PIŠE: SANJA ČOLIĆ
Neki ljudi sigurno imaju potencijal da se menjaju nabolje. Zašto ne bi sledili primer koji ćete im vi dati, a koji će biti dobar. Znamo da čovek ne može da promeni svet, može da promeni samo sebe i svoj pogled na svet. A najbolji primer za to jeste originalnost, tj. biti svoj.
Treba se odvažiti, pa iskočiti iz svega što je isto, izuti tuđe cipele i ući u svoje. Izlazak iz tuđeg i ulazak u stvarnog sebe je kao kada izujete cipele koje vas žuljaju i uđete u udobne patike. Onda možete da hodate, a da vas ne boli, onda ste slobodni da trčite koliko vam duša ište. Čak i situacije koje su izvana prezahtevne, teške, neuobičajne, samo kada su naše i originalne čine da dišemo svojim plućima i da živimo sebe. Ideja o izlasku iz konformizma je naširoko pogrešno shvaćena i utemeljena. Ona se stalno brka sa plagiranjem, kopiranjem drugih, „boljih“. Izlazak iz konformizma, kao put ka napretku, ne znači pretvaranje u druge, naprotiv, to je put vraćanja i pronalaženja sebe.
Ovih dana sam razmišljala o originalnosti i analizirala sebe – šta sam uradila, a šta nisam. Shvativši da je svaki moj izbor bio drugačiji, po najmanje konvencionalan. Nekada rizičan, neprihvatljiv, ali za mene zahtevan, izazovan, prihvatljiv, lak, jer je moj.
Šta znači imati vernu kopiju sebe spoznavala sam vremenom. Nekada je nisam primjećivala. Kao djevojčica i osnovnoškolka toga jednostavno nisam bila svesna. Ali negdje u gimnaziji sam počela uočavati jasne znakove. Situacija je bilo jako puno, ali navešću samo nekoliko.
- Napustila sam “siguran” stabilan posao u davno vreme da bih krenula u potpuno nepoznatom pravcu, samo iz razloga što su mi moje telo i moji osećaji ukazivali na unutrašnje nezadovoljstvo. Želja za novim, želja za ličnim potencijalom me je vodila u nepoznato.
- Izašla sam iz ”stabilne” veze, jer u njoj nisam bila potpuno svoja, bila sam prihvatljiva za sredinu, okruženje, no moj osećaj u toj vezi nije bio kompletan, moja duša nije bila potpuno ispunjena i idem dalje u potpuno nepoznato ispitujući i upoznavajući sebe.
- Kada sam osetila stisak i nezadovoljstvo lažno sigurnog okruženja, spakovala sam kofere i otišla na drugi kraj sveta u potragu za potrebnim iskustvima.
I tako, sumirajući situacije u svom životu, shvatam da su me svaka moja odluka i svaki moj ishod doveli do toga da budem baš to što jesam danas.
U nekim stvarima sam ostajala dugo, to i danas radim, ali sve do onog trenutka dok jasno ne osetim da to nije to, a onda idem dalje. Možada sam samo putnik u istraživanju sebe, možda će me neko okarektirasati da sam hrabra, neko da sam luda… No to nije bitno. Shvatila sam da čovek jedino ukoliko je svoj i ukoliko zaista živi sebe, može biti potpun celovit, kompletan za sebe, svoje okruženje, a na kraju i za čitavu planetu. Različitošću možemo nešto promeniti, ali ne i kopiranjem, za koje smatram da je danas postalo bolest ovog društva. Ljudski strah od neprihvatanja drugih je trauma današnjeg čoveka. Traumatizovani će pojuriti da se prilagodi ma po koju cenu. Da nosi garderobu koju nosi sredina, da živi kako živi sredina. Dati sebe je žrtva koju poklanjaju ne bi li se približili idolima. Ja nisam imala idole, u ljudima i stvarima sam tražila vrednosti koje su bile slične mojima i u kojima sam se istoimenovala. Možda me je i put koji sledim vodio upravo ka tome da budem svoja. Zanimljivo je koliko sam u nekim najmanjim stvarima zapazila koliko je važno da ostanemo svoji i da istrajemo u onomo što smo zamislili, iskreirali, iako na tom putu, primetila sam, imamo mnogo ometajućih tuđih faktora koji nas od njega odvraćaju, a lako je ostati u zoni komfora.
Vremenom sazrevajući i kada se stvari na svesnom nivou mogu jasno videti i prepoznati, dam sebi podršku i kažem da baš to trebaš napraviti, neka je to i najmanja sitnica, jer tek tada me ona ispuni svim svojim bićem, a plod toga je upravo različitost koja ljude privlači. Ali to nije ni važno, važno je da živimo svoju svrhu i da živimo sebe. Tek tada možemo biti promena u ovom društvu u ovoj sredini. I možda je upravo to moja svrha i meni sličnima – ostaviti trag, usuditi se, biti svoj. Zato ne treba žaliti ako smo dali sebe u nešto u šta smo verovali, pa čak i ako nije uspelo.
Razmišljam koliko je život lep kada ga živiš svojom muzikom, a ne tuđom, kada si svoj na svome gde god da si, kada se ne trudiš da budeš ono što nisi. Svako kopiranje, svako pretvaranje u nešto što nismo, nije dugotrajan recept za sreću. Biti iskren, biti slobodan, biti original je moj motiv. Preuzmi odgovornost za uspeh u životu i Be original!
