OD IZOLACIJE DO NOVOG MENE

PIŠE: IVAN KOKEZA, KOKEZA CONSULTING

KAKO UPOZNATI ORIGINALNOG, ISKONSKOG SEBE KOJI JE STARI/NOVI JA?

Krenuo bih od početka, ali moram od naslova. Naime, (samo)izolaciona potraga za novim ja tokom vanrednog stanja je verovatno deo fraze „postani najbolja verzija sebe“, koja se prevede­na sa engleskog pozitivne psihologije prilično in­flatorno odomaćila kod nas.

To i ne bi bilo, samo po sebi, toliko loše, koliko je nemoguće. Najčešće se taj jalovi pokušaj po­stanka najbolje verzije sebe svodi na dalje po­boljšanje imidža, dalje lakiranje i poliranje laži, dalje unapređenje kako moderna, samosvesna i samostalna osoba tvog porekla i tvojih iskustava treba da još bolje ispunjava očekivanje sredine, uz paralelno ojačavanje ega i osećaja kvaliteta sopstvene ispravne dovoljnosti. Kako da zauz­meš još bolji status, još bolje procene i ocene drugih. Još više „lajkova“ na FB i Instagramu. Još više lažnog osećaja da si super cool i da si dovoljno dobar. Tvoj upgrade sopstvenog identi­teta uslovljenog i izmišljenog od strane drugih, a od tebe usvojenog i umišljenog. Dakle, nova epi­zoda španske serije o šminkanju mrtve mlade.

NAJBOLJA VERZJA TEBE se NE POSTAJE. Ne treba ništa da postaneš. Apsolutno ništa. Treba samo da budeš. I kada samo budeš ono što zai­sta i jesi, tada i upravo tu su svi tvoji maksimumi. Baš svi.

Svi koji pokušavaju da budu pametni, moderni, zanimljivi, atraktivni ili postanu najbolje verzi­ja sebe su uvek u naporu da još bolje glume tu usvojenu ulogu, taj nametnuto usvojeni identitet. Taj napor, tu neistinu, drugi i vide i osećaju. Mudri i saosećaju taj bol i strah takvih da ostali ne uoče da se iza tog identiteta krije samo uplašena oso­ba koja ga očajnički održava poput poslednjeg borbenog položaja. No pasarán! Ili kako glasi legendarna rečenica u filmu „Ko to tamo peva“: Dalje nećeš moći. Odbrana po svaku cenu identi­tetom i poboljšanim imidžom od spoznaje istine.

Dakle, moje razumevanje teme majskog izdanja RYL i naslova je:

OD IZOLACIJE DO STAROG/NOVOG MENE.

Kako se vratiti iskonskom sebi, autentičnom ja, originalu, tako da taj novi ja bude onaj „stari do­bri“ ja?

COVID-19 kućna izolacija u kojoj se upravo nala­zi većina ljudi na svetu ima ogromne negativne posledice na naše živote. Kao i svako zlo, i ovaj korona virus ima poneko dobro. Neke posledice virusa su pozitivne. Jedna pozitivna posledica je da je mnogo lakše vratiti se sebi kada se oSA­Miš i izoluješ. Kada nemaš hektični dnevni ritam u kome funkcionišeš na automatskom pilotu. Naravno, ukoliko uopšte imaš uslove za to. Mno­gi nemaju te uslove. Ujedinjene nacije su upravo objavile izveštaj da se u mnogim zemljama psi­hološki pritisak kućne izolacije pretvorio u pove­ćano nasilje u porodici, nasilje nad ženama i de­com. Povećan je broj novoprimljenih pacijenata u psihijatrijske klinike.

Zašto je lakše u izolaciji izvršiti tu bolnu transfor­maciju od uslovljene osobe do stare/nove oso­be? Zašto je period korona izolacije pogodan za povratak sebi?

Zašto se čak i monasi na Hilandaru povlače u skit, u pećinu, u potpunu osamu? Zašto je lakše naći sebe u (potpunoj) izolaciji? U tihovanju koje nekada traje i nešto duže.

Zašto ja tvrdim da se najbolji rezultati za kompa­nije, bez obzira da li je tema unapređenje lider­stva, analiza i poboljšavanje rezulatata ili izrada nove strategije, postižu uvek na retreat-u negde u prirodi, dalje od civilizacije, a svakako dalje od sedišta firme i grada?

Na sva ova pitanja odgovori su isti. Kada se osamiš, više ne igraš tako prilježno svoju na­metnutu i usvojenu ulogu. Kada makar malo skineš masku (ili maske), lakše se vratiš sebi, jer si tada mnogo bliže sebi.

U uslovima izolacija nema potrebe za sta­tusnim simbolima. Nema potrebe za BOSS odelom i poršeom. Nema potrebe za LOUIS VUITTON ili Hermes tašnom. Za rekordno vre­me teror brendova je nestao. Posebno pitanje je koja vrsta kompenzacije osećaja nedovolj­nosti se tim i takvim statusnim simbolima postiže. O tome nekom drugom prilikom kada budem pisao o rešenjima koje za to nudi moja SAIL metoda.

U izolaciji nema potrebe za foliranjima i glu­matanjima. Nema potrebe da bilo koga odu­ševiš, uveriš u bilo šta ili učlaniš novog kandi­data u sopstveni fan klub.

Kada si u prirodi i ti si prirodniji. I ti se osećaš drugačije. I ti si na frekvenciji prirode. Kao da si nag, kao da imaš manju ili nemaš nimalo potrebu za maskom. Tvojom, usvojenom, ne ovom hirurškom, „anti-korona“ maskom. To ne mora biti odlazak negde jako daleko, na Himalaje ili u ašram u Indiji. Velika udaljenost ne donosi, sama po sebi, direktno proporcio­nalnu prednost nalaženja starog/novog sebe svima onima koji ne znaju šta će sa sobom, a nisu sigurni ni šta će sa predsobljem. Samo iz­meštanje iz tvog doma, iz tvog grada, sasvim je dovoljno za početak. Taj privremeni odlazak iz stres zone, iz okruženja gde masku redovno nosiš i u kome ego nameće određene modele ponašanja kao što su odbrana, objašnjavanje, dokazivanje i sve ostale obrasce koji i dalje superlepkom učvršćuju masku za tvoje lice.

Sve to prati opuštanje i snižavanje frekvence moždanih talasa. U alfa zoni (od 8 do 13 Hz), daleko je lakše započeti povratak sebi. Spu­stiti ruke iz bokserskog garda, priznati, najpre samom sebi, a zatim i drugima, šta nije u redu, šta želim drugačije, šta uopšte više ne želim i u kojim filmovima više neću da igram čak ni sporedene uloge.

Ukoliko imaš ulove i želju, iskoristi ovo vre­me izolacije i upoznaj originalnog, iskonskog sebe koji je stari/novi ja. Potrebno je da uložiš samo malo energije, vratiš sebi i da se na prvi pogled zaljubiš u iskonskog sebe za ceo život.

A kada te ta ljubav uzme pod svoje, zavolećeš sve(t).

JUST DO IT!