MLADOST

PIŠE: VLADIMIR RANKOVIĆ

Tvoji će ogledi otkriti savršena, nepredviđena bića. U tvoju će okolinu sanjalački priticati radoznalost za drevne gomile dokone raskoši. Tvoje sećanje i tvoja čula biće samo hrana stvaralačkog poriva. A svet, kakav će on biti kada izađeš? U svakom slučaju, ni nalik na sadašnje privide.

Artur Rembo

Doba izlaska, vreme u kojem nestaju prividi – predmet želje, nestrpljivog iščekivanja, ali i strepnje, straha, nelagode… nigde nije, čini se, tako dugotrajno, nerazaznajno, neizvesno, kao u umetnosti. Nikada kao u tim trenucima hrana stvaralačkog poriva nije tako okrepljujuća, a svaka osobenost stvaranja, bila stvarnost ili iluzija, čini je još voljenijom, slađom, neophodnom.

Mladost je svedočanstvo o dvadeset i sedam mladosti, radoznalosti, privida. Slika izlazaka koji se odvijaju gotovo dve decenije – izlazaka od kojih pojedini još traju, neki su se upravo odigrali, a oni davniji odraz pronalaze u aktuelnom radu ili su svedočanstva o negdašnjim interesovanjima i čuvaju sećanja na mladalačke epizode.

Zajednička disciplina kojoj su stvaralački porivi okrenuti – grafika, istovremeno je i nosilac objektivne osobenosti. „Grafičko delo podrazumeva“, rečima Ješe Denegrija, „jednu vrstu produženog trajanja rada. Ono naime, ne može biti izvedeno u punoj brzini, u trenu, u gestu“. Zbog toga se, i u mladosti, mora imati ono što se od mladosti retko očekuje, promišljenost, strpljenje, predanost, posvećenost… Otuda izuzetna zrelost koja se čita sa izloženih grafika, iako su sve, bez izuzetka, nastale u procesu nastave. I, otuda odluka da se, tragajući baš za tim odlikama, otvore arhivi, pronađu i, pored najnovijih, ponovo predstave otisci nastali davnih dana. Još jedan razlog za takav izbor nalazi se u činjenici da, među grafikama koje sećaju na mladost, ima onih izlaganih, čak i nagrađivanih na izložbama održanim u negdašnjem prostoru Grafičkog kolektiva.

Ali, to nikako nije jedina veza sa Grafičkim kolektivom. Prijatna i za umetnike-grafičare samoostvarujuća misao Ričarda Nojsa, britanskog stvaraoca, izrečena 2009. godine u Beogradu, pod okriljem Grafičkog kolektiva – da je grafika umetnost, i da iz toga proizilazi da je savremena grafika – savremena umetnost, utkana je u rad sa studentima grafike. Ona je u osnovi smisla koji se pronalazi u stvaralačkom radu studenata-grafičara, temelj na kojem će svako od njih, ali i svako ko se upustio izradu i otiskivanje matrice, izgraditi sopstveni kredo. Ona pokazuje da je moguće, baveći se grafikom, živeti uz sadašnje privide.

Izložba Mladost otkriva tanane razlike uslovljenje promenama u životu, radu, studiranju, učenju… U okruženju, od početka uzbudljivog, prečesto surovog i teskobom ispunjenog XXI veka. Na neki način, govori i o promenama kroz koje je prošao i kroz koje prolazi Grafički kolektiv, institucija u kojoj je Mladost predstavljena i koja, paradoksalno, posle više od sedam decenija postojanja, kreativno, nestrpljivo, izazovno, proživljava novu mladost.

Izlagati u Grafičkom kolektivu je, danas, poput povratka sa dugog putovanja. Pripremanje za prvi susret sa novim prostorom budi malu strepnju, ali i učvršćuje namerenost da baš tu bude predstavljena mladost sa kojom se živelo. Izlagati u Grafičkom kolektivu, danas, znači pružiti podršku, ali i imati podršku. A podrška je važna. Izlagati u Grafičkom kolektivu, danas, znači biti (ili postati i biti) deo duge, na našim prostorima jedinstvene tradicije, u situaciji kada sve što ta tradicija predstavlja i ima, treba zaštititi, sačuvati i, ako je to moguće, obogatiti. Izlagati u Grafičkom kolektivu, danas, znači dati sve što mladost može da dâ – sanjarenje, radoznalost, sećanja, stvaralačke porive, privide. Savršena, nepredviđena bića…