PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: STEFAN SOKOLOVSKI
U 21. veku fokus je nova supermoć. Neće pobediti onaj ko ima najviše informacija, već onaj ko ima fokus. Tamo gde je naš fokus, odlaze naša energija, emocije, naše vreme i, na kraju, sam život.
U svoj život ulažem iskustvo. U putovanja koja me menjaju. U ljude i susrete. U umetnost koja me budi i oplemenjuje. U kreaciju kroz reč, fotografiju i nove ideje. Moj fokus je jasan.
Ne želim da budem svuda. Želim da budem tamo gde osećam da treba da budem. Sa ljudima koji me inspirišu. U gradovima koji me pomeraju. U razgovorima koji ostaju dugo nakon što se završe. U trenucima koji ne moraju da budu fotografisani da bi bili stvarni.
Sve više verujem da je pažnja jedan od najdragocenijih oblika ljubavi. Ono čemu zaista posvetimo pažnju — negujemo. Ono što stalno gledamo — počinjemo da živimo. Zato pažljivo biram šta puštam u svoj unutrašnji prostor. A taj izbor pravim u skladu sa svojim srcem i dušom.
Ne želim više da rasipam energiju na ono što mi ne pripada. Na tuđa očekivanja. Na objašnjavanja. Nekada sam imala volje za beskrajna objašnjenja, a danas je više nemam. Ni sekunde. Samo se okrenem i odem. Prolazim kroz ljude i situacije ne želeći da me dotaknu svojom neistinom.
Biram svoj autentični život, koji ne mora svima biti razumljiv. Bitno je da mene moj život drži budnom i živom. Jer nisu svi živi koji dišu. Neki samo postoje, a ja želim da živim.
Želim da trošim svoje vreme na jutra koja mirišu na novi početak. Na putovanja posle kojih više nisam ista. Na umetnost koja me zaustavi usred dana. Na knjige, razgovore i ljude koji otvaraju nove prostore u meni. Na ljubav koja ne traži da se smanjim. Na prijateljstva u kojima mogu da budem potpuno svoja. Na ideje koje još nemaju oblik, ali već imaju srce.
I na sve ono što možda nema nikakvu merljivu vrednost, a meni znači sve.
Moj fokus danas nije da imam više.
Već da osećam više.
Da vidim dublje.
Da volim slobodnije.
Da stvaram hrabrije.
Da živim prisutnije.
Jer na kraju, nije pitanje koliko smo toga videli, imali, postigli ili obišli.
Pitanje je: čemu smo zaista bili prisutni dok smo živeli?
Ne tražim savršen život. Tražim stvaran život — onaj koji ima mir, strast, greške, ljubav, putovanja, gubitke i nove početke.
Iznad svega cenim prisutnost, istinu, ljubav, dobrotu, nežnost, slobodu i hrabrost da budemo ono što jesmo.
Where focus goes, energy flows. Where energy flows, life grows.
Tamo gde ide fokus, teče energija. Tamo gde teče energija, raste život.
