PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ – TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE LJUDI: MIA MEDAKOVIĆ- TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE ARHITEKTURE: ANNA SERRANO
Moje putovanje u Istanbul za vreme Covida… Da li otići ili ne? Ma pakujem kofere. Moram od januara nakon povratka iz Maroka, nisam nigde mrdnula. Skrasila sam se nakon 3 godine putovanja iz meseca u mesec. Mir, tišina, ali moj cipelice skitarice su se pokrenule.
Prvi put sam na tlo Istanbula kročila 2004. godine u proleće. Sada je jesen 2020. godine. Gradu na dva kontinenta se opet radujem kao da nikada putovala nisam. Bizantion, Novi Rim, Konstantinopolj, Carigrad, Istanbul jedan grad sa više imena tokom istorije. Novo i staro, Orijent i Evropa, Islam i Hrišćanstvo – isprepleteno i neraskidivo povezano. Sletela sam na novi, moderan aerodrom. Sa aerodroma do centra možete stići taksijem za 30 evra. Na ulicama Istanbula svi nose maske, takođe i u zatvorenim prostorima. Na ulazu vam mere temperaturu. Puno je ljudi na ulicama. Svi su nekako poslušni i pridržavaju se uputstava. Trgovan na Grand Bazaru priča mi kako su danas turisti u Istanbulu samo Rusi, Rumuni, Srbi niko više ne dolazi zbog karantina u matičnim zemljama.
Četiri dana hodanja od ujutro do uveče. Na dan sam prelazila po 15 km, oko 1000 fotografija napravila, silnih čajeva i kafa ispila i pita pojela… Obišla sam Aja Sofiju, Plavu džamiju, Topkapi palatu, kupovala po Kapali čaršiji (ima oko 3000 prodavnica), birala začine i tepihe, ćilime, slatkiše. Osećala se moćno i filsmki po Dolmabahče palati i njenim vrtovima, popela sam na Galata kulu sa koje se vidi predivna panorama grada. Prvi Galata most koji spaja evropski i azijski deo Istanbula je sagrađen 1845. godine. Bio je od drveta i plaćao se prelazak preko njega. Od tada pa do današnjeg dana, na mostu je rađeno četiri puta. Most koji je i danas u funkciji datira iz 1994. godine. Galata most je zaštitni simbol Istanbula. Oni koji su posetili Istanbul smatraju da je najlepši zalazak sunca na svetu nad Istanbulom, i to ukoliko se posmatra sa Galata mosta.
Vozila se metroom koji je treći po starosti u svetu posle metroa u Londonu i NY, tramvajem, taksijem, brodom do azijskog dela.
I tako, između Crnog i Mramornog mora blista Istanbul. Za mene, on je živi film. Turci ljubazni, nasmejani, pričljivi.
Za četiri dana stalo je mnogo, a još više mi je ovaj odlazak značio. U neke gradove morate više puta i prelaziti iste ulice u različitom životnom dobu, kako bi grad iznova pričao svoje priče.
