PIŠE: LJUBICA KOVAČEVIĆ
Svaki trenutak u našem životu predstavlja čudo, bez obzira da li mi to uviđamo ili ne. To je moć sadašnjeg trenutka. Čovek na taj način tokom svog života ostavlja trag u vremenu načinom na koji razmišlja ili se izražava. Za mene, to je put spoznaje sopstvenih vrednosti, talenata i moći.
Mnogi i ne znaju da su umetnički obdareni i taj urođeni talenat kod većine ostane zauvek duboko sakriven.
Šta je onda to što bi jednoga dana pokrenulo taj talenat? Da li je to ljubav kao pokretačka energija? Patnja? Ili žudnja? Možda lični stav u pogledu na umetnost? Da li dilema – vidim li ja uopšte umetnost u životu ili ne? Da li je umetnost nešto što oplemenjuje čoveka ili razlikuje ljude jedne od drugih? Da li umetnost pobeđuje zlo ili je ona samo beg od stvarnosti za ljude koji se baš i ne uklapaju dobro u uobičajeni svet? Preispitivanje i odgovori na sva ova pitanja su shvatanje da je UMETNOST u stvari MOĆ U SVIMA NAMA! Onaj vlastiti, stvaralački duh koji nas pokreće.
A kako se ona definiše u savremenom dobu? Kao spas, oslobođenje ili snaga?
Umetnici su veoma senzibilne osobe koje kroz svoja dela iskazuju svoje najtananije boli, neprežaljene ljubavi, tihe patnje ali i opijenost ljubavlju i srećom.To je beg u svet mašte, samo naš svet mašte gde vlada harmonija! To je spas i oslobođenje za umetnika. U oku posmatrača moć, slava i veličanstvenost. Moć kao uspeh! Moć kao umeće!
A šta iza svega toga stoji?
Godine rada na sebi, pronalaženje sebe, onog unutrašnjeg deteta željnog igre, bezbrižnosti, slobode i radosti. Umetnikom vlada moć da menja sebe, oblikuje se s godinama rada, bude prepoznatljiv po stilu i kao takav deluje na ljude oko sebe, oplemenjuje ih svojim delima i dotiče njihova srca.
Baveći se folklorom od malih nogu, upoznajući se najpre sa tradicijom, kulturnim nasleđem, običajima, verovanjima i narodnom nošnjom iz svih krajeva Srbije, često sam razmišljala zagledajući se duboko u vez cvetova i šara na košuljama, utkanim zlatnim nitima na jelecima, u čemu se ogleda njihova posebnost, ta moć košulje, jeleka, kaftana, da kada izađeš na scenu ona deluje tako veličanstveno. Shvatila sam da je to ljubav, predanost i strpljenje vrednih ruku punih ožiljaka prošlog vremena. Upravo je to ta moć u nama koja potajno tinja kao plamičak i čeka pravi trenutak da se rasplamsa.
Ništa ne sluteći, u vezu tih šara pronašla sam posebnu nit koja je izvezla najlepše šare u mom životu. Kao i na nošnji, svaka šara ima svoju priču, pa je takva i moja.
U početku sam mislila da je to hir devojčice u pubertetu koja je sama osmišljavala igre i pravila igračke u tišini svoje sobe. Oduvek sam volela tišinu. Odvodila me je u mistični svet snova i maštanja. Tišina je duboka poput večnosti i tada sam dobijala najbolje odgovore i inspiraciju. Ljudska duša uživa u tišini prirode koja se otkriva samo onima koji je i traže. Tišina je poklon koji se ne može kupiti. Iako mnogima deluje kao da smo ludaci ili buntovnici svog vremena, ali meni je tišina dala slobodu da kreativnost razvijem do najvećih visina. Da ono što oko vidi, ruke stvore.
Kao esteti kome svaki detalj upada u oči, vremenom se taj hir sa zrelošću definisao u stil. To je dug, mučan put, prepun padova, koji traži strpljenje, upornost, neprekidno usavršavanje u svakom smislu. Ali vredelo je svakog trenutka. Danas moji kupci nepogrešivo mogu da prepoznaju moje radove. Često čujem rečenicu: „Tvoji buketi imaju dušu.“
Moja vizija je da budeš svoj i jedinstven čime god da se baviš! Da daš lični pečat! Da budeš otvorenog srca! Jer samo otvoreno srce i ruke primaju darove. Moja motivacija je i ozareno lice, radost i sjaj u očima ljudi koji bukete dobijaju na poklon. To se novcem ne može naplatiti, jer znate da ste opravdali poverenje i očekivanja svojih kupaca.
Ni sama nisam bila svesna svoje snage, hrabrosti, umeća i moći dok to nije postala moja jedina opcija opstanka kao majke četvoro dece. Život je večita borba! Treba samo duboko pogledati u svoje srce i reći glasno svoje želje, napraviti plan i biti rešen da uspeš. Sigurnim i strpljivim koracima.
