PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: ŽELJKO ĐUROVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Željko Đurović, akademski slikar, rođen u Danilovgradu, gde je pohađao osnovnu i srednju školu. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije, završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Željko se ubraja među najistaknutije predstavnike savremene fantastične umetnosti u regionu. U središtu njegovog stvaralaštva nalazi se erotika kao vitalna, pokretačka energija života, dok se ženski akt pojavljuje kao njen ključni simbol i nosilac značenja.
Organske forme, naglašena tekstura i smeli, nekonvencionalni kolorit grade njegov autentičan vizuelni jezik – udaljen od naturalizma, a bliži unutrašnjim pejzažima tela i emocije. Đurovićeve slike ne prikazuju stvarnost, već je transformišu, pretvarajući je u senzualno i sugestivno iskustvo.
Fondacija Mihajlović Feniks predstavlja izložbu slika od 34 rada Željka Đurovića, do 9. maja 2026. godine, u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu.
U Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca predstavio si se sa 34 dela koja su nastala tokom 10 godina intenzivnog stvaranja i kontinuiranog umetničkog rada. Formati, ne manji od dva metra, otvaraju prostor za monumentalne narative koji govore o ženi i njenom senzibilitetu. Potrebno je osvrnuti se na radove koji žive život u ateljeu, čekajući na svoj trenutak u galerijskom prostoru. Upravo tu one komuniciraju međusobno, kao i sa posmatračem.
Može se reći da je ovo izbor slika nastalih poslednjih desetak godina. Zadatak slikara je da svoju obavezu u ovom životu izvrši u miru i tišini. Dođe trenutak kada svoj rad mora predstaviti publici, kada prestane lična komunikacija autora i slike, kada energiju koju je uložio u sliku, ona mora da vrati posmatraču. Ta povratna energija čini da slika živi i da se energija vraća stvaraocu.
Odrastao si u mediteranskoj priči. Između zetske ravnice i planinskih venaca koji okružuju Danilovgrad, detinjstvo ti je teklo u skladu sa prirodom. Sećanje na dečačke dane – bosonog hod po travi, tamo gde je sve mirisalo i cvetalo – ostalo je kao trajni zapis u tebi. Rajska bašta bila je tvoj prvi svet. Taj miris, ta tišina i ta magija nisu nestali – preselili su se na tvoja platna. Slike Željka Đurovića danas mirišu na čednost, nežnost i snenost.
Rođen sam u raju i na rođenju su me anđeli dotakli krilima. Odrastao sam u Bjelopavlićima, u mirisnoj, nezagađenoj ravnici, koja je obilovala florom i faunom. Leta sam provodio na ulcinjskim plažama i sve je to ostavilo traga na meni, jer se ogromna količina materijala akumulirala u pećinama sećanja iz kojih se crpi inspiracija i koje je skoro nemoguće potrošiti. U to doba naslikana žena ili naslikani pejzaž su bili za mene stvarniji nego stvarni motiv tako da meni danas slikanje i crtanje služi kao zamena za život koji vodim, a koji je sasvim drugačiji od onog koji sam zamišljao kao dijete koje odrasta u rajskoj atmosferi. Oduvek je za mene umetnost bila čulna i emocija.
Može se reći da sam ja slikar koji sve vreme slika jednu sliku sa ljudskom figurom kao ključnim motivom istorije umetnosti. Vredno sam gradio svoju likovnu poetiku, stil i kolorit, sa akcentom na kolorističku energiju boje. Želim da se na mojim platnima prepozna ukus, miris i boja Mediterana. Vreli morski pesak, flora i fauna rodnog kraja, igre u plavetnilu neba i mora, morska pena, slani kamen, susret sa obnaženim i golim ženskim telima, senzualnost butina, stomaka i grudi, miris čempresa, ali sa ženom kao ključnim motivom. Trudim se sačuvati čulnost, duh, iskonsku lepotu i krik žene, Eve i Lilit.
U svakom delu slike naglašavam snagu obojene površine, a vibriranje svetla omogućava ženskim figurama graciozne lelujave pokrete, zaustavljene u samom činu.
Mediteranac sam po čulnosti, erotizmu, estetizmu i svim drugim elementima i nekako mi je normalno da su žena, žensko telo, voda, sunce i kamen utisnuti u moj genetski kod.
Kao slikar se nisi tražio. Još od studentskih dana znao si da je žena tvoj motiv i inspiracija, da je erotika žene ta koja budi i nosi. Oslonio si se na njen lik.
Ljudski lik, figura (u mom slučaju žena), ključni je motiv umetnosti, uvek nov i svež, uvek potreban elemenat za saznanje o svetu u kom živimo. Ja tu erotiku i čulnost žena na svojim slikama doživljavam poprilično stvarno, skoro fizički. Od potrage za ljubavlju i potrage za umetnošću napravio sam misiju i trudim se da istrajem u toj potrazi sa istom strašću koju sam imao kada sam počinjao da ulazim u svet umetnosti.
U celom mom stvaralaštvu dominantna je telesna nadraženost, sija požudni eros zdrave ljubavi, daleko od prljavštine i trulosti savremenog sveta. Žena koja stoji na izvoru i utočištu života, erotična i poželjna, plodna, rasplamsana od vatre iskušenja ili smirena talasanjem mora. Tu toplinu Mediterana, ujedinjenu sa lepotom i toplinom žene, pokušavam da prenesem i posmatraču.
Slikaš senzualnu ženu nalik na morsku nimfu, koja je privlačna, ali i opasna kao nepredvidivo more i krije tajne poput njegovih dubina. Tvoja žena nema prirodnu boju kože. Zašto?
Oduvek sam se pitao zašto moje slike kod posmatrača izazivaju utisak da slikam podvodni svet čuda i ženskih čari, iako nikad nisam slikao decidirano podvodni svet. Očigledno da odgovor leži u plavetnilu mog kolorita, lelujavosti i spiralnosti stalnog kretanja prirodnih formi flore i faune. Od početka sam fasciniran bojom, bojom u svom izvornom obliku, i verujem da je ona glavni pokretač pri doživljaju slike i sa drugim elementima je u čvrstoj vezi.
Kolorit koji ne pripada realnom svetu doprinosi da motiv postane čudnovat, izmešten iz realnosti i smešten u drugu dimenziju. Ti neočekivani sudari boja i način slikanja koji sam razvijao čine da slika deluje fluorescentno. Dok slikam, želim da posmatrač dobije želju da zakorači u sliku, u taj prostor, i da se kreće predelima mojih snova. Motivi kojima se bavim, odnosno tema, nisu traženi. Oni su mi dati.
Da li se tvoje slikarstvo može opisati kroz jednu sliku? I da li je to slika „Dok su Bogovi hodili zemljom“?
Mi umetnici se često pitamo da li ćemo za sobom ostaviti dublji trag, a to svi želimo, pitamo se da li će nas pamtiti (ako nas uopšte budu pamtili) po ranim radovima ili po delima koji trenutno radimo.
Pitam se šta bi bilo da ostane samo jedna moja slika. Da li bi na osnovu nje mogao da se donese vredonosni sud o mom stvaralaštvu. Trudim se da to bude moguće i ne bih se ljutio da se sud o mom stvaralaštvu donese na osnovu te slike. Zato se zalažem da uvek radim sliku dajući najbolje od sebe tog trenutka. Svaki slikar je tajna za sebe. Stvarajući pokušava da je otkrije više postavljajući pitanja nego dajući odgovore i svoja otkrića, sumnje nudi na uvid publici tražeći potvrdu i razgovor. Ako ste ozbiljan stvaralac i kreativac, morate stalno živeti sa sumnjama u svoj rad, inače ostaje na istom mestu. Morate se stalno kretati, jer na kamen koji se kotrlja ne hvata se mahovina.
Poslednjih 5-6 godina si promenio kolorit. Sve što se dešava u svetu i na Balkanu deluje na tebe i tvoj senzibilitet. Ušao si u sive i crne slike. A znaš kako kolorit utiče na ljude. Kolekcionari vole i ovu tvoju stranu.
Volim da kažem da su moje slike koloristički i energetski portali kroz koje se ulazi i gleda u onostrano, izmaštano, u fantazmagorične prizore i bajkovite predele „onog tamo“ i možda odatle potiče to uverenje publike da mi slike nisu sa „ovoga“, već su od „onoga“ sveta, iz prostranstva one začudne galaksije u kojoj me je anđeo dotakao krilom.
U poslednje vreme, došlo je do promene kolorističkih senzacija na mojim radovima, ali to nije odustajanje od kolorita po kojem sam decenijama bio prepoznatljiv, već pokušaj da se u okviru odabranog kolorita pronađe nešto drugačiji iskaz. Verujem da je to posledica opšteg stanja u društvu gde je zavladalo negiranje ljudskih vrednosti.
Ne eksperimentišeš mnogo. Znaš svoj tematski prostor i u njemu se krećeš sigurno, gotovo instinktivno. Igraš se bojom kao emocijom, a ženu najlepše voliš na platnu. Glorifikuješ je, uzdižeš i štitiš od prolaznosti. Iznosiš je u njenoj punoći – kao nežnost, kao snagu, kao tajnu.
Žena koju tražim je taj elemenat oko koje se sve vrti. Majka, žudnja, ljubav, lepota i to nikada neće prestati. Tu lepotu želim da stalno potenciram i da se lepotom i svetlošću borim protiv propasti.
U svim mojim fazama, od početka do danas, žena je moja opsesija, ona je izvorište i arhetip žudnje i lepote, ljubavi mudrosti, plodnosti i erosa. Moja tajna, koja je i posle 30 godina slikanja njene lepote neotkrivena. Moderni umetnik je usled brzine i želje za obožavanjem i uspehom siguran da će ako bude što smeliji, apsurdniji i nepristupačniji biti više priznat, zaboravio je religiju i izgubio vezu sa sakralnim. Sreća je da sve to preživljava u našem nesvesnom. U tim nadiskustvenim, podsvesnim segmentima, simbolici oblika i boja tražim estetske dubine, umetničke dragocenosti.
Tvoji formati slika su veliki. Savladavaš prostor kroz priču. A priča je jednostavna. Boje su kompleksne.
U pitanju je korišćenje boje u svojoj elementarnoj vrednosti sa količinom potrebnom da vas zaslepi i opije. Kolorit za mene nije mućkanje i mešanje boje, već dejstvo koje ona izaziva. Moj odnos prema boji je posvećen, sakralan, maksimalno je poštujem u njenoj količini, snazi i lepoti. Zato mi odgovara veliki format. Boja je devičanski element slike, suprotna muževnom crtežu, koji ponekad ima nešto demonsko i surovo. Postoja moja dva ostrva spasa – carstvo čiste boje i carstvo crteža. Uveo sam magiju u svet boje, misticizam i duhovnost u kolorističko, a da su pritom druge vrednosti ostale netaknute i sliku koncipiram na akademskom mehanizmu i zagovornik sam integralne slike i crteža.
Da li znaš čime si osvojio svoje kolekcionare? Da li znaš sopstvenu formulu uspeha?
Na to pitanje nemam odgovor. Barokno treperenje slika čini da se moje slikarstvo doživljava stomakom, voli se ili negira. Ako se prihvati i doživi, slike se usvajaju kao retke vrednosti i istinska dragocenost. To je ljubav na prvi pogled. Kontinuirani i iskren rad, sa stalnim preispitivanjem i željom za napretkom, kao i svežina svakog novog rada, čini da se nit sa kolekcionarima ne prekida.
Tvoje slike su pune energije, gotovo vulkanskog karaktera. Iz tog žara nastaje život na platnu – pokret, ritam, emocija.
„Tvoje slike su pune energije, gotovo vulkanskog karaktera. Iz tog žara nastaje život na platnu – pokret, ritam, emocija“ daje odgovor gde je možda formula uspeha mog slikarstva.
Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Zagrljaj“. Reci nam nešto o zagrljaju tvojih žena na platnu.
Od samog početka rada na platnu, blagog milovanja platna rukom, do skidanja gotove slike sa dve raširene ruke i samog modelovanja ženskog tela dok se slika – sve je u znaku zagrljaja.
