Piše: Anima Mundi
Fotografije: Iz privatne arhive
Brankica Damjanović je dugogodišnji novinar, voditelj, spiker, urednik informativnog programa. Spisateljica kojoj je reč svetinja i najlepša pesma, žena koja nas osvaja svojim pisanjem, knjigama, ljubavlju i razumevanjem.
Poslednjih nekoliko godina posvećena je izučavanju duhovnosti, jogi, sangejzingu i pisanju, koji su promenili njeno biće. U svojoj stvaralačkoj lepezi do sada nam je ponudila na čitanje: „(M)učenje jezika“, „Natura sanat“, „Moj sin Jovan“, „Dobro je“.
„Ne bih ovo mogla bez tebe“ je njena najnovija knjiga, koja je ugledala svetlost dana prelepog novembra 2015. godine.
17.11.2015. Brankičin status na FB
„BLAGOSLOV
Ima tih ljudi, Bog ih blagoslovio, koji ti znače toliko da bi sve sa njima podelio. I kad si srećan i kad si tužan, trčiš im u naručje. Ima i među njima jedan poseban. Sa njim, i kad se posvađaš, dobiješ nagon da mu se požališ da ste se posvađali. A on se smeška. Već zna. Kao što zna i da ćeš mu uvek doći, ma šta da se dogodi. Svakakvih srca ima, ali samo jedno je tvoj dom. Odatle se ne odlazi. Samo se povremeno buntovnički pobegne od kuće. Tek da shvatiš da imaš kome da se vratiš.“
“NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE”
Knjiga „Dobro je“ je tvoja četvrta knjiga po redu i lako je našla put do čitalaca. Tvoje britko i jasno pero/ tastatura pronalaze pravac koji dotiče dušu. Čitalac ne može da ostane ravnodušan. Tvoja reč nas grli, nekada steže grlo, suza lako klizne, pa onda udahnemo duboko i nastavimo dalje. Šta je to DOBRO, Brankice?
Sve je dobro. I sve je baš onako kako treba da bude. Može se to nama dopadati ili ne, ali duboko verujem da živimo u savršenom kosmičkom poretku, gde svaka akcija izaziva adekvatnu reakciju, gde svako ima ono što zaslužuje, onoliko koliko je sebe dao, toliko je i dobio. Zakon privlačenja, moć misli, karma, zovimo to kako god hoćemo; činjenica je da smo ovde sa zadatkom da razumemo postojanje, da stičemo iskustva koja će nas duhovno obogatiti i pomoći da se razvijemo, ne samo kao ljudska bića, već i kao božanska refleksija na zemlji. I kao što svaka medalja ima dve strane, kao što postoje noć i dan, tako postoje i prijatna i bolna iskustva, ali svako od tih iskustava je za naše dobro. Moje životno iskustvo mi je to potvrdilo. Moj život nije lak, ali je lep.
Nova knjiga „NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE” predstavlja svojevrsni nastavak prethodne knjige „Dobro je“, koja sada doživljava treće izdanje. Na dobro se nadovezuje dobro, kao para na paru. To su priče koje život čine, to su svi oni događaji, lepi i tužni, koji boje naše živote. Univerzalne vrednosti su predstavljene iz tvog iskustva. Kako bi opisala novu knjigu?
Knjiga “NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE” uistinu je nastavak “DOBRO JE”, knjige koju čitaoci vole i stalno joj se vraćaju, knjige koja ne prestaje da privlači pažnju javnosti ni godinu dana po objavljivanju. I ovde je reč o kratkim pričama iz svakodnevnog života, crticama koje ispisuje život sam, a ja ih, u trenutku nadahnuća, zapišem. Ova knjiga otisak je moje duše, mog pogleda na svet, koji je za neke možda isuviše ruzičast, ali ja znam da je vrlina svugde oko nas i stoga beležim primere koji to dokazuju. Dakle, ovom knjigom vraćam veru u dobrotu, lepotu, saosećanje, sve one univerzalne vrednosti koje nikakve okolnosti ne mogu da uruše. Upravo suprotno. U teškim vremenima, ljudi se solidarišu i pokažu svoju božansku prirodu.
Tvoj post na FB od 11.11.2015. je glasio: „Deca bi rekla: “Još jednu noć da spavam i stiže.” Ja neću noćas ni da spavam. Neću da me budi, hoću da je dočekam budna. Knjiga moja, rođena…“ Kako izgleda rađanje knjige, kako doživljavaš uzimanje u ruke knjige, koja je tek izašla iz štamparije?
Različito reagujem na svaku knjigu. Ovo je peta, a uzbuđenje je bilo veće nego pred štampanje prve knjige. Verujem da je to stoga što me u ovoj ima najviše. Najdublja promišljanja o životu, sazrela sam u odnosu na prethodnih nekoliko godina, učinila su da ovo delo dočekujem s nestrpljenjem i da jedva čekam da ga podelim sa čitaocima, kao kakvu dragocenost, da kažem: “Hej, vidite šta sam otkrila! Hajde da zajedno za sebe uzmemo najbolje iz nepregledne riznice života!” Kad sam je konačno prvi put uzela u ruke, prislonila sam je na grudi i rekla šapatom: “Hvala ti. Ne bih ovo mogla bez Tebe.”
Koji deo i koju priču najviše voliš iz najnovije knjige „NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE”?
Zvučaće neskromno, ali ja volim svaki tekst u ovoj knjizi, i onda kad me neko zamoli da odaberem neki, ja počnem da čitam i ne mogu da se zaustavim! Dopada mi se sve (smeh). Pa ipak, možda one dve rečenice, one koje se nalaze i na koricama knjige, najbolje ilustruju njen sadržaj i objašnjavaju moju prirodu. One glase:
“Svemu se ja mogu obradovati. I zrnu susama koje pronađem na svom obrazu, lepljivom od suza.”
To je to. U svakoj prilici, čak i u neprilici, čak i kad smo u suzama, postoji neka mrva slatkog zadovoljstva, koja obično bude i slamka spasa, i most do novog, boljeg i sunčanijeg, dana. To sam ja.
Tvoja knjiga nastaje i dolazi do čitalaca i pre nego što izađe iz stampe. FB postovi su donekle uvod u svaku tvoju knjigu. Spisateljica si koja se približila veku u kojem piše, aktivna na društvenim mrežama, na kojima širiš ljubav i lepu misao. Da li je danas FB preteča naše budućnosti ili budućih koraka?
Da. I ne samo FB. Društvene mreže su moćan medij. Rekla bih, budući da sam radila kao novinar 20 godina, da postaju moćnije i od klasičnih medija: radija, televizije i štampe, što je donekle i dobro, jer se na njima snažnije čuje glas naroda i utiče na sistem koji je krut i guši indvidualnost. Razume se, moguće je i tu manipulisati ljudima, ali smatram da pojedinci na društvenim mrežama imaju veće šanse da dođu do prave informacije o mnogo čemu, nego ako samo slušaju servirane vesti u klasičnim medijima.
Okrenuta si sebi i introspekcija je prisutna, na putu si ličnog rasta i razvoja. Koje si lepote sagledala hodeći na tom putu, a koje svoje mračne strane voliš?
Joga, sangejzing i pisanje su trajno promenili moje biće. Osvetlili su tamne uglove moje, nekada depresiji sklone, ličnosti, i sada više nemam te trenutke u kojima me pritiska besmisao. Sad razumem postojanje, pronalazim svrhu i smisao u svakom danu, svakom trenu i, van svake sumnje, verujem u božansku iskru koju sam osvestila u sebi. Nastojim da to imam u vidu i kada se sretnem sa bilo kojim bićem. Naučila sam da praštam bez zadrške i da volim bez uslova. To je veliki životni kvalitet. Živim konačno ono o čemu pišem i s radošću mogu da kažem da sam srećna žena. Prepreke postoje, ali ih više ne smatram usudom, već prilikom da ojačam. Rastemo i učimo dok god dišemo.
U skladu sa temom decembarskog broja magazina PODRŽI ME! – ko je bio tvoja najveća podrška, kome si ti najveća podrška?
Moja najveća podrška u životu, otkad znam za sebe, moj je brat Rade. On me je uveo u tu priču sa ezoterijom i metafizikom; navodio me je, i danas to čini, da koračam stazom samorazvoja, da profinjavanjem svoga bića, budem bolja sebi i celom svetu. On je moj blagoslov, uz još nekoliko dragih ljudi, bez kojih ne bih znala koliko je važno voleti i prihvatiti sebe, sa svim osobenostima. Sve to prenosim na svoje dvoje dece, čiji sam ja oslonac, podrška, primer kako se ljubavlju, čestitošću i znanjem, može voditi sasvim lep i ispunjen život, bez obzira na okolnosti.
