PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU/FOTOGRAFIJE: VASSILISA RADANOVIĆ
VASSILENA RADANOVIĆ, ROĐENA U SLIVENU, ODRASTALA I ŠKOLOVALA SE U SOFIJI, U BUGARSKOJ. AKADEMSKA SLIKARKA KOJA ŽIVI I RADI U BEOGRADU. KAO VRLO MALA, IMALA JE VELIKI PODSTICAJ OD SVOG OCA KOJI JE TAKOĐE BIO SLIKAR. ZAVRŠILA JE KERAMIČKU SPECIJALNU ŠKOLU U GRADU TROJAN, ALI NJENA STRAST JE IPAK SLIKARSTVO KOJE JE DIPLOMIRALA NA LIKOVNOJ AKADEMIJI U SOFIJI. IZLAGALA JE NA GRUPNIM IZLOŽBAMA U SOFIJI, BEČU, BEOGRADU.
VASSILENA SE PO DRUGI PUT PREDSTAVLJA BEOGRADSKOJ PUBLICI, ALI SADA KROZ FOTOGRAFIJU. OTVARANJE NJENA DRUGE SAMOSTALNE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA JE U PETAK, 19. NOVEMBRA 2021. GODINE, U 18 ČASOVA, U GALERIJI „STARA KAPETANIJA“ ZEMUSKI KEJ 8.
NAZIV I TEMA TVOJE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA JE „SLOBODA“. IŠLA SI U BERLIN DA BI FOTOGRAFISALA I PRIPREMALA MATERIJAL. O ČEMU SE ZAPRAVO RADI?
Tema moje izložbe je sloboda. Ona je najvažnija stvar za mene. Sloboda u punom smislu te reči. Ove jeseni sam otišla u Berlin zato što je istorija ovoga grada prilično dramatična, jasna i za mene inspirativna. Deo njegove prošlosti i sadašnjosti obeležen je kroz murale i grafite i snažno utiče na društvo i danas.
NA KOJI NAČIN I KROZ KOJE SIMBOLE SI NAM PRIBLIŽIIA TVOJE VIĐENJE OSNOVOG LJUDSKOG PRAVA, PRAVA NA SLOBODU?
Berlinski zid kao simbol neslobode. Pojam slobode je dosta širok. Najpoznatija skulptura koju volim vezana za slobodu je „Statue of Liberty“ u Americi gde emigranti vide prvo slobodu kao simbol, a onda je i osete na tlu Amerike.
ŠTA JE ZA TEBE SLOBODA I KOJU SI TEHNIKU KORISTILA ZA PRIKAZ?
Osnovno ljudsko pravo u svim sistemima i samim rođenjem pojedinca je pravo na slobodu koje je zagarantovano zakonom. Za mene je simbol i pravo na sobodu jedno od najvažnijih osnovnih ljudskih prava. U ovom slučaju sam koristila fotografiju kao način izražavanja. Beležila sam stvarnost na način koji sam lično i duboko pronalazila u sebi.
KOLIKO SI DUG SPREMALA MATERIJALE I KONCIPIRALA IZLOŽBU?
Komisija Galerije „Stara kapetanija“ me je obavestila da sam dobila izlagački termin ovog proleća i ja sam prvo krenula idejno u jednom pravcu, ali sam na kraju shvatila da mi je temat slobode jako blizak i da ga mogu lepo predstaviti. Tema je jako duboka i radovala me je prilika i ideja da koristim analogni foto–aparat.
CRNO-BELA VS. FOTOGRAFIJA U BOJI
Volim i jedne i druge. Kod nekih objekata je bolje upotrebiti boju, a kod drugih ne. Preferiram fotografije u boji jer su mi snažnije, dinamičnije i lepše.
PO ČEMU SE IZDVAJAJU OVE FOTOGRAFIJE?
Ove fotografije su mi posebne jer su snimane analognim foto-aparatom. Analogna fotografija je simbol prošlosti, posebna je, daje divnu atmosferu, nijanse su drugačije u njoj.
ŠTA TI NAJVIŠE PRIVLAČI PAŽNJU KADA FOTOGRAFIŠEŠ?
Kada fotografišeš u gradu kakav je Berlin, imaš puno stvari koje ti privlače pažnju. Samo ispred Brandenburških vrata sam provela tri sata i uradila trećinu izložbe. Smenjivali su se demonstranti koji su zahtevali svoja prava, ali u svojim državama gde ne mogu da imaju ta ista prava. Berlin kao grad slobode, grad mira i demokratije, pružio im je upravo to da kažu koja prava im nedostaju. Ove fotografije su dokumentarnog karaktera i one su različite od svega što sam radila do sada.
KAKO BIRAŠ TEMATE NA KOJIMA ĆEŠ RADITI?
Teme koje me zaokupljuju tiču se moje prirode, interesovanja i inspiracije kako ću odgovoriti ili ih predstaviti. Svake godine se trudim da predstavim svoj rad.
KO TE IZ SVETA FOTOGRAFIJE NAJVIŠE INSPIRIŠE?
Fascinirana sam bila filmom „Minamata“ koji predstavlja život dokumentarnog i ratnog fotografa Eugena Smita, kao i legendarnog modnog fotografa Helmuta Newtona.
GDE SEBE VIDIŠ ZA PET GODINA?
Za pet godina vidim sebe u jednom istarskom gradiću gde imam svoju foto-laboratoriju i atelje.
