MOJA PRIJATELJICA VESNA OPAVSKY

PIŠE: TAMARA KUSOVAC

Naša zajednička prijateljica Ceca je govorila da mora što pre da nas upozna, verujući da naš spoj može da donese puno zajedničkog rada i proje­kata.

Međutim, upoznavanje sa Vesnom Opavsky je najbrže donelo pravo žensko prijateljstvo.

Toliko slične, a toliko različite.

Neretko nas čak pitaju, da li smo sestre. Pro­vele smo puno vremena zajedno. Posebno bih istakla naš boravak u Berovu, gde smo došle da uživamo u prirodi i slikamo. Spavale u istom kre­vetu, gde smo ga odvajale jastucima, po sredini (smeh), moje stvari u ormanu uredno složene po bojama, a Vesnine nabacane i pomalo zgužvane. Jurila je mačke samo da bi ih pomazila ili nahra­nila, ja više volim kuce.

Upravo su takva i naša dela, različita, a ljubav prema stvaralaštvu ista – velika. Omiljeni delo­vi dana su bili posvećeni kafenisanju na suncu, gde smo obavezno jedna drugoj gledale u šolju od kafe, uz tumačenje oblika gledajući na šoljicu, kao na umetničko delo.

Vesna se bavi digitalnom grafikom koja ne liči na digitalno. Kako?

Pre dodira plastike – tastature, upija lepotu priro­de svim čulima. Dodiruje, mazi, miriše, crta, foto­grafiše, pa onda tek prenosi i dizajnira digitalno, a nakon svega im se dodatno raduje. Tema joj je uvek priroda.

Kako priroda spaja ljude istih interesovanja, tako je i moju Vesnu sa njenim životnim saputnikom Kenijem koji je vrsni pecaroš. Ne može se veli­ki broj ljudi u svetu pohvaliti ulovom ribe teške 42,2 kg. Njihova veza je Vesni takođe omogućila da veliki deo godine kampuje u prirodi, što je bila njena najveća želja.

Vesna Opavsky je takođe konsultant za digitalne komunikacije i predavač na dva fakulteta. U pra­vom smislu doktor umetnosti, a ja srećna i pono­sna što mi je baš ona prijateljici.