PIŠE: DANICA CVETKOVIĆ, UČITELJICA KUNDALINI YOGE
FOTOGRAFIJE: DEJAN CVETKOVIĆ
Sedim na obali Ganga i razmišljam šta da napišem na temu kodeks srca. Šta se još može reći o srcu što već nije hiljadu puta rečeno? Da li majka Ganga ima srce? Ima, mora da ima majčinsko srce. Ponekad stroga, ponekad čak i okrutna, ali tako dobra i moćna. Ganga daje život, Ganga uzima život. Pored mene, na obali se izležava stado krava. Nedaleko od mene induski hram, čuju se mantre i zvončići. Evo ga i kuče, upravo je leglo iza mojih leđa. Na reci nema majmuna. Čudno, jer oni su svuda oko nas. Džungla je bila njihova dok ljudi nisu došli. Stalno frkću, keze zube i kradu sve što može da se pojede. Ali, opet, i oni imaju srce. Uvek se raznežim kad vidim kako majke majmuni nose sa sobom svoje bebe, hrane ih, maze i bištu. Rekom prolaze rafting čamci, na visećem mostu reka ljudi, krava, između njih se sa trudom probijaju motori. Levo od mene, jedan Indus sa dugom sedom kosom i bradom dugo riba pete, iznad njega Indijka pali mirisne štapiće na malom oltaru. Sunce me udarilo u glavu, pa sam se pomerila na stepenicu u hladu, odmah su se za mnom premestili i kučići, i opet legli pored mene (u međuvremenu je došlo još jedno). I oni imaju srce, i oni umeju da vole.
Ali šta je to kodeks srca? Pravila ponašanja u skladu sa srcem? Da li mi slušamo svoje srce u životu ? Da, postoje ljudi koji slušaju. Retki su, ali postoje. Ali, nažalost, većina i dalje pokušava da živi po pravilima koja im nameće njihov um. Gutaju tone knjiga, gledaju naučne emisije, idu na bezbrojna predavanja, raznorazne inicijacije i sve čekaju da im neko da odgovore, da im kaže šta treba da rade u svom životu. Veruju da će neko umesto njih razrešiti njihove dileme. Zaboravljaju da je njihov život samo njihov, jedinstven i neponovljiv. Nadaju se da će neko drugi preuzeti odgovornost za njihov život. Ali neće. Ni muž, ni brat, ni učitelj. Neće, jer je to nemoguće, neće, jer nas niko bolje ne poznaje od nas samih. Sami sebi smo zagonetka i nju možemo da razotkrijemo samo mi sami. Samo mi znamo rešenje svih naših problema. Moja mantra je oduvek bila – Sve se može kad se hoće. I sve što sam zaista htela sam i uradila. I dalje mi se hoće. Pre nekoliko dana sam ovde u Indiji proslavila svoj 52. rođendan i to mi ne smeta da hoću da naučim još i astrologiju, hoću da odradim moju omiljenu kundalini joga kriju 1000 dana, hoću da putujem, hoću, hoću…. I mogu, jer sve se može kad se hoće. Hvala ogomno gospodu Bogu. Hvala za to što mi je pomogao da otvorim svoje srce, da slušam svoje srce, da prevaziđem strahove koji dolaze iz uma. U srcu nema strahova. Srce je mesto Duše. A Duša je deo Boga. Čega Bog može da se boji?
Nije lako, naravno. Treba raditi na sebi svakog dana. Treba verovati u sebe i bez straha otvoriti svoje srce. Često me pitaju na mojim časovima kundalini joge, posebno posle časova za otvaranje srčane čakre – A kako ću da živim sa otvorenim srcem? Kako da preživim sve izdaje, prevare, uvrede, neuzvraćene ljubavi? Kako da me ne boli srce ako ga otvorim? Ja ne mogu ponovo da podnesem takve boli.
Moj odgovor je uvek da nas naše otvoreno srce neće sigurno dovesti do problema. Srce je mnogo pametnije od Uma. Srce je jedno, tu je naša Duša, a ona zna zašto smo došli u ovaj život, zna bolje naš put. Na osnovu drevnih znanja kundalini joge, mi imamo tri uma – pozitivni, negativni i neutralni um, i dok mi sve njih balansiramo, treba nam mnogo više vremena i rada na sebi. A srce hoće da nam pomogne. Naravno da ćemo u procesu ličnog rada na otvaranju srca imati varijacije emocija, nekad ćemo biti tužni, nekad besni, ali to je sve proces, proces oslobađanja od svog tereta koji se nakupio tamo. Da, može da boli. Otkriće nam se mnoge stvari koje smo skrivali od sebe samih, moraćemo da prihvatimo sve svoje osećaje, svoje nesavršenstvo i slabosti. To je mnogo bolje nego da zatvorimo srce, i da svesno odaberemo da ništa ne osećamo. Zatvoreno srce je prvenstveno zatvoreno za nas same. U filozofiji joge se to zove avidja ili neznanje svoje istinske prirode, i to je jedna od glavnih prepreka ka oslobođenju. Srce je nemoguće programirati tako da može da bira šta će da oseća, a šta ne. Zatvoreno srce je zatvoreno i za radost i za ljubav i za uspeh. Vesele boje života se ne vide jasno.
Kad rešimo da radimo sa svojim srcem, prvo prihvatimo da u nama postoje i loše strane, jer svi mi imamo i mane i vrline. A onda se suočavamo sa njima, borimo se i sigurno možemo da pobedimo. To nije baš tako jednostavno kao što zvuči. Ali, evo poklanjam vam svoju ličnu mantru – Sve se može kad se hoće. Postoji mnogo instrumenata pomoći, izaberite svoj način (moj je kundalini joga) i spoznaćete koliko možete biti jaki, mudri, svesni i prekrasni. Upoznajte sebe, prihvatite svoja osećanja. Vi ste jedinstveni, takvi kao vi ne postoje. Krenite svojim putem bez zaustavljanja. Ako se desi da stanete, pogledajte svu lepotu oko sebe, nasmešite se i krenite dalje. Plešite zajedno sa Univerzumom i neka vaše srce bude koreograf tog plesa. Nemojte ni o čemu žaliti. Oprostite sve. Dozvolite vašem srcu da vas vodi bez bilo kakvih ograničenja, pravila i straha.
Nemojte ništa očekivati. Sve će se desiti baš onako kako i treba da se desi, baš onako kako je najbolje za vas. Verujte svom srcu!
