PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MAJA MILIĆEVIĆ, NINA LAZIĆ, MARTA JOVANOVIĆ
Na doručku sa ženama koje vode holistic lifestyle u Radisson Collection Old Mill hotelu u Beogradu. Senjak Bistro Bar je pravo mesto za naše okupljanje jer ima mirnu eleganciju Senjaka i urbani duh bistroa — nenametljivo, ali sa stilom. Enterijer je topao i moderan, atmosfera opuštena, usluga diskretna — baš onakva kakvu volimo kada želimo da se zadržimo duže nego što smo planirale.
A holistic lifestyle nije trend nego način življenja u kome se čovek posmatra kao celina — telo, um, emocije i okruženje ne funkcionišu odvojeno, već u stalnom dijalogu i zato sam pozvala baš njih koje su autentične predstavnice ovog stila i rada: Maju Milićević, Ninu Lazić, Martu Jovanović.
Holistički pristup podrazumeva brigu o telu kroz ishranu, kretanje i odmor, ali isto tako i negovanje mentalnog prostora: jasnoću misli, emocionalnu higijenu i zdrave granice. Holistic lifestyle znači slušati sopstveni ritam — znati kada stati, kada se povući, a kada dati energiju svetu. U svojoj suštini, holistički život nije savršen — on je jedinstven. Ne teži kontroli, već usklađivanju. Ne traži bekstvo od stvarnosti, već dublju prisutnost u njoj. A šta kažu moje gošće?
Maja Milićević, rođena je u Osijeku 1975. godine. Meditaciju i jogu je upoznala već u svojoj 13. godini. Sa 18 godina je završila obuku u Ukrajini i Švajcarskoj i postala najmlađi učitelj transcendentalne meditacije i joge. Diplomirala je na Fakultetu za sport i turizam TIMS u Novom Sadu i odbranila master rad na Fakultetu za menadžment u sportu. Maja je sertifikovani učitelj i predstavnik za Srbiju – European Yoga Federation i World Movement for Yoga and Ayurveda. Neki od njenih brojnih klijenata su: Jelena i Novak Đoković, Biljana i Janko Tipsarević, Severina, Selma Hajek. Sarađivala je i sa brojnim kompanjama i institucijama: jedinica SAJ sa komandantom Spasojem Vulevićem, Delta Holding, BMW, Honda, Nordeus, Havas Adriatic, Američka ambasada, Coca-Cola. Osnovala je Holističku akademiju MAYA i brend Bliss&Peace, direktorka je Škole za joga učitelje. Pokrenula je časopis Yoga & Fitness. Izdala je dve knjige i dva DVD-a o jogi. Ima sina Marka (25 godina).
Nina Lazić — joga master, sertifikovani učitelj RYT-200 Integral Yoga Institute, New York City; RYT-200 i RYT-500 SriMa School of Transformational Yoga, New Delhi, Indija; učenik i predavač borilačke veštine — Kalarippayat, Kerala, Indija. Savetnica za prirodnu medicinu i makrobiotiku, Instituto Macrobiotico, Lisboa. Osnivač joga škola i multidisciplinarnih centara u Pragu, Parizu i Beogradu. Osim ljubavi prema putovanju, umetnosti, jogi, Ninin životni stil čini i pasija prema hrani i eksperimentisanje sa njom. Savladala je umetnost stvaranja hrane koja ima dobar ukus i čini da se osećate dobro. Veruje da se povezivanjem hrane, tela i emocija može uravnotežiti ceo sistem. Kreira lagana i brza jela, a ipak potpuno ukusna, vizuelno lepa, mala i jednostavna kulinarska remek-dela.
Marta Jovanović, učiteljica joge, bira da se predstavi jednostavno, kao neko ko voli tihe početke, sporije ritmove i one trenutke kada žena ponovo pronađe sebe. Godinama je učila o čoveku iz različitih uglova — kroz diplomatiju, pokret tela, meditaciju, coaching i susrete sa ženama koje su joj, baš u pravom trenutku, poverile svoje reči, dileme i tihe nade. Danas sve to živi u njenom radu: u prostoru u kome se spajaju prisustvo, pokret, razgovor i mir koji vraća jasnoću. Nije tu da uči druge kako da žive. Više je neko ko nežno otvara vrata — da se žena seti šta već zna, šta zaslužuje i šta joj pripada. I da se usudi da izgradi život koji je istinit.
Pošto radite sa ljudima različitih uzrasta, koliko ste vi morale da radite na sebi da biste se u holističkom smislu bavile pojedincem?
Maja: Kada radite holistički, rad na sebi nije nešto što uradite jednom i završite — to je živa praksa koja se produbljuje kroz odnos sa svakim čovekom koji stane pred vas. Put ka drugima je put ka sebi. Morala sam naučiti da osluškujem svoje telo, svoje obrasce reakacija, svoje projekcije i jasno sam videla da, tek kada sam svoja sopstvena iskustva i transformacije pretočila u svesnost, mogu istinski da budem tu za druge. Taj proces je bio najdragoceniji učitelj — svaki susret me je učio ponovnoj prisutnosti i čoveku u njegovoj jedinstvenosti.
Nina: Iskreno — mnogo. Ne samo kroz edukaciju, već kroz sopstvene navike, ritmove i faze života. Morala sam prvo da razumem svoje telo: kako reaguje na stres, kako traži ravnotežu, kako se menja kroz godine. Rad sa ljudima te stalno vraća sebi — da proveriš da li ono što savetuješ zaista i živiš. Holistički pristup nije teorija, već svakodnevna praksa prisutnosti, izbora i odgovornosti prema sopstvenom zdravlju.
Marta: Najviše sam radila na tome da naučim da ostanem u svom telu. Da ne žurim ka rešenju, već da udahnem i ostanem prisutna sa čovekom ispred sebe. Joga te prvo nauči kako da budeš čovek prema sebi, tek onda umeš da budeš prostor za drugog. Za mene holistički rad nije analiza, to je odnos — svaki susret me podseti da se vratim jednostavnosti, slušanju i smirenom ritmu u kome ljudi stvarno umeju da se otvore.
Šta se dešava kada sebi damo dozvolu da budemo u miru sa sobom?
Maja: Kada sebi damo dozvolu da budemo u miru, prestajemo da se borimo protiv onoga što već jeste. Mir ne znači odsustvo izazova — znači da ih dočekujemo iz centra svojih resursa. U miru se telo smiruje, um uspostavlja jasnoću, a duša se seća svoje lakoće. To je trenutak kad prestaje unutrašnja rasprava i počinje autentičan susret sa sobom.
Nina: Hrana nam postane partner, a ne projekat. Telo prestane da traži kompenzaciju kroz šećer, kasnonoćne obroke ili prejedanje. Mir je zapravo regulacija — kada si u miru, i telo počinje da radi u ritmu koji ga podržava, a ne iscrpljuje.
Marta: Kad dozvolimo sebi mir, telo prvo oseti olakšanje. Kao da sve što je bilo stisnuto konačno udahne punim dahom. Mir za mene nije ni pasivnost ni beg, već prostor u kome se vraćamo svom prirodnom ritmu i čujemo ono što je do tada bilo preglasano.
Zašto se ljudi danas toliko plaše tišine? Izgleda mi da lakše žive u buci i sami je prave.
Maja: Buka je često maska za unutrašnji nemir i fragmente koje još nismo saslušali u sebi. Tišina nas suočava s onim što nosimo dublje, s onim što još nije razjašnjeno ili izlečeno. Dakle, ljudi je ponekad izbegavaju ne zato što je tišina loša — već zato što predstavlja prostor u kojem moraš biti s punom odgovornošću prisutan. U tišini postajemo svoja sopstvena svetiljka, a ne refleksija okoline.
Nina: Zato što tišina skine sve stimuluse — i ostavi nas same sa sobom. Navikli smo da hranu, telefon, kafu ili stalnu aktivnost koristimo kao distrakciju. Tišina nas vrati u telo, a mnogi još nisu naučili da slušaju njegove signale.
Marta: Ljudi se često boje tišine jer u njoj više nema gde da pobegnemo od sebe. Tišina nas vrati u telo, u osećanja koja smo preskakali, u istine koje traže nežniji pogled. Ali baš tu, u toj jasnosti, počinje najdublje oslobađanje.
Kako izgleda svesnost van prostirke, tanjira i jastuka za meditaciju?
Maja: Prava svesnost nije samo trenutak na prostirci — ona je kontinuitet koji nosimo u svakodnevnim situacijama. To je način slušanja dok sudimo, način disanja dok čekamo, način odgovora kad budemo izazvani. Meditacija je samo početak, pravi test je ostati prisutan u svakodnevnim ritmovima života — u odnosima, obavezama, tišini pre nego što zaspiš i mislima koje se jure ujutru.
Nina: Kao to da znaš zašto jedeš — a ne samo šta. Kao biranje hrane koja ti daje stabilnu energiju, a ne kratkoročni dopamin. Kao odluka da ne jedeš usput, već u kontaktu sa sobom. Svesnost je najjednostavniji, ali i najmoćniji wellness alat.
Marta: Svesnost van prostirke izgleda kao povratak u svoje telo tokom najobičnijih trenutaka. To je kad osetiš stopala dok hodaš, dah dok govoriš, ramena dok se nešto u tebi napne. Svesnost je više nit koja provlači dan, nego praksa koja postoji samo na jastuku.
Šta znači živeti sa sobom u ovom trenutku života?
Maja: Živeti sa sobom znači prihvatiti sadašnje stanje sa nežnošću i jasnoćom — bez bekstva u prošlost i bez jurnjave ka budućnosti. To je sposobnost da ustaneš, nesavršen, već iskren, da dišeš, nerasterećen, već svestan sopstvene priče. To je susret sa sobom sada — sa svim svojim slojevima, bez osude.
Nina: Znači prihvatiti svoje potrebe bez izvinjavanja. Znači prestati da se kažnjavaš restrikcijama, preskakanjem obroka ili stalnim „sutra ću“. Birati navike koje te hrane — umesto onih koje te troše.
Marta: Za mene živeti sa sobom znači biti u miru sa svojom istinom, i sa blagim delovima i sa onim manje udobnim. To je kada prestanemo da popravljamo sebe po inerciji i počnemo da biramo promene koje nas zaista hrane.
Kako danas vidite vezu između tela, uma i duha? Gde ljudi najlakše gube vezu?
Maja: Telo, um i duh nisu odvojene dimenzije — one su kao tri akorda jedne melodije života. Kada zanemarimo telo, um postaje nemiran. Kada se zaglavimo u mislima, duh se rasipa. Najčešće se gubimo tamo gde prestanemo da slušamo signale svog tela — um uzme kontrolu, a duh ostane nečujan. Holistički pristup nas vraća u integritet — da telo bude dom, um navigacija, a duh svest koja usmerava obe.
Nina: Najčešće u telu. Kada se hranimo neredovno, brzo ili emocionalno, telo se iscrpi, um postane maglovit, a duh nema gde da se spusti. Balans se vraća kroz ritam: hrana, odmor, kretanje, voda, dah. To su temelji. Sve ostalo je nadogradnja.
Marta: Telo je najiskreniji vodič, um je sagovornik, a duh šapat koji nas vraća smislu. Kada izgubimo kontakt sa telom, gubimo kompas, zato je povratak u dah i pokret najbrži put ka balansu.
Tema februarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Krug oko srca“. Šta je za vas ljubav prema sebi i drugome i šta biste nam poručile za naših 11 godina magazina?
Maja: Ljubav prema sebi nije egocentrična — to je kapacitet da prihvatimo sebe, sa svim sjajem i senkama, bez uslova. Kada to postane naš početni ton, tada se ljubav prema drugome rađa prirodno, iz prostora pune prisutnosti, a ne iz potrebe da se zaslužuje ili osvoji. Povodom 11 godina RYL magazina, poručila bih: nastavite da gradite taj krug oko srca — prostor gde se neguju autentičnost, lepota i svesnost. Svetu su potrebni mediji koji podsećaju na ono što je suštinski važno.
Nina: Ljubav prema sebi je kada prestaneš da se odričeš svog zdravlja da bi svima drugima bilo udobno. Ljubav prema drugome je kada ga vidiš bez osude — baš onakvog kakav jeste. RYL magazinu želim da i dalje inspiriše žene da biraju sebe — u tanjiru, u telu, u odnosima i u životu.
Marta: Ljubav prema sebi je nežan povratak onim delovima koje smo dugo gurali u stranu. Ljubav prema drugome je dozvola da budu to što jesu, bez maski, bez ulepšavanja. RYL-u želim još mnogo godina svetlosti, prostora i iskrenih ženskih priča koje vraćaju hrabrost.
