MOJ PUT, PUT SAMOSPOZNAJE

PIŠE: MIRJANA BUGARČIĆ

Naš život predstavlja dragoceno putovanje i kada ga tako doživimo, onda je on avantura, doživljaj i zaranjanje u nešto novo.

Danas postoji puno izraza kao što su ,,rad na sebi”, ,,isceljenje” ili ,,promena”.

Takva postavka može da ukazuje na to da nešto nedostaje, da nešto treba da popravimo, da nečega treba da se odreknemo ili da nešto promenimo.

U nastojanju da postanemo bolji po standardima koji često nisu u skladu sa našim sopstvom, gubimo suštinu. Prihvatiti sebe takvima kakvi jesmo, zagrliti i razumeti sve naše delove, lepe ili manje lepe, bez osude, odbacivanja, kajanja i žaljenja, jeste suština. Prihvatanje nije suprotno od rasta, razvijanja i napretka. Poželjno je spoznati, unaprediti i negovati te delove kojima nismo zadovoljni jer su i oni tu iz određenih razloga. Ali kako?

Moje putovanje je krenulo od transpersonalne psihodrame.

Psihodrama je terapijski metod koji nam kroz igranje uloga pruža mogućnost da na aktivan način istražimo svoje živote. Transpersonalna psihodrama, pored klasične metode, uključuje i meditativno-energetski rad. U tom trenutku mi je meditacija izgledala neudobno zbog položaja tela i borbe sa sopstvenim mislima. Tražeći metod koji će meni odgovarati, našla sam usui reiki. Reiki je upravo ono što i sama reč rei znači – univerzalna, božanska, životna i ki-energija, dakle sposobnost aktiviranja, usmeravanja i provođenja univerzalne životne energije na sebe i druge ljude, a u cilju uspostavljanja energetske ravnoteže na svim našim nivoima (fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom). Nije to ništa novo i ne pojavljuje se samo kroz reiki. Postoje mnoga svedočenja o isceljenjima (spontanim ili putem dodira rukama) u Bibliji, Sutrama, spisima monaha sa Tibeta i drugim starim zapisima.

U to vreme nisam mogla da prihvatim ono što ,,nije logično” i u razumevanju energetskog isceljenja mi je mnogo pomogla Ajnštajnova formula E=MC2, koja objašnjava neraskidivu vezu između energije i materije. Kada sam to razumela, mogla sam da počnem da svedočim čudima. Oduševljena time, odlučila sam da budem inicirana u različite vrste reikija, kao što su anđeoski, luna i, danas jedan od meni omiljenih, kundalini reiki.

Svaka od tih inicijacija, učenje samog metoda aktivacije i primene, širili su moju perspektivu postojanja, razumevanja sebe, drugih i okolnosti koje nam se dešavaju.

Nije uvek bilo lako zato što mi kao energetska bića imamo blokade stvorene tokom životnih iskustava. Da bi energija prošla određenim putem, treba da eliminiše tu blokadu. Tada dolazi do energetskih čišćenja. Ljudi ih često izbegavaju i zaziru od njih zato što im predstavljaju nepoznanicu. Međutim, manifestacije čišćenja ne moraju nužno biti teške i nepoželjne. Primeri energetskih čišćenja mogu biti tuga vezana za nešto što nismo isplakali, nervoza ili ljutnja koju nismo smeli da pokažemo ili jednostavno melanholija vezana za neki događaj iz prošlosti.

Naš um se deli na svesni i nesvesni deo. Deset posto je svesno, a devedeset posto nije. U nesvesnom delu se odvija najveći broj procesa među kojima su uzroci energetskih čišćenja. To što mi ne vidimo uzročno-posledničnu vezu između svesnog i nesvesnog možemo uporediti sa kišom koja pada dok smo mi u sobi spuštenih roletni. To što mi ne vidimo da kiša pada ne znači da ona stvarno ne pada. Upravo zbog toga energetska čišćenja ne treba izbegavati.

Kada sam reiki primenila na sebi, iz mog nesvesnog je isplivala nesigurnost, a nasuprot nje potreba za grčevitim kontrolisanjem životnih okolnosti. Držala sam se i uputstava o energetskom radu kao da su recept za tortu. Tada mi je učiteljica energetskih tehnika rekla da sve skripte sklonim i prestanem da ih koristim. Doživela sam nešto slično napadu panike, ali sam rešila da pokušam. To je bio prvi reiki autotretman koji sam uradila spontano. Slobodu koju sam tada osetila, radeći iz srca, kroz čistu nameru, obojenu samo ljubavlju i željom za pozitivnom promenom, nešto je što ne umem da opišem rečima. Kako ,,čovek samo srcem dobro vidi“, nije bitna energetska metoda koju će neko primeniti, već su bitni osećaj i želja da namera bude izgovorena iz srca.

Kada bismo se u svom svakodnevnom životu držali pet reiki principa, on bi bio mnogo kvalitetniji.

Reiki principi su:

Danas ne brinem.

Danas nisam ljut-(a).

Danas sam zahvalan-(na) za sve.

Danas radim pošteno (i na sebi).

Danas sam ljubazan-(na) i dobronameran-(na) prema svima.

Prvi princip znači da živimo ovde i sada zato što nam je pažnja usmerena na sadašnji trenutak. Ne brinem jer verujem da je Bog uz mene, verujem u sebe i u dobar ishod. Ne ljutim se jer prihvatam okolnosti, život, ljude i sebe. Zahvalnost je najjača molitva. Radeći na sebi prihvatam odgovornost za svoju realnost i mogu da na nju utičem. Ljubaznost i dobronamernost prema sebi i drugima nam omogućava da živimo u miru.

Kada sam pored rada na sebi počela da radim sa drugim ljudima, htela sam da izbegnem zamku ega, jer neretko postoji opasnost da iscelitelj zaboravi da je samo provodnik energije i poistoveti se sa Bogom.

Trudeći se da mi se to ne desi, otišla sam u drugu krajnost – nepriznavanje sopstvenog učešća.

Tada se u mom životu pojavila tehnika teta isceljivanje (ThetaHealing®) koju sam odmah zavolela. Ona je bila spoj svega onoga što volim: fizičkog, psihičkog, emotivnog i energetskog isceljivanja.

Otkrila sam da putem ove tehnike mogu da spoznam obrasce, programe i svoje istine zbog kojih privlačim određene situacije, ljude i okolnosti.

Koristeći tehniku nisam morala da se saplićem o energetske blokade, već sam ih pronalazila i na taj način oslobađala put. Radeći na vrlinama mogla sam iskreno i iz srca da živim reiki principe ili neke druge za koje je bitno da nisu samo izgovorene reči, već da su podržane snagom vere. Iako sam znala da se proces učenja nastavlja dok smo živi, teta isceljivanje je bilo svojevrsni kvantni skok, kako lični, tako i u mom energetskom radu.

Nakon svega sam shvatila svrhu svakog događaja, prijatnog ili neprijatnog, a to je pronalaženje svog sopstva, svoje suštine. Nastaviću da učim zato što znam da ne postoji čarobni štapić koji će me osloboditi manje prijatnih životnih iskustava i koji će jednim zamahom isceliti sve. Zahvalna sam što je ispred mene put i na njemu alati uz pomoć kojih ću svako iskustvo razumeti kao mogućnost rasta.

Lakoću koračanja kroz život dobijamo spoznajom i prihvatanjem sebe.