KAKO IGRATI PAMETNO POČEV OD MESECA MARTA 2020?

PIŠE: IVAN KOKEZA, KOKEZA CONSULTING

Većina misli da je pametno igrati pametno. Pa­metno=pamet – no, no, no. Zapravo, nije pamet­no igrati pametno koristeći samo pamet!

Uobičajno tumačenje uobičajnog „igrača“ sa stavom „samo igraj pametno“ jeste ponašaj se i radi sve veoma lukavo. IZigrati i NADigrati sve oko sebe. Na poslu, u emotivnoj vezi, jed­nostvano uvek, svuda i svakoga. Najčešće se događa upravo suprotno. Te osobe se PREi­graju, naprave potpuno nepotrebno potez ili dva (pre)više i često, na kraju balade, izgube. Ne znaju da stanu. Ne znaju kada je dosta. Funkcionišu po automatizmu softvera svoje podsvesti. Ne znaju za surovo pravilo, i posla i života, da se pravila menjaju u toku same igre. Nema najave, nema pripreme. To i čini život nedokučivim za većinu. Čudni su to sportovi koji zahtevaju da svaku situaciju moraš iznova svesno da (pro)živiš. Zbog toga „igrači“ naivno veruju da će im copy-paste strategija ponovo doneti uspeh. Nema ponavljanja. Svaka situ­acija koja naizgled čini istom, zapravo je nešto malo ili više različita. Na tribinama su oni još gori, navijači života, koji nepogrešivo znaju šta je pravi potez svakog igrača u svakom momen­tu. Kritikuju svaku grešku ne pitajući zašto oni sami nisu na terenu kada su tako dobri i sve već znaju.

Najčešće i „igrači“ i navijači to shvate prekas­no, tek posle osećaja velike uzvišenosti bez pokrića, ogromnog bogastva bez znanja i iznenadne slave bez zasluga. Na kraju, uprkos nerealnom očekivanju pobede, ipak, izgube. A to baš boli.

Dakle, pitanje je: kako igrati najbolje moguće? Odgovor je savršeno jednostavan. Svako od nas ga je znao još kao dete. Play smart (eng­leski) , spielen schlau (nemački), igra(ti) „pa­met-no“, dakle, uvek je igra u pitanju. U eng­leskom i u nemačkom jeziku se upotrebljava infinitiv igra-ti za sviranje nekog instrumenta (play piano, spielen Klavier), za bavljenjem sportom, teatrom itd. U našem jeziku se, takođe, u tim situacijama ponekad koristi: ig­rati košarku, igrati u pozorištu, itd.

Deca imaju najzdraviju kombinaciju strasne igre i ozbiljne posvećenosti. U toku prvih se­dam godina života, za dete sve je igra. I igra je sve. Gotovo je apsurdno da većina nas va­spitava decu da prestanu da se igraju života i konačno uozbilje i odrastu. Da se ponašaju u skladu sa svojim godinama. Kada prestaneš da se igraš, postaješ pre(više) ozbiljan. Oko izgubi iskru, nestane radost života i osmeh ugase snažni vetrovi sredine. Tada i počinješ da gubiš deliće sebe, jastva, deliće svoje duše dok je ne izgubiš i postaneš robot. Najveći u is­toriji su se uvek igrali kao deca. Nisu igrali „pa­metno“, već su se igrali svojom kreativnošću, otvorenošću, originalnošću, iskrenošću, inspi­racijom…

Stvarali su nove i genijalne proizvode, tren­dove, stilove, oblasti nauke… Nikola Tesla, Pablo Picasso, Marc Chagall, Ronaldinjo, Pele, Federer i svi ostali velikani u najrazličitijim oblastima su jednostavno ostali dečje zalju­bljeni i potpuno posvećeni i sebi, i igri. Kako je sam Picasso rekao: „Teško onome umetniku koji odraste.“ Dakle, temelj svakog uzvišenog rezulata je LJUBAV.

Ljubav je jedina koja može dati tu energiju, ra­dost, upornost i istrajnost koja je neophodna da se ostvare vrhunski rezulatati u bilo kojoj oblasti.

Pamet ne igra, pamet izvršava. Srce igra i to ljubavlju. Pamet koja je 95% budnog vremena kontrolisana podsvešću igra na sigurno. Na ponavljanje. Na isto. More of the same.

Kada znaš, ne misliš.

Kada misliš, ne znaš.

Kada znaš, jer srce zna, osećaš šta je pravi po­tez. Ne moraš da misliš. Kada misliš, to znači da ne znaš. A kada ne znaš, onda mora EGO, uslovljeni ti, da ti kaže šta da misliš, kažeš, uradiš, budeš… I onda je to kao pametno. Ka­kva skupa zabluda!?

Srce zna, pamet mora da razmisli.

I koga ti više slušaš? Srce ili pamet? Da li češće znaš ili misliš? Da li se igraš ili „igraš“?

„Svaki put kada ne poslušamo svoje srce nego pamet, malo ostari ono dete u nama i tako izg­ubimo delić naše duše“, Mladenka Kotras.

Na kraju kada izgubiš i poslednji delić svoje duše, postaneš zombi, postaneš broj, postaneš mediokritet, postaneš ono što nikada nije tre­balo da budeš i postaneš ono što ti u svojoj suštini i nisi.

Pamet je odličan sluga, ali loš gospodar. Kada naša podsvest postane automatizovani gospodar, kada ignorišemo tihe poruke našeg srca, kada ne pratimo našu navigaciju ljubavi, tada više ne igramo dobro za nas same, pa ni za bilo koga drugog. Pamet treba da je zadužena za efikasno izvršenje. U tome i jeste umetnost (ART) života, slušati svoje srce, a ne pamet.

Play (s)mART by heART, stARTing in mART(ch)!

SO, PLAY (S)MART, FOLLOW YOUR HEART, NOW in MART(CH)