PIŠE: DR DANIJELA PANTIĆ CONIĆ
Nova godina dolazi kao obećanje, nada, potreba za promenom, nečim novim i drugačijim. Kao lista želja ispisana u tišini između poslednjeg zalogaja hladne praznične torte i prvog toplog jutarnjeg napitka koji miriše na „novi početak“.
A onda, kako vreme prolazi, želje ostanu iste, tihe, nedodirnute, ponekad i zaboravljene. Ali možda to nije neuspeh, već prirodan red stvari. Zašto? Zato što zima nikada nije bila vreme za pokret, akciju ili rad. To je vreme za povlačenje u sebe, u mir i tišinu, hibernaciju. To je vreme introspekcije i osluškivanja sebe, svog srca, ljudi i ideja koje nas privlače, planova i ciljeva koji ispunjavanju našu svrhu.
Zima je vreme za lično mapiranje unutrašnjih pejzaža. Priroda nas tome uči vekovima: seme se ne razvija kroz zemlju dok ne prođe hladnoća. U psihologiji i biologiji se ovaj sezonski ritam prepoznaje kao ciklus introspekcije i regeneracije kada nervni sistem prirodno teži sporijem tempu i refleksiji — temelju svake održive promene. Zato novogodišnje odluke često ne uspevaju — ne zato što nemamo disciplinu, već zato što pokušavamo da cvetamo dok je sve zaleđeno.
Zima je trenutak mirovanja, a proleće je trenutak akcije i tako u svakom novom krugu oko Sunca tokom 365 dana.
A srce?
Srce intuitivno prati putanju intuicije i inspiracije. Srce ima svoje krugove i ne govori samo kroz emocije, već i kroz udisaje, intonaciju glasa, reči koje izgovaramo ili prećutkujemo, kroz ljude koje biramo za partnere i prijatelje.
Tako ni ljubav ne počinje u staklenim Pepeljuginim cipelicama niti uz spektakularna „instagramska“ iznenađenja. Ljubav počinje od najvažnijeg odnosa u našem životu — odnosa prema sebi. To je naš prvi krug oko srca koji je satkan od ljubavi prema sebi, svega što sebi dozvoljavamo ili zabranjujemo, od radosti, čežnje, priznanja, reči koje izgovaramo ili zadržavamo u sebi, isto koliko i od strahova, tuge, bola.
Svaka potisnuta emocija koju dugo skrivamo u sebi pretvara se u energiju i napetost u telu. Energija koja ne pronađe svoj izraz ne nestaje nego vremenom dobija oblik umora, bolesti, tihe depresije.
Zato je ova godina poziv za buđenje sebe, za iskreniji odnos prema sopstvenom unutrašnjem svetu. U kineskom lunarnom ciklusu, nova godina počinje 17. februara i predstavlja vrata koja se otvaraju iznutra. Nije to samo promena kalendara, već poziv da energiju usmerimo svesno kako bi to što smo planirali u tišini najzad dobilo oblik. U kineskoj filozofiji, početak godine nosi i simboliku obnove — pokreta koji ne dolazi iz pritiska, već iz usklađenosti sa sopstvenim ritmom. U Japanu bi to nazvali „Ikigai“ ili život sa svrhom.
Drugi krug oko srca je krug naših najbližih uverenja i emocija koje su nam usadili u detinjstvu i ranoj mladosti. Odnos majke prema detetu je odnos koji će ono imati prema sebi samom. Uloga majke je da nas neguje, voli, pokaže ljubav, toplinu, mir i radost. Ako je majka zaista bila nežna i mi ćemo naučiti da prema sebi budemo nežni, puni ljubavi i topline. Drugim rečima, vrednovaćemo sebe.
Kada je majka hladna i emotivno nedostupna (tip Narcisa), dete neće biti svesno sopstvene vrednosti niti će imati podržavajući odnos prema sebi i verovatno će više vrednovati druge nego sebe.
Otac je prva osoba koju dete upoznaje mimo sebe i majke (u ranom detinjstvu dete sebe doživljava kao da je deo majke, posebno u odnosima gde postoji bliskost, nežnost i pažnja) i zato on predstavlja odnos prema spoljnom svetu i drugima. Ako je otac bio hladan prema detetu, postoji verovatnoća da će kasnije i dete biti hladno prema drugima.
Tek naredni krug oko srca formira se u odnosima prema partnerima, prijateljima i svima koje puštamo u svoj život i koji nam postaju bliski. Ovaj treći prsten je odraz svih prethodnih krugova i ogledalo naših odnosa. Negde je i dobro što je tako jer imamo priliku da, u krugovima oko Sunca (godinama života), promenimo sve ove odnose oko srca ako nam nisu dobri. Baš kao što reče Džim Ron: „Ako ti se ne sviđa tu gde si, pomeri se, nisi drvo.“
Zato neka ova godina ne bude samo lista ciljeva, već praksa izražavanja. Neka svaki dah bude poruka, svaki pokret odgovor, svaka reč most između onoga što osećaš i sveta koji želiš da stvoriš.
I zato govori glasno, ne potiskuj i ne čuvaj ništa u sebi, posebno ne teške emocije. Pevaj čak i kada misliš da nemaš glas. Udahni duboko kao da dozivaš sopstvenu istinu i potom izdahni kao da izdisajem možeš da izbaciš sav teret iz sebe koji se tu godinama skupljao. Pokreni svoje telo, ali ne samo da ga oblikuješ, već da mu daš prostor da otpusti i izbaci blokiranu energiju iz sebe, sav bes, vapaj, očaj, podjednako koliko iskazuje i radost, sreću i ljubav.
Možda su naše želje čekale upravo novi način slušanja sebe, a ne novu godinu i još jednu listu želja.
“Don’t buy present. Be (the) present in your life”.
Kao što je rekao jedan od glavnih likova iz crtanog filma “Kung-fu panda”:
„Yesterday is history, tomorrow is a mystery, but today is a gift.
That is why it is called the present!”
