ЗНАЊЕ И СЛОБОДА – Jубилеј Института за студије културе и хришћанства

ПИШЕ: МИА МЕДАКОВИЋ
ИНТЕРВЈУ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ
ФОТОГРАФИ: ДАНКО СТРАХИНИЋ, ИВАНА ТОДОРОВИЋ

ПОВОД ЗА РАЗГОВОР СА ДАНИЈЕЛОМ МАРКОВИЋ ЈЕ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДЕСЕТОГОДИШЊЕГ ПОСТОЈАЊА И РАДА ИНСТИТУТА ЗА СТУДИЈЕ КУЛТУРЕ И ХРИШЋАНСТВА ЧИЈИ ЈЕ ЧЛАН ОД ОСНИВАЊА, А САДА НА МЕСТУ ПРЕДСЕДНИКА УПРАВНОГ ОДБОРА. ИНСТИТУТ ЗА СТУДИЈЕ КУЛТУРЕ И ХРИШЋАНСТВА СВОЈ РАД И МИСИЈУ ДОСЛЕДНО ГРАДИ ВЕЋ ДЕЦЕНИЈУ, И ПОЈЕДИНАЧНО И КАО КОЛЕКТИВ ИМАЈУ ЗНАЊЕ И СЛОБОДУ ДА ТО НАСТАВЕ И У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ.

КАКО ЈЕ, И НА ТЕМЕЉИМА КОЈИХ ВРЕДНОСТИ, ИНСТИТУТ ЗАПОЧЕО СВОЈ РАД И ШТА ПРОМОВИШЕ У СВОМ РАДУ, КОЈЕ СУ ЦИЉЕВЕ НАЗНАЧИЛИ КАО НАЈВАЖНИЈЕ, КАКО ОСТВАРУЈУ ЦИЉЕВЕ И КОМЕ СЕ ОБРАЋА ОВАКВА ИНСТИТУЦИЈА ШИРОКОГ И СВЕОБУХВАТНОГ НАЗИВА?

Институт за студије културе и хришћанства је добровољно, нестраначко, невладино и непрофитно удружење грађана, чији се циљеви реализују у области културе и образовања. Институт је основан 2012. године на иницијативу Хришћанског културног центра из Београда. Одлука о оснивању Института је донета с намером да се дугогодишњи рад Центра на пољу хришћанства и културе додатно унапреди и употпуни истраживачким, научним и едукативним радом, у складу са визијом блажене успомене оца Радована Биговића. Континуитет Института са Хришћанским културним центром се огледа у томе што је дугогодишњи потпредседник Хришћанског културног центра професор др Давор Џалто именован за председника новооснованог Института.

Примарни циљеви Института за студије културе и хришћанства су промоција дијалога између различитих аспеката савремене културе и хришћанства кроз разноврсне едукативне програме и пројекте у домену културе. Институт промовише вредности дијалога, толеранције, критичког мишљења, интеркултурног, интеррелигијског и екуменског дијалога, академске изузетности, нових увида који су базирани на слободном истраживању и независном мишљењу.

Институт остварује своје циљеве путем – самостално или у сарадњи са другим институцијама и појединцима – организовања семинара, летњих академија, курсева, округлих столова, трибина, радионица, конференција, изложби и других облика едукативних и културних садржаја намењених академској и широј публици, баш како сте и поменули у питању назначивши свеобухватно име.

ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА И МНОГО ДОГАЂАЈА КОЈЕ СТЕ ОРГАНИЗОВАЛИ И РЕАЛИЗОВАЛИ ЗАХТЕВА И ОРГАНИЗОВАН ТИМ САРАДНИКА. КО ЧИНИ ТИМ ИНСТИТУТА ЗА СТУДИЈЕ КУЛТУРЕ И ХРИШЋАНСТВА?

Десет година рада и постојања на које смо поносни, најпре због пројеката које смо успели да реализујемо, али са ништа мање поноса не помињем ни тим Института и све сараднике који су окупљени у раду и мисији, међу којима су професор др Давор Џалто – председник, Бојана Бурсаћ – генерални секретар и члан Управног одбора, Александар Шибул – члан Управног одбора, Нина Миловановић, Слађана Дел Кастиљо, Александар Гајшек, Вукашин Милићевић.

Помињем овом приликом имена која тренутно својим ангажовањем доприносе успешном раду Института, а захваљујем се и члановима који су раније били ангажовани у раду.

Институт је у свој рад укључио многе професоре и студенте Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Тренутно сарађује и са Универзитетом у Стокхолму.

Реализовали смо десет изложби, седам семинара, циклусе трибина, три међународне конференције. Развили смо и издавачку делатност која је донела вредне и читане публикације.

КОЈЕ ПРОЈЕКТЕ И ДОГАЂАЈЕ БИСТЕ ИЗДВОЈИЛИ И ПО ПОСЕБНОШЋУ ПОМЕНУЛИ?

Имамо привилегију, као колектив, да сами и без притиска осмишљамо у складу са могућностима – имена, циљеве и врсту пројеката, а тиме назначимо и публику којој се обраћамо. У сваком времену, а овом посебно, та слободода коју смо задржали или, прецизније, освојили својим радом драгоцена је и препозната као аутентична. Напомињем ту чињеницу као важну јер су нам управо због те слободе многа врата отворена.

Издвојила бих отворена врата Дома омладине Београда и уредника програма – Сергеја Беука и све догађаје које смо реализовали у сарадњи са њима. Са радошћу се сећам и изложбе Светлост икона коју смо реализовали у Москви, а која је представила публици иконописачке школе манастира Градац, Жича и Павлица. Изложба савременог српског иконописа Нова лица икона одржане у Чикагу. Пројекте Опонашање времена, Људи (У) Лица, Око уметника, који су окупили значајна имена из света уметности и фотографије, а реализовали смо их са Народном банком Србије.

Као колектив смо посебно поносни на међународну конференцију Православље и фундаментализам (Orthodoxy and Fundamentalism) коју смо организовали са међународним конзорцијумом православних теолошких факултета и института у мају 2018. године. Учешће на конференцији узело је преко двадесет истакнутих теолога, социолога и филозофа, са домаћих и страних универзитета.

Посебност коју помињете доделила бих и конференцији Савремена читања Великог инквизитора, по темама, говорницима, међу којима је блаженопочивши владика Атанасије Јевтић.

Интересовање за ново читање је за резултат дало књигу под истим насловом, а издавачка кућа Вулкан нам је помогла, поред штампе, да текстови стигну до великог броја љубитеља писане речи.

НАБРОЈАЛИ СТЕ ВЕЋ НЕКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ СА КОЈИМА САРАЂУЈЕТЕ И ЊИХОВА ОТВОРЕНА ВРАТА. ДА ЛИ У СВОМ РАДУ НАИЛАЗИТЕ И НА ЗАТВОРЕНА ВРАТА? НА КОЈЕ И КАКВЕ ТЕМЕ БИ ВРАТА ИНСТИТУТА ОСТАЛА ЗАТВОРЕНА?

Прво што бих истакла је да не стојимо на вратима, и онима који хоће да раде, предлажу, помогну, кажу, не дамо ни да уђу, ни да изађу. Отворени смо за дијалог и недвосмислено у томе следимо циљеве и планове које смо на почетку рада договорили.

О нашим вратима и плановима можда најпрецизније може да одговори назив међународне конференције којом смо прославили јубилеј – Знање и слобода, одржане 12. и 13. октобра у Дому омладине Београда.

Учесници конференције су промишљали питања односа човекове слободе и (са) знања, али и друга питања и теме које стоје у непосредној вези са централном темом конференције. Успех је управо да смо окупили и чули различите дисциплинарне и методолошке перспективе.

На свечаном отварању конференције истакли смо, захвалили и поменули све сараднике, партнерске организације, државне институције, цркве и верске заједнице са којима смо сарађивали. Нисмо наилазили на закључана врата, и то и јесте најважније у раду.

Очекујемо у наредном периоду нове предлоге, сарадњe и теме о којима бисмо као појединци и као заједница промишљали и дали одговоре на сва постављена питања и понуде.

Захваљујем овом приликом у име Института за студије културе и хришћанства уредништву Вашег магазина који је присуствовало свечаном пријему који смо организовали и којим смо прославили јубилеј. На пријему смо угостили пријатеље Института, сараднике, значајне госте из Србије и иностранства. Посебну част су нам указали епископ источноамерички Иринеј Добријевић, епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар, часни оци, професори Универзитета, представници дипломатског кора, представници медија и других институција.