in

EJ ĆAO, KAKO SI?

PIŠE: TANJA STUPAR, SA SOBOM NA TI

Dobro sam. Kod tebe? Isto… ništa, sve po starom.

Nemam vremena. Stalno u gužvi, ne znam gde sam. Moram da prodam. Moram da kupim. Mo­ram da se sredim.

Izvini, al’ moram da idem. Žurim, jako žurim!

Ej ćao, kako si?

Ma ne pitaj, ne znam gde sam. Posao kao ra­tište, kuća kao svratište.

Dođem, čekiram se. Vidim da l’ nešto treba. Ne treba?! Super, meni lakše. A sad ionako sve može da se poruči.

Izvini, al’ moram da idem. Žurim, jako žurim!

I tako…

Žurimo svaki dan.

I dobro smo.

Kao.

Nemamo vremena jedni za druge. Nemamo vremena da čujemo sebe kako smo.

Obuzeti obavezama, nametnutim i nenametnu­tim.

Važno nam je da budemo svuda i sa svakim, osim sa sobom. Jer to je dosadno.

Ma stvarno.

Pokušavajući da se svidimo drugima, izgubimo silno vreme u životu.

Izgubimo vezu sa sobom… ako smo je ikad i imali.

Tako je sa mnom, a tako je sa mnogima.

Pitanje je da li možemo i želimo to da priznamo.

Da li možemo i želimo da se povežemo sa so­bom? Da li smo dovoljno hrabri za to?

Ja verujem da mogu.

Ne mislim da je to hrabrost.

Za mene je to svesnost. Da znaš gde si i šta treba da uradiš. Da se promeniš. Ne da menjaš druge nego sebe. Koliko god teško bilo.

Suočavanje sa sobom nije prijatno. Ali, izvini­te, toliko drugih ljudi srećemo svakog dana i to nam je u redu. Pa zašto izbegavati sebe i svoje biće, svoju dušu?

Da li sam bila okružena „pogrešnim” ljudima, situacijama? Sigurno!

Da li ih ima i sada? O, da!

Da li mogu da ih izbegnem? Neke da, neke ne.

Možda mogu da pređem u levu traku i da ih obiđem.

Ali sebe, teško!

Sebe ne mogu da izbegnem. Od sebe niko nije pobegao.

Ustaneš ujutro, pogledaš se u ogledalo i koga vidiš? Koga zaista vidiš i šta zaista osećaš?

Lepa, nežna duša i čiste misli.

To je ono što ja vidim, osećam i čemu težim.

Ej ćao, a kako si ti?

ŠTA MISLITE?

106 Poena
Upvote Downvote

VOLETI SEBE

NEKA NAS LJUBAV VODI