PIŠE: ALEKSANDRA CIMPL
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Često možemo da primetimo da su sjajni slikari imali divno oko za fotografiju, da su dobri pisci bili i slikari, ali retki su slučajevi da su se slikari upustili u pravljenje nakita. Milica Živadinović je spojila svoje omiljene oblike iz kosmosa i naše narodno stvaralaštvo u izvanredan „Mitsi – Paris“ nakit, gde svaka zaljubljenica dobrog i kvalitetnog nakita može da pronađe neki komad za sebe. Nisam još srela nikoga, ni međ’ mladima, ni međ’ starijima, a da je ostao ravnodušan na ovaj nakit.
Milica Živadinović je rođena u Beogradu, gde je upisala Fakultet primenjene umetnosti, odsek Zidno slikarstvo. Sasvim slučajno, Milica odlazi u Pariz, na nedelju dana, kod rođaka, onog dana 1999. godine, kada počinje bombardovanje. Od onda, tamo živi i radi. I pored toga, ovde ima samostalne izložbe koje su veoma zapažene. Kosmička harmonija, a onda i Kosmičko oko, nešto su po čemu prepoznajemo ovu umetnicu. Kada je završila studije u Parizu, odlučila se na dalji korak, doktorat. Doktorat je bio o Mići Popoviću i njegovom stvaralaštvu. Monografija je izašla kako u Francuskoj, tako i u Srbiji.
U aprilu, Milica će imati novu samostalnu izložbu u Beogradu. O tome i o nekim ranijim radovima, kao i o njenom brendu, malo smo popričale, uz jednu jutarnju kaficu, putem skypa.. Milica je bila nasmejana i vedra, kao i uvek, pa je ovom razgovoru donela posebnu lakoću i nadahnutost.
Tvoje prethodne izložbe su imale veze sa Kosmosom i okom, Kosmosom i mitologijom… Gledajući te slike, teško da bilo ko može da ostane ravnodušan. Kako je došlo do tog povezivanja Kosmosa sa okom i Kosmosa sa mitologijom? Svi mi to razumemo kada gledamo tvoje slike, onda nam je sve jasno, ali nikome od nas to nije palo na pamet. Tebi jeste. Kako?
Od nastanka sveta, nebo i Kosmos su intrigirali čoveka, to ogromno, nepregledno prostranstvo nad nama je nešto najnormalnije, ali u isto vreme jako intrigantno. Čovek je, otkrivajući zvezde nad svojom glavom, počeo da im daje imena, da povezuje te svetleće tačke među sobom i da sklapa sazvežđa. Slike koje vidimo na nebu predstavljaju zamišljene i stvarne ljude, životinje, morska stvorenja, alat umetnika i naučnika… Ne zna se ko je i kada tačno izmislio prve likove, ali skup od 48 sazvežđa je već bio u upotrebi 150. god n.e. Prvi ih je naveo grčki geograf i astronom Ptolomej u svojoj knjizi “Almagest”. Među tih 48 sazvežđa su i likovi iz grčke mitologije, ostalih 40 obrazovano je kasnije, i uz njih dolaze i veliki pronalasci kao što su teleskop i časovnik. Uz zvezde i sazvežđa, u mom radu često se pojavljuje i oko koje sam zapravo nazvala Kosmooko (Cosmic’Eye). Ne samo čoveku, već i životinjama oko omogućava da spoznaju svet oko sebe, oko je tvorevina i tvorac Svetlosti – one koja se nalazi u nama i one koja je apsolutna. Oko je, uglavnom, kružnog oblika poput planete, i u meni budi asocijaciju na kosmos, njegovu misterioznu i nedokučivu dubinu nalik zenici oka.
Kada gledam tvoje stare radove, osećam povezanost sa Stvoriteljem. Imam osećaj da neki drugi svetovi govore – Pazite, gledamo vas. Da li je i to možda poruka koju si nam slala tim slikama?
Slikarstvo je često proizvod intuicije, tako da sve što se nalazi na slikama može da iznenadi i samog tvorca. Kod mene se često prepliću svetovi, svakako da je tu prisutna i želja za spoznajom stvoritelja.
Koliko je teško umetnicima da naprave kakvu-takvu karijeru u Parizu? Šta si sve radila i kako si dospela do sadašnje pozicije predavača?
Umetnički život ume da bude dosta težak, gde god da se čovek zadesi. Pitanje je u svakom slučaju koliko je čovek, koji je rešio da se posveti umetnosti, čvrst u svojoj želji, koliko je prilagodljiv, spreman na kompromis i koliko je snalažljiv, da ne kažem koliko ima sreće… Nikako nije dobro biti nestrpljiv, treba dočekati svoj momenat, pri tome najvažniji je konstantni RAD i posvećenost. Iako svaki dan ne može biti podjednako plodan, treba istrajati na svom putu.
Reci mi, kako si počela da praviš nakit? Vidim da je prvobitna inspiracija bila u etno šarama ćilima sa juga Srbije, što ovaj nakit čini posebno interesantnim i neodoljivim. Novi modeli su već malo drugačiji, ali su i oni fantastični. Kako je krenuo „Mitsi – Paris“?
Prve komade nakita sam napravila još kad sam stigla u Pariz, kada sam živela kod prijatelja i nisam imala puno mesta za rad…
„Mitsi – Paris“ nastaje u trenutku kada sam počela ozbiljnije da se bavim nakitom pre četiri godine. Prvo su nastale slike-minijature u malim ramovima, koje su dobile namenu da se nose oko vrata kao privesci na ogrlici. Zatim sam uz njih počela da uklapam minđuše, prstenje, broševe. Na kraju, pažnju sam posvetila i muškoj modi i brendu pridodala dugmiće za košulju.
Izlagala si nakit na nekim sajmovima – ima li nade da te i u Beograd pozovu na neki takav događaj?
Iskreno da kažem, ne znam koji bi to sajam mogao da bude.
Ima li načina da se ovaj nakit kupi kod nas?
Nakit se može naručiti preko mog sajta www.mitsi-paris.com
Ukoliko neko želi personalizovan nakit za neku specijalnu priliku ili poklon, može da me kontaktira putem mejla, kako bismo se dogovorili oko različitih mogućnosti.
U aprilu je tvoja nova samostalna izložba. Čime ćeš nas obradovati ovaj put?
Izložba će se zvati «Čarobno drvo», po mojoj poslednjoj slici. Jako se radujem ovoj izložbi, jer dugo nisam izlagala samostalno u Beogradu (od 2010. godine). U Nacionalnoj galeriji u Beogradu, ovoga puta ću izložiti slike i nakit iz nekoliko ciklusa: Cosmic, Etnostic, Ornementic, ali i «Čarobno drvo», koje će poslužiti kao spona između etno i kosmičkog izraza.
Ovaj broj RYL magazina je namenjen moći žene, pa imam i pitanje za tebe – šta misliš gde leži moć žene?
Kad govorimo o moći žene, setim se Žane Moro koja, dok podučava čarima šminkanja Nikitu u istoimenom filmu, kaže sledeću rečenicu: Na svetu postoje dve stvari koje nemaju granicu – ženstvenost i mogućnost da se ona upotrebi.
