OSLUŠKUJ SVOJE TELO

PIŠE: JELENA TER HAAR
FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM

Veganstvo ne mora biti samo način ishrane, već životni stil, tj. životni izbor. Da li je veganstvo izbor radi zdravlja ili za dobrobit životinja i eko sistema, zaista je lično pitanje.

Svi znamo da veganstvo znači izostanak pris­ustva životinjskih namirnica, ako pričamo o ish­rani, kao i nekorišćenje odevnih i kućnih stvari životinjskog porekla, tako da često nailazimo na vegane koji nemaju kožne cipele, kaiševe ili torbe, jakne od ovčjeg ili drugog krzna, tepihe od životinjske kože itd. Mnogi vegani su motivisani zbog saosećajnosti prema životinjama, bune se zbog njihovog eksploatisanja, načina na koji žive i kako su uzgojene, posebno u kakvim uslovima, kao i protiv ubijanja životinja u svrhu ljudske po­trošnje.

Ako pričamo o eko sistemu, jasno je da se zbog uzgoja stoke i brojnih stočnih farmi masovno seku velike površine šuma, kao i da su te farme enormni konzumenti globalno osiromašenih iz­vora vode. Stočne farme su odgovorne za oko 18% svetske emisije ugljenika.

U veganskoj ishrani ne postoji nijedna namirni­ca životinjskog porekla – meso, mlečni proizvodi, jaja i med zamenjeni su biljnim produktom. Veg­anska ishrana je zdrava, sa niskom količinom masti, velikom količinom celuloze, bogata min­eralima, vitaminima i antioksidantima. Postoje dokazi koji sugerišu da veganska ishrana može da smanji rizik od raznih bolesti: karcinoma, di­jabetesa, srčanih bolesti, obesnosti, reumatizma itd. Ukoliko veganska ishrana nije raznolika i bo­gata različitim voćem, povrćem i žitaricama, ma­hunarkama i koštunjavim voćem i semenkama, može da se desi da vegani dosegnu deficit vita­mina B12, D2, joda, seleniuma, omega 3 kiseli­na, pa je planiranje svakodnevnog menija veoma važno. Proteini koji dolaze iz mesa zamenjeni su sojom (tofuom), koji može biti grilovan, dodat supama, salatama, pitama ili pripremljen kao ka­jgana. Proteini se nalaze i u raznom povrću i ži­taricama kao što su kinoa, semenke, koštunjavo voće i mahunarke. Raznolikost sočiva i pasulja, kao i leblebija, esencija su veganske ishrane i proteina. Mleko je zamenjeno biljnim mlekom od badema, pirinča, soje ili ovsa, koje se može naći u velikim supermarketima, prodavnicama zdrave hrane, a može se i napraviti u kućnim uslovima. Potreban nam je dobar blender, gaza, malo vre­mena i ljubavi za kuvanje. Omega 3 kiselina, koja se nalazi u plavim ribama, zamenjena je zele­nim lisnatim povrćem, semenkama i uljima kao što su laneno, maslinovo, ulje repice. Avokado je takođe bogato zdravim uljima. Klice su visoko bogate nutritijentima i mogu se uzgajati u kućnim uslovima. Sirevi biljnog porekla se mogu naći u prodavnicama zdrave hrane, a mogu se praviti i kod kuće od tofua, skroba krompira, nutritivnog kvasca. Med je zamenjen nektarom meksičke biljke agave, koji se koristi kao zaslađivač za de­zerte, kao i datula, javorov sirup, kokosov sećer ili pirinčani sirup.

Veganska ishrana može biti integrisana u sva­kodnevni život veoma lako. Može se krenuti post­epeno, npr. jednom nedeljno, pa nedelju dana u mesecu, pa čitav mesec. Svako ima pravo izbora da eksperimentiše i slušajući svoje telo oseti da li mu prija veganski izbor ishrane. Ona može biti izbor i radi čišćenja organizma, gubitka kilogra­ma, povećanja vitalnosti. Ishrana koja je boga­ta integralnim žitaricama, raznovrsnim voćem i povrćem vas svakako može načiniti sitijim duži vremenski period, bez potrebe da posegnete za ug­lavnom nezdravom užinom između obroka.

Kako bi vaša ishrana bila bogata i ukusna, važno je da imate dobru zalihu raznovsnih žitarica u kuhinji: ovas, spelta, heljda, kinoa, proso. Zatim mahunarki: pasulji, sočiva, grašak, naut. Raznovrno povrće je neophod­no, kao i puno začina i svežeg začinskog bilja. Sve namirnice koje zamenjuju meso, mlečne proizvode, kao i zamenu za jaje, potrebno za kolače i peciva.

Veganska ishrana vas takođe ne lišava dobrog ukusa i slatkiša i peciva ukoliko se brinete da ćete njome izgubiti ono što volite – veliki je izbor kolača, mafina, biskvita, hlebova i pita.

CHIA puding za doručak ili užinu

Potopiti preko noći 100g chia semenki sa 2/3 šolje vode.

U blenderu pomešati 100ml biljnog mleka sa 3 datu­le bez koštice, jednom bananom i šakom bobičastog ili voća po izboru. U to dodati 1 avokado, kašičicu mlevenog lana, pola šake sirovih badema. Izblendira­ti sve zajedno dok ne dobijete kašu.

Sve to pomešati sa želatastim chia semenkama. Si­pati u staklenu čašu. Preliti odozgo jednom maraku­jom i iseckanom mentom. Staviti na vrh jednu jagodu, maline ili kupine.