PIŠE: MIODRAG MIŠO ROGAN, SKULPTOR
Ljubav nije tema koju biram – ona se uvek sama nametne.
U skulpturi, kao i u životu, ljubav nije oblik koji se vidi odmah, već sila koja drži oblik na okupu. Ona je unutrašnja napetost materije, ono zbog čega forma opstaje i onda kada je izložena vremenu, dodiru, pogledu.
Kao vajar, radim sa otporom. Materijal pruža otpor ruci, ali i ruka pruža otpor materijalu. Između ta dva otpora, rađa se prisustvo. Tako je i sa ljubavlju – ona nije mekoća nego trajanje. Nije gest, već odluka da se ostane u krugu – oko nečega što kuca.
Srce, u mom radu, nikada nije samo organ ni simbol u doslovnom smislu. Ono je centar kretanja, mesto gde se susreću energija i tišina. Krug oko srca nije zaštita nego pažnja. To je linija koja ne zatvara nego obuhvata. Svaki novi krug nije ponavljanje nego produbljenje – još jedan sloj razumevanja, još jedan obod iskustva.
Skulptura, kao i ljubav, nastaje u vremenu. Ona ne pripada trenutku, već trajanju. Površina pamti dodir, a unutrašnja struktura pamti nameru. U tom smislu, svaka skulptura je zapis jednog odnosa – između mene i materije, između unutrašnjeg impulsa i spoljašnje forme.
Moja poetika se ne zasniva na objašnjavanju, već na prisutnosti. Ne verujem u forme koje govore preglasno. Verujem u one koje stoje, koje ćute, ali zrače. Kao ljudi koji su prošli kroz ljubav – ne dokazuju je rečima nego načinom na koji postoje.
Jedanaest godina trajanja jednog magazina, jednog prostora ideja i susreta, nije mala stvar. To je već krug koji ima svoju gustinu, svoje pamćenje. U tom krugu prepoznajem isto ono što tražim u skulpturi – kontinuitet, vernost unutrašnjem impulsu i hrabrost da se ostane otvoren.
Ljubav, skulptura i vreme nisu tri odvojene teme. One su isti tok, posmatran iz različitih uglova. Ako postoji nešto što moj rad pokušava da zadrži, to je trenutak kada forma prestaje da bude samo oblik, a odnos prestaje da bude samo emocija – i postaje prisustvo.
Još jedan krug oko srca.
Ne da ga zatvori nego da potvrdi da i dalje kuca.
