JA MOGU SVE

PIŠE: MARIJA KUZELKA
FOTOGRAFIJE: MARKO ŽIVKOVIĆ

Pozorište, velika scena, reflektori, muzika, kos­timi, šminka, publika, aplauz. Zvuči kao scena iz života neke poznate glumice ili pevačice. Ali ovog puta to je scena iz mog života, poklanjam se publici, dobijam cveće, celo telo mi vibrira od sreće i uzbuđenja. Da li je ovo san ili java? Još uvek ne mogu da verujem da je ovo scena iz mog života, ni kako sam dospela tu. Od jednog eventa na FB, do toga da nastupam u pravom pozorištu, u pravom mjuziklu.

Danima nakog predstave razmišljam o tome i uvek mi izmami osmeh i osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Uspela sam, pobedila sam svoj najveći strah. Do pre godinu dana o ovome ni­sam smela ni da maštam.

Za školu mjuzikla „Eudven“ sam saznala sas­vim slučajno, ako slučajnosti uopšte i postoje. Tražeći na Facebook-u događaje koje bih mogla da objavim na svojoj FB stranici „Beograd be­splatno“, naišla sam na školu mjuzikla, koja je organizovala besplatnu uvodnu radionicu za potencijalne nove članove. Do tada, nisam ni znala da u Beogradu postoji škola mjuzikla za amatere. Odmah me je zaintrigiralo i osetila sam žmarce na pomisao da bih ikada mogla biti član škole i nastupati sa njima. Ali ubrzo je entuzija­zam splasnuo i misli su počele da se otimaju: nije to za tebe, nemaš iskustva u muzici, plesu, sigurno ima neka audicija, ne bi te ni primili, ko zna koliko košta… I tako se završilo na deljenju posta o radionici na mojoj FB strani.

Ipak, nastavila sam da pratim „Eudven“ na društvenim mrežama, gledala slike sa nastupa i proba i zamišljala kako bi bilo lepo kad bih znala da pevam i igram, pa i ja da nastupam. Nakon nekoliko meseci, škola je objavila nagradnu igru, a nagrada je bila 3 meseca besplatnog školo­vanja u „Eudvenu“. Shvatila sam to kao znak da treba da pokušam, i ako dobijem nagradu, to znači da definitivno treba da se odvažim da kre­nem u avanturu zvanu mjuzikl. I naravno osvojila sam nagradu. Više nisam imala izgovore. Novac nije bio prepreka, a nije ni bilo potrebe da brinem da li će me primiti, s obzirom da nema audicije.

I krenule su prve probe, upoznavanje sa pro­fesorima i ostalim đacima, trema, nelagoda, učenje novih plesnih koraka, glumačkih vežbi, biranje i uvežbavanje pesama, ali i mnogo sme­ha, druženja i zabave.

Ubrzo počinju pripreme za prvi nastup u jednom gradskom klubu na kom ćemo izvoditi pesme iz poznatih mjuzikla. Moj prvi samostalni nastup ikada. U isto vreme sam i prestravljena i odušev­ljena što ću nastupati. Danima pevam ispred ogledala, smišljam koreografiju, biram haljinu, nakit. Došao je i taj dan, spremam se od ujutru, preslišavam tekst pesme, koreografiju. Dolazim u klub, publika pristiže, uzbuđenje raste, došao je moj red. Izlazim na binu, kreće muzika, ko­reografiju sam skroz zaboravila, improvizujem, fokusiram se na pevanje, publika tapše u ritmu, kako je dobar osećaj biti na sceni. Završava se pesma, aplauz, ne silazi mi se sa bine, htela bih još malo da ostanem, da upijem tu energiju. Žao mi je što sam spremila samo jednu pesmu. Kako ovo nisam uradila ranije? Osećam se kao da sam se popela na vrh planine, oblaci su se konačno razišli i pogled je fenomenalan. Uživam u tom trenutku.

Usledilo je još nekoliko nastupa, plesnih i glumačkih. Na jednoj probi, direktorka škole nam saopštava da planira da spremamo veliku preds­tavu o poznatim istorijskim ličnostima. Meni je dodeljena uloga kraljice Viktorije. Uskoro je pre­mijera zakazana, scenario napisan i nije više bilo moguće predomisliti se. Pripreme su počele, a kako se sve završilo piše na početku ovog teksta.

Naučila sam da je važno osluškivati sebe i signale koje nam telo šalje i pratiti taj osećaj. Ja sam ga pratila i doneo mi je divno iskustvo učestvovanja u stvaranju i izvođenju pravog mjuzikla, pome­ranje ličnih granica, veće samopouzdanje.

Osećaj kad uradiš nešto čega si se mnogo plašio i sumnjao u sebe da ćeš ikada moći je neopisiv. Zato sada sa više vere i samopouzdanja pristu­pam i drugim stvarima u životu, koje sam izbe­gavala zbog straha i nesigurnosti. Dala sam sebi dozvolu da želim i da radim sve što me raduje i čini da treperim od uzbuđenja. Shvatila sam da mogu sve, bez obzira na prepreke, one objektivne, ali i one u mojoj glavi.

JA MOGU SVE!