OAZA FRUŠKOGORSKIH UKUSA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: ĐURĐICA JOJIĆ NOVAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ĐURĐICA JOJIĆ NOVAKOVIĆ, ROĐENA JE I ODRASLA U NOVOM SADU, ZAVRŠILA JE EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU, A PO­TOM MAGISTRIRALA U MILANU, NA BOC­CONI BUSINESS SCHOOL. GOVORI ENGLE­SKI, ITALIJANSKI I FRANCUSKI JEZIK. PU­TOVALA JE PO SVETU, RADILA U VELIKIM I ZNAČAJNIM KOMPANIJAMA U SRBIJI, ALI JE SVOJ POSLOVNI POTENCIJAL I VIZIJU USMERILA KA PORODIČNOM NASLEĐU, VINOGRADU KOJI IMA NAJLEPŠI POGLED NA SREM. SA OCEM SAVOM JOJIĆEM VODI POZNATU VINARIJU MAČKOV PODRUM I OBRAĐUJE 32 HEKTARA VINOGRADA. VREDNA, UPORNA, SVOJE ZNANJE KOJE JE STICALA ŠIROM SVETA DANAS ULAŽE U PROIZVODNJU NAJBOLJIH VINA NA FRUŠ­KOGORSKIM PADINAMA.

U SAMOM SRCU FRUŠKE GORE, VINARIJA MAČKOV PODRUM OTVORILA JE VINOTEKU I GASTRONOMSKU KUĆU U KOJOJ MOŽE­TE DOĆI DO SVAKE ETIKETE IZ NJIHOVOG BOGATOG PROIZVODNOG ASORTIMANA, ALI I DO DRUGIH DOMAĆIH KVALITETNIH PROIZVODA OVOG KRAJA – RAKIJA, SOKO­VA, ČOKOLADA, RATLUKA, SUVENIRA I VIN­SKE OPREME.

UVEK JEDINSTVENI, U SKLADU SA DUHOM I KULTUROLOŠKIM NASLEĐEM, ĐURĐICA SA SVOJIM TIMOM STVARA ONO NAJLEP­ŠE ŠTO FRUŠKA GORA MOŽE DA PODARI.

Kada se vinarija i ljubav prema vinima pren­osi sa koleno na koleno, imala si od koga i da učiš i da se razvijaš. Tvoji preci su se bavili proizvodnjom vina i ti nastavljaš sa tom tradicijom uspeha. Koliko je za jednu ženu rad u ovom sektoru izazov?

Kada smo počeli sa vinskim poslom u formi preduzeća koje postoji danas, istraživali smo ko se sve u familiji bavio ovim poslom, tj. koli­ko godina unazad i došli smo do podatka da je moj otac peta generacija, ja šesta. Sedma još stasava. To je fascinantno nasleđe, u kojem je u jednom trenutku upravo jedna žena imala ključnu ulogu. Kada je mom dedi, kao jednom od oslobodilaca Beograda i učesnika Srems­kog fronta, ponuđeno preseljenje u Beograd, u periodu intenzivne urbanizacije i nipodašta­vanja sela i privatne svojine, moja baka Đurđi­ca (po kojoj sam i dobila ime), uprkos veoma teškim životnim uslovima u kojima su tada bili, spoznala je značaj ostanka i opstanka naše zemlje, vinograda, domaćinstva, i smogla sna­ge da se odupre tom zahtevu i ostane u Irigu. Na taj način je sačuvano viševekovno porodič­no nasleđe, a ja je se često setim u izazovnim trenucima.

Ne bih mogla da kažem da je u ovom segmentu odnos prema ženama značajno drugačiji nego u bilo kojoj drugoj oblasti privrede i društva uopšte. Mi danas imamo žene koje rade teške fizičke poslove u vinogradu. Žene koje rade u samoj vinariji na poslovima tehnologa, enolo­ga. Žene u prodaji. Žene kao somelijere. Žene vlasnice vinarija, žene menadžerke restorana. Razbijena je jedna vrsta blokade, pa se vinog­radarstvo i vinarstvo ne mogu više gledati kao „muški“ sektori, jer to danas definitivno nisu. To je svakako dobrodošlo osveženje.

U maju ste otvorili vinoteku i gastro dućan Hopovo, u kojem će se prodavati sva vina iz Mačkovog podruma, ali i drugi proizvodi nastali na Fruškoj Gori i okolini.

Mi se uvek i u svemu trudimo da osluškujemo naše goste i vinoljupce. Svaki put kad neko dođe u posetu vinariji poželi da pored vina po­nese još nešto. Nešto posebno, autentično, što potiče iz našeg kraja i što će da ih pod­seća na posetu Fruškoj gori, ili Srbiji, na užitak i lepo vreme koje su tu proveli. Ova vinoteka je logičan nastavak onoga čime već raspolaže­mo. Isto se nalazi u Irigu, ali na lokaciji do koje se lakše dolazi, na glavnom putu koji od Iriga vodi ka Novom Sadu. To je u blizini manastira Hopovo i praktično u samom srcu Fruške gore.

Vinarija Mačkov podrum ima veliki asortiman proizvoda i ovo je jedino mesto gde se mogu naći baš sve naše etikete. Pored grožđa i vina, na Fruškoj gori se gaji još puno drugih kultura i pravi mnogo sjajnih proizvoda. Izd­vojila bih sjajne rakije od voća koje raste na Fruškoj gori. Potom poslastice, sve vrhunskog kvaliteta – džemovi, čokolade, ratluk. Uskoro ćemo imati i delikatese poput sireva i mesnih prerađevina. I autentične suvenire, na primer veoma originalne drvene daske neobičnih ob­lika i ukrasa. Takođe imamo i vrhunske vinske asesoare, vinske čaše, otvarače i slično. Pro­fesionalne otvarače za vino smo sami uvezli iz Italije, jer su za nas isključivo oni bili zadovolja­vajućeg kvaliteta.

A da goste ne bismo ograničavali na vino i rakije, jer ni sami to ne konzumiramo uvek, u ponudi imamo sokove i kafe. Sklopili smo dogovor sa poznatim brendom Costa coffee i imamo njiho­vu kafu pod nazivom Mocha Italia, koja je sjajna kombinacija blendova arabica i robusta.

Ukratko, to je mesto gde možete doći da uživa­te uz čašu vina ili šoljicu kafe, ali i poneti ukus­ne i slasne proizvode koji će vas podsećati na Frušku goru, ili pak kupiti lepe poklone za neku svečanu priliku.

Gastronomski način predstavljanja Fruške gore i Srema je važan za sve nas. Ideja je od­lična, a koliko je trebalo da se sve poklopi i počne sa realizacijom?

Na tom projektu smo baš dugo radili. Najpre je sam proces od inicijalne ideje do osmišljavanja celog koncepta dugo trajao, a potom i konkre­tan deo – izgradnja, majstori, administracija i bi­rokratija. Sve ukupno, nekoliko godina. Neretko se dešavalo da je ono što želimo da postignemo skuplje, komplikovanije ili iziskuje više vreme­na. Ponosna sam što smo u velikoj meri ostali dosledni originalnoj zamisli. Sam objekat je ap­solutno veran arhitekturi tipičnih vojvođanskih kuća, ali jarkih i smelih boja, tako da se već tu ogleda pristup koji mi imamo prema svemu što radimo. Već sada nam gosti i kupci iskazuju da se vidi da je ambijent drugačiji, istovremeno i pri­meren onome što iziskuju vinska etikecija i pro­tokol, ali i živahan i opušten. I da im se naravno sviđa. Mi smo veoma zadovoljni što smo uspeli da u ambijentu, arhitekturi i enterijeru definišemo i do kraja sprovedemo specifičan identitet vinari­je Mačkov podrum.

Koje sve etikete već imate u ponudi vinoteke Hopovo?

To su, pre svega, sve etikete brenda Mačkov podrum. Od belih vina imamo Chardonnay, Sa­uvignon blanc, Traminac mirisavi i dva nova vina, Chardonnay barrique i Traminac barrique. Imamo jednu etiketu rozea, Frajla. Od crvenih imamo Portugizer, Merlot, Camerlot (koji je bari­kirana kupaža sorti Merlot, Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc) i još jedno novo vino, čist Ca­bernet Franc. I na kraju dezertno vino, tj. bermet Diškrecija. Pored ovog, imamo još jedan brend niže cenovne kategorije koji se zove Sunčani breg i u okviru njega po jednu etiketu za svaku kategoriju vina – belo, roze i crveno.

Koliko su vinari raspoloženi za saradnju i da li među vama ima ozbiljne konkurencije?

Iako je svest o značaju udruživanja dosta saz­rela poslednjih godina, mislim da je to više zbog određenih zakonskih rešenja, koja omogućuju značajne beneficije samo onima koji su članovi registrovanih udruženja koja obuhvataju više od 50% proizvođača nekog vinskog rejona. U našem udruženju, Udruženju proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruš­ka gora“, čak i kada se neka vinarija učlani, bude pasivna, ne odaziva se kasnije na pozive i akci­je Udruženja, a tek inicijative i predlozi izostaju. Kod nas još uvek nije dovoljno razvijena svest da nikada nijedna pojedinačna vinarija ne može biti onoliko jaka koliko može biti jak brend jednog vinogorja ili rejona, ili cele zemlje. Kad birate vino, ako se ne radi o domaćim vinima, prvo se zapitate iz koje zemlje dolazi – Francuske, Ar­gentine, Australije… Tek posle uzimate u obzir druge kriterijume. Na primer, u Italiji je u vinogra­darstvu i vinarstvu jako razvijen sistem zadruga. On nema veze sa ideološkim uverenjima, već sa krajnje pragmatičnim pristupom, zahvaljujući kojem mogu da postignu povoljnije cene za si­rovine, povoljnije uslove prodaje, bolju promoci­ju, značajniju pažnju države i zakonodavaca… Prednosti udruživanja su brojne.

U Srbiji danas ima oko 400 zvanično registrova­nih vinarija. Fruškogorski rejon je najbrojniji, ima oko 150 vinarija. Potrošnja vina nije toliko poras­la koliko je porasla proizvodnja, tako da svakako da postoji konkurencija. Ono što je mnogo bitnije i što jedino može dovesti do pomaka je povećan­je tržišta, tj. ljudi koji konzumiraju vino. A to se može postići različitim formama edukacije, kao i promocijom srpskog vinskog sektora.

Kako bi opisala vina iz vinarije Mačkov pod­rum?

Frušku goru, kao planinu, mnogi ne doživljavaju ozbiljno. Niska nadmorska visina skoro da jedva zadovoljava kriterijum da se nazove planinom. Ali ko na nju kroči, bilo kolima ili u šetnji, iznena­di se kako ume da bude ćudljiva i nimalo naivna. Rekla bih da su i naša vina takva. Na prvi pogled su prijemčiva, ali umeju da iznenade obrtom kom se niste nadali. Naša vina su lepršava, voćna, svako u skladu sa samom sortom, i u potpunosti predstavljaju fruškogorski teroar.

Kakvom eksperimentu ste podvrgli traminac i do kakvih ste rezultata došli?

Aktuelni trendovi u vinskom sektoru su takvi da se vinoljupci sve više okreću neobičnom, novom i drugačijem. U tom smislu, autohtone i lokalne sorte su doživele pravi procvat, nikad nije bilo veće interesovanje za njih. Pored toga, traže se i novi načini pravljenja vina. Nepisano je pravilo da u bariku, nagorelom buretu od hrasta, odleža­vaju samo crvena vina. Međutim, sve je češća praksa da se čak i Chardonnay stavlja u barik. Mi smo otišli korak dalje, procenili smo da bi i Trami­nac mirisavi mogao biti dovoljno jak da izdrži ba­rik, odnosno da arome koje vino poprimi odleža­vanjem u bariku ne preovladaju primarne arome sorte. Rezultat je neobično i uzbudljivo vino, koje se odlikuje pravom erupcijom aroma. To je jedna od etiketa koje se mogu naći samo u novoj vino­teci Hopovo.

Nedavno ste izašli na tržište sa tri nove etike­te. Koja su vina u pitanju?

To su Traminac barrique, iz berbe 2021, koji je odležavao 12 meseci u bariku. Potom Chardon­nay barrique, kao što sam rekla, to je već postala praksa, te smo se i mi priključili tom trendu. I ovo je vino iz berbe 2021. i odležavalo je 12 mese­ci u bariku. I na kraju, Cabernet franc. Do sada smo ga stavljali samo kao komponentu etikete Camerlot, a sada prvi put plasiramo čist sortni Cabernet franc. Takođe je iz berbe 2021. i od­ležavao je 24 meseca u bariku. Sve tri etikete se mogu naći samo u vinoteci Hopovo.

Tema junskog izdanja RYL magazina nosi na­ziv „Moć energijȃ“. Koliko ti treba energije da uspešno vodiš svoj posao? I kako je obnavl­jaš?

Sviđa mi se tema, jer energija je svet, energija je sve. Nije pitanje koliko je energije potrebno da se vodi posao, već koliko energije neko može da pruži. Nemamo svi isti kapacitet i to je sasvim u redu. Doživljavam sebe kao osobu koja je ima u izobilju. Kada imam jasan cilj i ideju, ne prihva­tam zamor, polovična rešenja, ne pravim nika­kav kompromis. Mislim da je to do karaktera, ali svakako i do vaspitanja, a pomalo i genetike. U ovom poslu nema brzog uspeha i rezultata preko noći, tako da je potrebno tu energiju rasporediti da traje kroz vreme, što je, moram da priznam, meni izazov.

Svoju energiju obnavljam na razne načine. Sk­romna sam osoba i mnogo stvari me čini sreć­nom. Pre svega, zagrljaji moje dece. Dobra pesma na radiju. Miris đurđevka, ruže, jasmina. Svežina fruškogorske šume. Čaša vina u bašti u našoj novoj vinoteci Hopovo. Što od srca prepo­ručujem i vašim čitaocima.