gitarskog tona na albumu „Whitesnake 1987”! To je jedan od najprodavanijih albuma u svetu rok muzike koji je svaka druga kuća imala u to vreme. Verujem da se kod nekih nikada nije ni zavrtela na gramofonu, ali meni je promenila pogled na muziku iako je nisam prvi put čuo na vinilu, već na CD-u ili kaseti. Sada smo je iskoristili za fotografisanje i podsetili se najvećih hitova.
Još uvek nemam svoj gramofon tako da sam u fazonu „Idem kod ortaka da slušamo ploče”. U tim trenucima, ne dopuštamo da nam skrolovanje po pametnim telefonima, niti bespotrebne i suvišne notifikacije, kvare užitak. Tokom slušanja, toliko toga imamo da ispričamo i analiziramo album koji se vrti na gramofonu po ko zna koji put. Tako sam i za vreme ovog fotografisanja, sa svojom prijateljicom Jelenom (modelom sa slike) diskutovao i pričao o muzici koja nam je davala inspiraciju da kreiramo zanimljive fotografije i na njih prenesemo atmosferu ‘80-ih godina. Nas dvoje smo generacija koja sluša istu muziku, ona koja je malo zakasnila i nije imala priliku da oseti vibracije i lepote slušanja muzike sa vinila. Zato smo odlučili da zajedno maštamo i kreativnim putem zabeležimo ovo zanimljivo druženje.
Vinili mi pomažu da zapisanu prošlost na crnoj podlozi uvek možemo razumeti u sadašnjosti. Zato sam odlučio da sutra kupim gramofon.
