in

ŽIVOT JE RAD

PIŠE: NENAD OGRIZOVIĆ

Čitate sad ove redove. Znači živi ste. Čestitam. Ozbiljno Iskreno Čestitam. Nije lako biti živ.

Postoji ta gradacija života. Prvi nivo – preživljavanje. Drugi nivo – Uživanje.

Problem je što mnogi ljudi koji su prevazišli nivo preživljavanja na drugom nivou ne uživaju nego.

Ako ste još uvek na nivou preživljavanja, možda će vam biti uteha da se na tom nivou nalazi, verujem, i više od sedam milijardi ljudi. Svako, ali baš apsolutno svako, već u sledećoj sekundi može se naći u modu ili na nivou preživljavanja.

Imam tri izreke koje će nam poslužiti kao uvod u dalji tekst.

Život je samo ovaj trenutak SAD. Budi srećna samo jedan tren. Ovaj SAD i bićeš srećna ceo život. Druga izreka glasi: Life is simply Beautiful. Život je – jednostavno predivan. I treća glasi: Samo Uživajte u Životu – Život služi za Uživanje. Iz ove treće izreke je i nastala podela na nivoe i da je prvi nivo preživljavanje, a drugi uživanje. Postoji i dodatak toj podeli koji glasi – Ako ste prevazišli nivo preživljavanja, a ne uživate u Životu, onda nešto radite pogrešno.

Iz prve izreke vidimo da se život sastoji od trenutaka. I mi stvarno možemo u svakom trenutku svesno da odlučimo da se osećamo kako god poželimo, pa i srećno.

Isto kao što možemo u svakom trenutku da obratimo pažnju na disanje i da mu promenimo i dubinu i ritam. Isto kao što možemo dok hodamo da svesno obratimo pažnju na to kako hodamo, pa da ili ubrzamo ili usporimo ili produžimo ili skratimo korak. Do momenta svesnog preuzimanja kontrole, disanjem, hodanjem, emocijama, krvnim pritiskom, temperaturom i mnogim drugim aktivnostima našeg tela upravlja nesvesno.

Zamislite kakav bi to život bio kad bismo o svakom otkucaju srca ili o svakom udahu i o svim drugim procesima morali svesno da mislimo. Vi mislite, odnosno upravljate svim procesima, ali nesvesno i podsvesno. Postoji razlika i između nesvesnog i podsvesnog. U nesvesnom se nalaze sećanja na prošlost. U podsvesnom se upravlja svakim trenutkom našeg života.

Problem sa podsvesnim i nesvesnim je u tome što nisu napravljeni da nas učine srećnim i zadovoljnim nego da preživimo. A svi ljudi imaju samo jednu želju. Da se osećaju dobro. I to dobro se razlikuje od trenutka do trenutka. I od čoveka do čoveka.

A da bi se osećali dobro, potrebno je da se Radi. E, sad. Mene jako nervira što reč RAD kod mnogih ljudi ima negativan predznak i ne izaziva lepa osećanja. Moram da priznam da sam predugo i ja bio pod tim opštim uticajem i uverenjem i ubeđenjem da je rad nešto pejorativno. Nešto negativno i nešto za izbegavanje. A najčešće nešto što većina ismeva.

Da! Tad nisam bio zadovoljan životom. A biti nezadovoljan je teška bolest. Što je posebna tema.

Ukratko. Lek za nezadovoljstvo su rad i zahvalnost. Mada uopšte nije tako jednostavno i meni su bile potrebne godine da osvestim da sam nezadovoljan i da se pokrenem ka zadovoljstvu i sreći. Jedno predavanje o komunikaciji sam počeo rečima: Ako je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, onda je komunikacija najvažnija bitna stvar na svetu. Jer ako vam nijedne dve ćelije u organizmu ne komuniciraju međusobno, onda niste živi.

A komunikacija je opet vrsta rada. Ono što je velika zanimljivost u vezi ćelija – ćelije vole da rade. I osećaju se srećno kad rade. Jer su žive samo dok rade.

Kako ćeliju učiniti srećnom? Šta je sve potrebno ćeliji da bi ispravno radila i da bi bila srećna? Ćelija se nalazi u svom neposrednom okruženju. I da bi lepo i zdravo radila, potrebne su joj određene materije i uslovi. Prvo. Pritisak i temperatura u određenim granicama. Kako spoljna tako i unutrašnja temperatura. Kiseonik. Hranjive, gradivne materije. Sve to rastvoreno u vodi. Signali. Neki signali, najčešće hormoni, pokreću ćelije na rad. Neki ih zaustavljaju.

Ono što takođe čini okruženje u kome se ćelije nalaze su misli. Kako naše misli, koje imaju najjači uticaj, tako i misli svih ostalih ljudi, pa i životinja u okruženju. Kao i ono što se naziva stanje, energija, frekvencija, vibracija, zdravstveno stanje. Kako naše unutrašnje stanje tako i stanje svih i svega oko nas. Vremenski uslovi. Naravno. Sve to naše ćelije registruju i na sve to reaguju. Sve su ovo izuzetno bitni uslovi da bi ćelija radila ispravno i bila srećna. Kažu neki doktori da ne postoji mnogo bolesti nego da postoji samo jedna bolest, a to je ćelija koja ne radi kako treba. Bolesti se razlikuju samo po tome koje ćelije ne rade kako treba. Kad sve ćelije u organizmu rade i rade kako treba, onda je organizam zdrav. Na ćelijskom nivou.

A da bi se sve to postiglo, potreban je rad. Da rade pluća i unose kiseonik u krv, da radi srce i pumpa tu krv. Da radi nervni sistem i šalje signale mišićima pluća i srca da rade.

I sve se to uglavnom odvija podsvesno. Hrana i voda se uglavnom ne unose podsvesno mada može da se desi da se unose po programima i navikama i ne samo hrane radi. Recimo zbog nerešenih emocija da se jede previše i tad se ta hrana skladišti u obliku masti. I kad se pretera, to onda više nije zdravlje.

Kad sam već kod nezdravih stvari, hajde da napišem i šta sve uništava ćelije ili ih samo ometa u pravilnom i zdravom radu. Pritisak može u deliću sekunde da zgnječi i zdrobi ćeliju. I ne samo ćeliju nego i kompletan organizam, pa makar to bio slon ili plavi kit. Temperatura takođe može u deliću sekunde da uništi ćeliju. I previše visoka i preniska. Već preko 42 stepena Celzijusa počinje da kuva proteine. Radijacija cepa molekule unutar ćelije. Takođe može da uništi ćeliju u deliću sekunde.

Nedostatak kiseonika onemogućava ćeliju da pravilno radi. a samim tim i živi. Kao i nedostatak gradivnih materija, hrane i vode.

Toksini. Ako su uneti u organizam i dođu do ćelija, mogu izazvati poremećaj u njihovom radu. Pa i smrt. Jedan od načina da toksini dođu do ćelija su i bakterije.

Da se vratimo na one lepe, žive i zdrave, srećne ćelije koje imaju svega na volju i uživaju da rade. Zato što Živeti znači raditi. A da bismo obezbedili vodu i hranu, pa onda i zaštitu i prijatnu temperature, potrebno je da radimo i mi kao bića.

Neki su podaci da više od dve milijarde ljudi nema pristup tekućoj vodi uopšte. Nego mora da se snalazi odlaskom do izvora ili nekog potoka ili reke.

Ako imate tekuću vodu, pa još i toplu – mnogo ste bogati.

A za to bogatstvo treba i raditi. Zamislite da vam je voda udaljena 100 metara i da svu količinu vode koju dnevno potrošite morate da prenesete u nekim kofama ili kantama. Zatim zamislite da onu prljavu vodu posle tuširanja ili pranja suđa morate da odnesete opet 100 metara na neku drugu stranu. I to je samo voda.

Ovde se provukao kvantni skok od pojedinačnih ćelija koje vole da rade do bića za koja je rad nešto, hajde da budem blag i napišem samo reč – negativno (čast izuzecima).

Neću sad i ovde pisati zašto je i kako rad poprimio taj oreol negativnosti, nego ću ukazati na apsurdnost da smo kao bića načinjeni od ćelija koje vole da rade, jer to za njih znači da su žive, a da većina rad doživljava kao nešto negativno. Šta je još apsurdno? Pa to da je sve što želite u životu rezultat vašeg ili nečijeg tuđeg rada.

Čak i ljubav i dobri međuljudski odnosi su rezultat nekog posvećenog rada.

Eto, spomenuh i njeno veličanstvo Ljubav. Najveću silu, silu kreatorku Univerzuma. Ni nje nema bez rada. Marljivog, strpljivog, voljenog. Rada.

Šta nam je činiti? Voleti sve što imamo i voleti sve što jesmo. Voleti svaku ćeliju našeg bića kao da nam je rođeno dete i starati se da dobije u dovoljnoj količini sve što joj je potrebno i starati se da dobija što manje onog što bi moglo da joj šteti. Pre svega, svaku ćeliju svoga bića obasuti lepim i pozitivnim i finim i dobrim mislima i ljubavlju.

Reče Isus Hrist – volite svoje bližnje kao što volite sami sebe. Samo zaboravi da nas nauči kako stvarno, iskreno voleti sebe. Ako imate problem da ne znate kako voleti sebe, onda za početak naučite da volite svaku ćeliju svog organizma. A ćelije će vam uzvratiti radom u kome uživaju i koji će i vas načiniti i srećnim i zdravim. I. Da! To se postiže radom. Raznim vrstama rada. Pre svega, zavolite svaku vrsta rada i ne dozvolite da vas iko ubeđuje da je rad nešto za nepoštovanje i nipodaštavanje, nešto smešno ili šta tome slično.

ŠTA MISLITE?

KAKO SMO USPUT IZGUBILI ČAROLIJU

VERUJTE U USPEH