PIŠE: JELENA PETROVIĆ
Ne verujem u jednu veliku šansu koja sve menja iz korena. Verujem u male, svakodnevne odluke koje nas oblikuju. Za mene je „365 novih šansi“ podsetnik da svaki dan iznova pokušavam da uklopim sve što jesam — sebe, porodicu i posao.
Porodica je u centru mog sveta. Najvažnija uloga koju imam jeste uloga majke tri kćerke i sve ostalo sam godinama gradila oko te činjenice. Ne zato što sam se odrekla ambicija, već zato što sam birala put koji mogu da iznesem bez lomljenja sebe.
Balansiranje između obaveza i ličnih želja mnogima je svakodnevica. U svetu u kojem se stalno traži brzina i dokazivanje, uspeh ponekad znači samo stati, udahnuti i ostati veran sebi. Naučila sam da prilagođavanje nije slabost nego veština.
Za mene nova godina nije brisanje svega prethodnog, to je 365 prilika da nastavim — s više iskustva i jasnoće i manje potrebe da se bilo kome dokazujem.
Profesionalni put dugo je bio u senci porodične uloge, ali iza te „senke“ stoji ozbiljno i raznoliko iskustvo. Rad u porodičnom biznisu u proizvodnji mesa naučio me je odgovornosti, organizaciji i radu s ljudima. Bila sam deo svakog segmenta — od svakodnevne logistike do kontrole kvaliteta i završnih procesa.
To je bila škola bez radnog vremena, ali sa stalnim ispitima. Paralelno sam vodila posao, ljude i porodični život, često u istom danu. Upravo tu sam razvila strpljenje, otpornost i sposobnost da u složenim situacijama zadržim hladnu glavu — i smisao za humor.
Iako je moje formalno obrazovanje vezano za arhitekturu, umetnost i dizajn, to iskustvo mi je donelo veštine koje se ne uče iz knjiga: pregovaranje, komunikaciju i diplomatiju. Naučila sam koliko znače jasne granice, ali i koliko jedna dobra rečenica, izgovorena u pravom trenutku, može da promeni tok razgovora.
Prirodni nastavak tog puta je bio ulazak u svet scenografije, gde sam imala priliku da estetski senzibilitet pretočim u konkretne prostore. Radila sam na uređenju hotela iz tridesetih godina i stambenih enterijera prilagođenih snimanju televizijske serije, u kom su detalji, atmosfera i funkcionalnost morali da funkcionišu kao jedno.
Iz tog procesa je nastao i moj angažman u organizaciji festivala zdravlja, projekta koji se priprema za mart ove godine. U njemu spajam kontakte, ideje i različite pristupe, sa jasnom željom da se stvori događaj koji ima smisao i vrednost za zajednicu.
Za mene „365 novih šansi“ znači kretanje napred bez potrebe da brišem prethodna poglavlja. Sve što sam bila i sve što sam radila, nosim sa sobom i nadograđujem.
Pre svega, majka. A onda sve ostalo.
