PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERJVU: GORAN LIČANIN, DANILO RONČEVIĆ
Na doručku sam sa dva izuzetna intelektualca, Goranom Ličaninom i Danilom Rončevićem, čije su biografije ispisane bogatstvom iskustava, poslovnih i obrazovnih uspeha. Radisson Collection Old Mill hotel je pravo mesto za susrete i razmenu ideja i iskustava, a ovakvi trenuci podsećaju koliko je dragoceno biti u društvu ljudi koji inspirišu svojim znanjem i pogledom na svet.
Goran Ličanin je svoju profesionalnu karijeru gradio kroz rukovodeće, konsultantske i preduzetničke angažmane, tokom kojih je više od 25 godina dosledno povezivao strategiju, tehnologiju i organizacione promene u različitim poslovnim i društvenim okruženjima. Bogato međunarodno iskustvo sticao je na tržištima SEE i CEE regiona, nordijskih zemalja, SAD i CIS-a, što mu je omogućilo da razvije široku upravljačku perspektivu i duboko razumevanje odnosa između biznisa, ljudi i velikih transformacija. U središtu njegovog rada nalazi se povezivanje ljudi, procesa i tehnologije, sa ciljem da organizacijama pomogne da rastu, inoviraju i postanu otpornije u svetu stalnih promena. Radio je na projektima za organizacije kao što su ExxonMobil, Nippon Steel, Shell, Gazprom, NIS, EPS, PIO fond, RFZO, NKOSK i Institut za veštačku inteligenciju Srbije, kao i za brojne druge domaće i međunarodne kompanije i institucije. Kao ekspert, radio je za World Bank, KPMG , USAID i kompaniju Assert, ali i kao nezavisni konsultant na projektima koji su zahtevali široku viziju i precizno sprovođenje. Značajan deo međunarodnog iskustva stekao je kroz rukovodeće uloge u kompaniji Huawei, na nivou CEE regiona, uključujući nordijske zemlje, Ukrajinu i Tursku, u oblastima Clouda, veštačke inteligencije, IoT-a i poslovnog razvoja.
Danas kao konsultant radi sa kompanijama koje prepoznaju da dalji rast više nije moguć bez ozbiljne promene u načinu razmišljanja, organizacije i rada. Kao osnivač i generalni direktor IT Excellence Group, ostavio je snažan preduzetnički trag, vodeći projekte za Fortune 500 kompanije i državne institucije u Rusiji, SAD i Srbiji.
Diplomirao je i magistrirao na Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu „N. E. Bauman“, a trenutno na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu radi na doktorskoj disertaciji iz oblasti strateškog upravljanja i organizacionih studija, istražujući kako se strategija prevodi u rezultate kroz usklađivanje ljudskih motiva, organizacionog dizajna i transformacionog potencijala kompanije. Paralelno razvija softverski sistem nove generacije koji strateške ciljeve prevodi u svakodnevni rad, odgovornost i merljive organizacione rezultate. Dodatno se usavršavao kroz programe MIT Sloan i Columbia University, i voli da kaže da se velike ideje dokazuju stvarnim rezultatima.
Prof. dr Danilo Rončević je ekspert čiju su profesionalnu karijeru obeležili rukovodeći, stručni i akademski angažmani kroz koje je dosledno gradio rezultate, pokretao promene i unapređivao sisteme rada. Bogato iskustvo sticao je kako u javnom tako i u privatnom sektoru, što mu je omogućilo da sagleda poslovanje iz više uglova i razvije široku upravljačku perspektivu. Posebno je usmeren na digitalizaciju poslovnih procesa, jer veruje da je savremeno i odgovorno upravljanje danas nezamislivo bez snažne tehnološke podrške. U svom radu kontinuirano podstiče primenu modernih digitalnih alata kao ključnih instrumenata za veću efikasnost, transparentnost, dostupnost i kvalitet usluga.
Digitalnu transformaciju doživljava kao strateški pravac razvoja, a ne kao prolazni trend, jer ona menja ne samo alate koje koristimo, već i način na koji razmišljamo, odlučujemo i vodimo. Tokom karijere, bio je usmeren na povezivanje znanja, inovacija i ljudi, sa ciljem stvaranja održivih, funkcionalnih i dugoročno vrednih rešenja. Pored upravljačkog iskustva, poseban značaj pridaje razvoju ljudi, prenošenju znanja i osnaživanju profesionalnih potencijala, jer veruje da su ljudi najvažniji kapital svake uspešne organizacije. Njegov profesionalni pristup zasniva se na odgovornosti, strateškom promišljanju, otvorenosti za promene i sposobnosti da viziju pretvori u merljive rezultate. Smatra da se istinsko liderstvo ne potvrđuje titulom, već snagom odluka, kvalitetom odnosa i promenama koje ostaju iza nas. Njegova profesionalna misija jeste da kroz znanje, iskustvo i digitalne inovacije doprinese razvoju modernog, efikasnog i perspektivnog poslovnog okruženja.
Kako biste, iz svoje perspektive, definisali digitalnu transformaciju u kontekstu savremenog društva — ne samo kao tehnološki napredak, već i kao proces koji menja način na koji radimo, komuniciramo, donosimo odluke i gradimo sopstveni identitet?
Goran: Digitalna transformacija je verovatno jedna od najbržih i najdubljih promena koje je savremena civilizacija doživela u uslovima svakodnevnog života. Ona više nije samo tehnološki napredak, već proces koji menja način na koji čovek radi, komunicira i odlučuje, ali i način na koji izražava sopstveni identitet. Za većinu ljudi odnos sa tehnologijom postaje sve intimniji i, kao i u svakom intimnom odnosu, svaki pojedinac njegovu meru mora da odredi za sebe. Čovečanstvo zato polako počinje da živi u dve paralelne stvarnosti: fizičkoj i virtuelnoj, pri čemu virtuelna više nije samo bekstvo od sveta, već sve više njegov ravnopravan produžetak, sa sopstvenom ekonomijom, pravilima i logikom vrednosti. Istovremeno, čovek psihološki još nije dovoljno sazreo da te dve stvarnosti jasno razluči, pa virtuelna realnost lako može postati oblik zavisnosti i svojevrsni opijat savremenog života. Upravo zato se danas mnogi više bave slikom o sebi nego samima sobom, neretko mešajući virtuelni imidž sa ličnim identitetom.
Danilo: Digitalna transformacija koju danas doživljavamo jeste nešto što je čovečanstvo u istoriji uvek definisalo kao industrijsku revoluciju. Svaka od navedenih revolucija je unapređivala svet. Od načina razmišljanja do načina rada, jer nam je uvodila neke nove alate sa kojima smo morali da se upoznajemo, da o njima učimo i da se prilagođavamo. Svi ti alati su često ubrzavali život i dovodili do novih ideja. Tako je i danas. Brzo prikupljanje podataka i njihovo još brže deljenje nam daje mogućnost da brže i lakše nego ranije donosimo odluke. Digitalni alati su omogućili neprekidnu i neverovatno brzu komunikaciju u odnosu na svet pre četrdeset i više godina.
Gde se danas, po vašem mišljenju, zaista rađa ideja — unutar čoveka kao izvora kreativnosti i intuicije, ili u dinamičnoj interakciji sa tehnologijom koja oblikuje naše misli, procese i perspektive?
Goran: Dugo smo verovali da se ideja rađa isključivo u čoveku kao izraz njegove kreativnosti, intuicije i unutrašnje slobode, možda i zato što nas alternativa uznemirava. Danas više nisam siguran da je ta granica tako jasna. Tehnologija već jeste svojevrsni koautor naše kreativnosti. Što se više oslanjamo na nju, ona ne utiče samo na to šta radimo, već i na način na koji mislimo. U savremenoj teoriji ta međuzavisnost čoveka i tehnologije opisuje se kao sociomaterijalnost. Iako čovek možda i dalje ostaje onaj koji pravi istinski iskorak u mišljenju i stvaranju, više nije usamljen u tom procesu. Ideja se danas sve češće rađa upravo na granici između ljudske svesti i tehnološkog okruženja koje je sve više oblikuje.
Danilo: Mišljenja sam da će ideje uvek nastajati u nama i našoj kreativnosti. Računari i veštačka inteligencija koja je danas uzela maha će za razliku od našeg mozga uvek koristiti neki algoritam za pripremanje nekog odgovora. Naravno, zbog količine informacija kojima raspolaže će moći da nam pomogne da naše ideje dalje i dublje razvijemo. Sa informacijom koju dobijemo kao odgovor od veštačke inteligenicije, mi nastavljamo da gradimo naše ideje. Ako smo dovoljno svesni da iza veštačke inteligencije stoji algoritam kome je cilj da nam pruži „neki“ odgovor, nećemo nikada dozvoliti da nam ona oblikuje misli. To moramo uvek sami da radimo.
Koje ključne veštine današnji čovek mora da razvije?
Goran: Ključna veština današnjeg čoveka jeste sposobnost da uči, da naučeno pretvara u delovanje i da prihvati promenu kao stalni okvir života. Svet oko nas menja se brže nego ranije, a osećaj trajnosti i sigurnosti, na koji smo navikli, sve više postaje izuzetak, a ne pravilo. Uz to, u vremenu preobilja informacija kojima smo svakodnevno izloženi, rasuđivanje postaje podjednako važno, jer se upravo ono gradi na spoju znanja i životnog iskustva. Možda je zato najveća veština savremenog čoveka ne samo da se prilagođava svetu koji se menja, već da u tom menjanju ne izgubi sebe.
Danilo: Danas više nego ikada, veština koju moramo da razvijemo jeste permanentno učenje i prilagođavanje razvoju. Više nije presudno samo šta znaš danas nego koliko brzo možeš da usvojiš nešto novo sutra. Takođe, u tom učenju moramo sebe da naučimo i da kritički razmišljamo, jer neverovatna količina informacija koju danas primamo često može biti u potpunosti irelevantna za naš život i rad, te ona predstavlja buku za naš mozak. Od te buke moramo da znamo da se zaštitimo. Isto tako, ne bi trebalo da stvaramo buku kroz način na koji komuniciramo. Moramo naučiti veoma jasno komunicirati, a da pri tome sačuvamo svoj integritet.
Da li smo, kao pojedinci i kao društvo, zaista spremni za budućnost koju sami ubrzavamo?
Goran: Nismo. Mislim da još nismo dorasli ni sadašnjosti.
Danilo: Mislim da tehnološki napredujemo mnogo brže nego što sazrevamo kao društvo. Kao pojedinci, često jesmo spremni da koristimo nove mogućnosti, ali ne i da razumemo sve njihove posledice. Kao društvo, još učimo kako da uskladimo brzinu razvoja sa odgovornošću, etikom i ljudskim vrednostima. Zato bih rekao da budućnost ubrzavamo brže nego što se za nju pripremamo. Tome svedoče razna ponašanja ljudi koje možemo videti na društvenim mrežama.
Na koji način je digitalizacija promenila vaš svakodnevni radni proces?
Goran: U tri dimenzije: u brzini, kvalitetu i kapacitetu delovanja. Mada je kod digitalizacije uvek zanimljivo to što nijedan dobitak ne dolazi bez nove cene, rizika ili dileme.
Danilo: Kao što sam na početku rekao, prvenstveno je olakšala rad, olakšala organizaciju zadataka, ubrzala procese rada, ubrzala komunikaciju, ali i povećala obim posla koji danas obavljam. Razni digitalni alati i prikupljanje podataka veoma su mi pomogli da lakše donosim kvalitetnije odluke. Istovremeno, donela je veću potrebu za prilogođavanjem, što meni ne pada teško jer volim promene i novine, pogotovo u radu.
Kako digitalizacija utiče na privredu, građane i državu kao infrastrukturu građana?
Goran: Tehnologija danas utiče na privredu, građane i državu onoliko duboko koliko menja njihove stvarne obrasce funkcionisanja. U privredi donosi brzinu, efikasnost i konkurentnost, ali istovremeno menja tržište rada i ruši iluziju da su neka zanimanja zauvek sigurna. Kod građana se njen uticaj vidi kroz svakodnevne navike, očekivanja i odnos prema uslugama koje sve više očekujemo da budu brze, jednostavne i dostupne. Kada je reč o državi, ona nije samo korisnik tehnologije, već okvir kroz koji građani ostvaruju svoja prava i usluge. Mislim da je naša digitalna infrastruktura danas razvijenija nego što je stvarno koristimo. Zato je ključno da digitalnu transformaciju ne merimo brojem platformi koje imamo, već brojem problema koje smo uspeli da uklonimo iz života građana i privrede, odnosno time koliko smo skratili put, vreme i broj koraka do usluge. Ako iskreno pogledamo gde smo danas, još uvek deluje da smo kao društvo prilično bezbedni ako nestane struje. To zvuči kao šala, ali u tome ima ozbiljne istine: društvo nikada ne ide potpuno pravolinijski i upravo zato još postoji prostor da stvari ispravimo i unapredimo.
Danilo: Digitalizacija utiče na sve. Uzmite samo primer uticaja eUprave Republike Srbije na privredu i građane. Od rođenja i upisa deteta u matične knjige, upisa u vrtić, upisa u školu. Zatim, legalizacije stambenih i poslovnih objekata kroz digitalnu platformu „Svoj na svome“. Privreda danas kroz različite digitalne sisteme kreira i pribavlja nove informacije. Evo dva sjajna primera: centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i novi digitalni alat pod nazivom eBolovanje. Nabrajanje bih mogao da nastavim skoro unedogled. Sva ta digitalizacija nas čini mnogo efikasnijima, a umnogome i smanjuje razne troškove koje smo pre imali bez ovih alata. Na kraju, državi omogućava moderniju i dostupniju infrastrukturu usluga, veću transparentnost i bržu administraciju.
Kada kao država i društvo zaista iskreno zagrlimo transformaciju — da li je to trenutak strateškog prihvatanja promena ili dubokog preispitivanja naših kolektivnih vrednosti, institucija i pravca razvoja?
Goran: Kada država i društvo iskreno prihvate transformaciju, to nije samo strateško prilagođavanje promenama, nego baš trenutak dubokog samopreispitivanja. Transformacija nije pitanje isključivo tehnologije, već smisla, vrednosti i pravca razvoja. Ona nas tera da odgovorimo ne samo kako ćemo se menjati, već i ko želimo da postanemo kroz te promene. Što je vreme brže, to su potrebe za unutrašnjim kompasom, institucionalnom zrelošću i jasnim vrednostima veće. Zato je svaka strateška transformacija, u suštini, ispit zrelosti jednog društva.
Danilo: Mislim da je to simbioza oba. Svaka prava transformacija počinje kao strateško prihvatanje promena, ali ne može uspeti bez dubokog preispitivanja vrednosti, institucija i pravca u kom društvo želi da ide. Kada država i društvo iskreno prihvate promene, tada više nije pitanje kako da budemo moderniji, već i kakvi želimo da budemo kao zajednica. Ovde se ne radi samo o tome da li ćemo digitalno napredovati, nego i da li ćemo sačuvati vrednosti na kojima smo se razvijali.
