PIŠE: MARIJA JOVANOVIĆ
Ako bismo se u ovom trenutku zaustavili, osvestili svoje noge na zemlji i napravili par svesnih udaha i izdaha sa potpunim fokusom na dah, mogli bismo reći da smo prisutni u sadašnjem trenutku. Da, toliko je jednostavno početi sa praktikovanjem svesnosti. I da, svima je dostupno. Ono što ljude najviše zbunjuje u praktikovanju svesnosti uglavnom su očekivanja kako bi to trebalo da izgleda, kako bi trebalo da se osećaju i šta je rezultat. Upravo te misli dolaze iz uma, a umetnost sadašnjeg trenutka znači suprotno, slobodu od uma, tačnije svesnost šta se u njemu dešava. Na um možemo gledati kao na auto-put sa nekoliko traka kojim se kreće puno automobila koji predstavljaju naše misli, a svesnost bi značila da mi stojimo sa strane i možemo samo da posmatramo ili svesno izaberemo u koji ćemo auto ući, tj. koju misao izabrati. To je sloboda od uma. Nije ideja da misli ne postoje, već da možemo da ih posmatramo i svesno upravljamo njima, a ne obrnuto. Kada je um u svom prirodnom stanju, čist i prazan služi nam dobro, ali kada se uplete u preterana svakodnevna razmišljanja od dobrog sluge postaje loš gospodar. Mi smo između ostalog bića uma što je jedna od naših najvećih moći ukoliko taj isti um koristimo sa jasnim ciljem i pravcem. I dalje je to slučaj kod manjeg broja ljudi, a ono sa čime se češće susrećemo danas je “overthinking” ili preterano razmišljanje, preplavljenost informacijama, sadržajima i nemogućnost zadržavanja fokusa na onome što u tom trenutku radimo. Preplavljen um takođe može biti i često jeste posledica traumatskih iskustava na osnovu kojih je naš sistem razmišljanje unapred i preteranu analizu izgradio kao zaštitnu strategiju da se određena iskustva, a iz njh neprijatne emocije ne bi ponovo proživljavale. Te strategije su u pojedinim situacijama funkcionalne ukoliko ih potpuno svesno koristimo. Problem nastaje kada um konstantno radi, a mi živimo na autopilotu. To je osećaj da nam se život dešava, vreme leti, ništa ne stižemo, a dan završavamo iscrpljeni i uglavnom nezadovoljni. Korak dalje je da se na kraju dana ni ne pitamo kako smo, čak nismo ni svesni nezadovoljstva i tako prolazimo kroz život. Svima su nam poznate situacije da smo stigli od tačke A do tačke B potpuno nesvesni kuda smo prošli i o čemu smo razmišljali putem. Cela priča o svesnosti ima za cilj da nam život ne prođe tako.
Savremeni način života i brze promene dodatno podstiču prenadraženost nervnog sistema. Što više uloga u danu imamo, brže bivamo preplavljeni spoljašnjim sadržajima i teže nam je da dođemo do sebe, što je uvek poziv da usporimo i fokus usmerimo ka unutra. Sa druge strane, puno vremena u samoći takođe može podstaći preterano razmišljanje o prošlosti ili budućnosti ukoliko postoji nezadovoljstvo u trenutnom funkcionisanju.
U oba slučaja, poziv je isti, a upućen je odraslom delu naše ličnosti koji jedini funkcioniše u ovde i sada. Ovo znači da svako od nas odraslih ima odgovornost da razvija svoju svesnost, jer je to put ka ličnom sazrevanju, a onda i kolektivnom. Puno je načina za vežbanje svesnosti, a uvek je dobro početi od osnovnih stvari, recimo da svesno pijemo vodu, jedemo sedeći i u tišini, osetimo vodu dok se tuširamo. To svi možemo, međutim ljudi ovo često doživljavaju kao banalno i otpisuju značaj svesnosti običnih životnih trenutaka. Jednostavno je – ne možemo da pričamo o svesnom partnerstvu, roditeljstvu i društvu, dok ne postanemo svesni pojedinac u svom danu.
Zanimljivo da ovaj tekst pišem dok sam na vikend povlačenju koje za cilj ima duboki kontakt sa sobom i svojim telom. Kada taj kontakt postane praksa, naš unutrašnji prostor se toliko proširi i svakodnevno nas podseća da postoji sloboda koju nam niko ne može oduzeti, a to je sloboda da biramo misli i kako vidimo situacije i ljude. A sve ukazuje da smo tu najviše zarobljeni. Hajde da kroz prisustvo i u tišini oslobađamo sami sebe. Taj stepen prisutnosti u kom biramo da razumemo umesto osuđujemo jeste teži izbor. Dostupan je hrabrima i onima koji su spremni da počnu od sebe i to ovog trenutka. Svi koji čitaju ovo već su na putu svesnosti. A tako se menja svet. To je revolucija.