MAGIJA BALETA – BAJKA BEOBALETA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: LJUBICA LAZIĆ
FOTOGRAFIJE: BEOBALET

LJUBICA LAZIĆ, DIREKTOR I OSNIVAČ BEO­BALETA, DIPLOMIRANI JE ISTORIČAR UMET­NOSTI KOJI SE VEĆ 10 GODINA USPEŠNO BAVI PR-OM I MARKETINGOM RAZLIČITIH KULTURNIH I UMETNIČKIH PROGRAMA. KA­RIJERU JE ZAPOČELA JOŠ KAO STUDENT U NARODNOM MUZEJU, ZATIM JE RADILA PRO­DUKCIJU GALA MUZIČKIH I BALETSKIH PRO­GRAMA U SAVA CENTRU, A POTOM JE PREŠ­LA U GUITAR ART KORPORACIJU, GDE RADI ORGANIZACIJU I MARKETING U OKVIRU TRI FESTIVALA.

PORED TOGA, ONA JE SVOJU VELIKU LJUBAV PREMA DECI, MUZICI I BALETU PRETVORILA U JOŠ JEDNU USPEŠNU KARIJERU. OSNOVA­LA JE SVOJU PRVU BALETSKU ŠKOLU JOŠ 2009. GODINE, A TOKOM GODINA RAZVIJALA JE AUTORSKI PROGRAM BEOBALETA.

BALERINA JE PRINCEZA, ILI KRALJICA, ILI SNEŽANA SA SVOJIH 7 PATULJAKA?

Balerina je za mene najbolja metafora svega gracioznog, lepršavog, elegantnog, imaginarnog i umetničkog. Balerina zbog toga često deluje nežno i veoma krho, ali zapravo u sebi ima og­romnu snagu, disciplinu, odlučnost i volju. Po meni, upravo osobine prave princeze, kraljice ili ratnice. Ona je sve to u jednom.

Na BeoBaletu imamo sjajnu igru princeza koju igramo sa devojčicama. One izvlače kartice sa različitim Dizni princezama i onda imaju zadatak da kroz jezik igre i pokreta dočaraju njen auten­tičan lik, karakter i vrline. Tako upoznajemo sve supermoći koje jedna princeza, kraljica, balerina ili devojčica treba da poseduje – snagu, nežnost, razigranost, hrabrost, upornost, tugu, vera, ljuba­znost, empatiju, poštovanje, strah…

Balerina je sve to! Igra deci pruža mogućnost da isprobavaju različite uloge i usvajaju različite setove ponašanja, emocija i znanja koja će im kasnije u životu značiti.

Volim da kažem – Jednom balerina, zauvek ba­lerina! To se se pre svega odnosi na onaj osećaj koji izgradimo u nama samima da smo princeza ili kraljica sopstvenog života, da volimo sopst­veni odraz u ogledalu, da možemo i hoćemo da kroz život idemo na vrhovima prstiju u haljini koja se vrti. Kasnije na taj osećaj može da nas asocira haljina što šušti ili kada zaigramo po uli­ci da niko ne vidi. Ta balerina u vama uvek ima malo skrivenog čarobnog praha u nekom džepu.

Balerina može da se igra i kad poraste. Mislim da je to najveća supermoć balerina. Princeze i kraljice kasnije dobiju neke druge uloge.

KO SU POLAZNICE BEOBALETA I KAKO SI SE ODLUČILA DA OTVORIŠ ŠKOLU U KOJOJ DEVOJČICAMA PRAVIŠ ČAROLIJU KROZ SVOJE PROGRAME?

Imamo veliku privilegiju da su neke devojčice skoro 10 godina deo BeoBalet škole. Mi smo deo njihovog detinjstva, sazrevanja, razvoja i odrastanja. Danas kada gledam u kakve ljude su odrasle, imam neverovatan osećaj ponosa, ali i odgovornosti. Mogu slobodno da kažem da su to Čuda, a kada postavite takav standard onda – čudo prati čudo i nema kraja čudesima!

Zaista, kod nas dolaze prava čuda od dece i po­rodice koje razumeju naš koncept i tačno znaju zašto baš kod nas šalju svoje ćerke. BeoBalet je pre svega kulturno okruženje, mesto gde konzu­miramo različitu umetnost, ali umetnost stvara­mo i sami, otkrivamo i negujemo prave vrednos­ti. Verujemo da je detinjstvo roditelj čovekove ličnosti i zbog toga želimo da detinjstvo naših polaznica bude čarobno.

Devojčice su moj najveći pokretač! Njihova ra­doznalost, uzbuđenje, želja i ljubav. Uvek sam želela da im pružim više i znam da ne smem da izneverim njihova očekivanja. Sama sam prošla kroz klasično muzičko i baletsko obrazovan­je. Znala sam sve njegove zamke. Želela sam da napravim školu koja je meni bila potrebna u detinjstvu. Škola koja će iz mene izvlačiti mas­kimum, a ne koja samo lovi greške. Želela sam da devojčicama dam metaforična krila, da ih naučim da lete i sanjaju svoje velike snove.

Ja sam imala čarobno detinjstvo i sva snaga koju danas imam dolazi odatle! Uz pomoć umet­nosti, kulture i mašte uspela sam da prevaziđem sve teške i izazovne situacije u životu. Sasvim slučajno rešila sam da tu svoju tajnu podelim i sa drugim devojčicama. Tako je nastao BeoBalet.

KOJI SU DOPRINOSI BALETA? SCENSKI, JAVNI NASTUP U ŽIVOTU DETETA NOSI SA SOBOM PUNO PREDNOSTI.

Balet je svet gde devojčice stiču različite veš­tine za srećan i uspešan život. To je fantastičan način da se upoznaju sa sobom, svojim telom i pokretom. One otkrivaju i razvijaju nove dimenzi­je svoje fizičke, emocionalne i psihičke ličnosti.

Odrastanje na umetničkoj sceni devojčicama omogućava da na najlepši način steknu samo­pouzdanje, sigurnost, individualnost, koncentra­ciju, pažnju, samopoštovanje, kreativnost ikomu­nikativnost. To su veoma važne veštine koje će kasnije moći da iskoriste, ma kojim poslom se bavile, da stanu pred auditorijum sigurne i sebe. Biće to uspešni advokati, lekari, direktori… To je taj drugačiji start koji osigurava odrastanje na umetničkoj sceni.

Ovo je put kojim sam sama lično prošla. Odrasla sam na sceni, to su bili koncerti klavira, balets­ki nastupi, vođenja različitih programa, pozo­rišne predstave… Ja sam samo sve te različite aktivnosti objedinila u BeoBaletu, jer sam sves­na koliko su meni te veštine koje sam stekla na umetničkoj sceni pomogle kasnije u karijeri. Između ostalog, kada sam prvi put stala na sce­nu Sava centra i kada su me zaslepila svetla ref­lektora pred 3500 ljudi, automatski sam se vrati­la u svoje detinjstvo, u taj trenutak na sceni, tu je bila moja sigurnost i snaga.

METODIKA RADA U BALETSKOJ ŠKOLI BEOBALET

BeoBalet je postao poznat pre svega po svom autentičnom programu, multidisciplinarnom pristupu koji pored baleta kombinuje muziku, glumu, gimnastiku, književnost. BeoBalet je ško­la gde se stiče najšira opšta kultura i dobro va­spitanje.

Na početku sezone postavimo temu i onda nam ona služi kao okosnica za proučavanje različitih predmeta i umetnosti. Ove godine tema je Krcko Oraščić, jedan od najpoznatijih svetskih klasičnih baleta. Mi ćemo decu prvo upoznati sa pričom, zatim crtanim filmom i onda baletom. Krcko Oraščić je tema koja donosi maštu, imaginarne svetove, ljubav, prijateljstvo, borbu dobra i zla, slo­bodu i hrabrost – puno važnih lekcija koje ćemo proći sa glavnim likovima ove bajke. Pričaćemo i o velikim temama kao što su nemačka književ­nost, ruski balet i istorija umetnosti.

To je suština koju postižemo na časovima bale­ta i radionicama. Međutim, podjednako su važne aktivnosti koje tokom godine organizujemo za naše učenike. Među njima je ciklus koncerata za decu gde se upoznaju sa različitim muzičkim stilovima, kompozitorima i instrumentima, zatim posete Narodnom pozorištu, tematski masken­bali, istraživanje biblioteka, zanimljive literature i obilaženje čarobnih istorijskih lokaliteta koji nas okružuju.

Mislim da je to mnogo važnije od koncepta časa koji je svakako prilagođen uzrastu, sposobnosti i predznanju dece, dok su nastavni silabusi podel­jeni na početne i napredne.

NA ŠTA SU RODITELJI POSEBNO PONOSNI NAKON UPISA DETETA U BEOBALET BALETSKU ŠKOLU?

Neretko čujem od roditelja kako ne mogu da pre­poznaju svoje dete. To se pre svega odnosi na unutrašnji stav deteta, njegovu sigurnost i veru u sebe, promeni se i hod, držanje tela. Celo biće deteta počne da se razvija u novom smeru.

Roditelji su ponosni na to što vide da njihova deca otkrivaju univerzalni model u kome ništa nije nemoguće, da sve mogu, samo treba da pronađu svoj put. Meni je važno da to otkrije sva­ka devojčica, jer to će kasnije u životu moći da primeni.

Mislim da je jako važno da se deci kaže da svako ima svoj put. Ne važe ista pravila za sve. Mi decu razvrstavamo po godinama, a ne bavimo se ka­rakterom, senzitivnošću, trenutnim sposobnosti­ma. Neko nauči lakše, neko teže, brže ili sporije, ali to nije važno. Mnogo radimo na paradigmi – ti možeš, znaš i hoćeš. To je meni govorila moja baba, ja to govorim mojim devojčicama. Za mene to je univerzalna formula za uspeh.

Važno je da pažljivo posmatrate svaku devojčicu, svaka od njih je svet za sebe. Važno je da proce­nite šta joj je u datom trenutku potrebno. Roditel­ji gledaju svoju decu posebnim očima, mi imamo tačku sa koje možemo jasnije da sagledamo šta im je potrebno, a njihove potrebe se konstant­no menjaju. Deca se menjaju u zavisnosti od okruženja, društva, aktivnosti, energija… Papir trpi sve, ali decu treba osluškivati konstantno, pogotovo kada se radi o umetnosti, emocijama i njihovim unutrašnjim svetovima.

KROZ BALET, UVODIŠ DEVOJČICE U SVET UMETNOSTI, MULTIDISCIPLINARNOSTI. KADA SHVATAJU KOLIKO SU BOGATE NOVIM ZNANJIMA?

Moj cilj je da umetnost postane njihova svakod­nevica. Mislim da na taj način mogu da imaju mnogo ispunjeniji i srećniji život, čime god se bavile. Danas igraju u baletskoj školi, a sutra na­dam se da će igrati kroz svoj život – na ulici, ku­hinji, kancelariji, sceni.

U našoj BeoBalet školi imamo obavezan hor, mislim da je i to iskustvo nenadoknadivo. Energi­ja kada sve zajedno iz srca pevaju je neverovat­na. Tako razvijamo ljubav prema muzici, gradimo još jednu vrstu unutrašnjeg izražavanja, rušimo mit o sluhu i talentu. Kada deca odrastaju na najlepšim harmonijama, teško počnu da slušaju treš od muzike kasnije. Pouzdano znam da naše porodice uglas pevaju BeoBalet horski repertoar. To će za njih biti predivna uspomena, koje će se setiti svaki put kada budu čuli neku od naših pe­sama.

Radionice glume su posebno omiljene. Vežbe koje deca izvode su veoma korisne, jer rade na emocijama, ličnoj ekspresiji dikciji i govoru.

Trudim se da steknu kulturne navike – da oblače najlepše haljine i posećuju Narodno pozorište, da obilaze muzeje i upijaju priče o remek-delima i razvijaju kritičko mišljenje, da odlaze na kon­certe i razmišljaju o snazi simfonija, da putuju i da znaju svoju nacionalnu istoriju i kulturu.

Davno sam shvatila da će deca posetiti sve muzeje i poznata mesta u Parizu, Rimu ili Beču ali da će obilazak Beograda i Srbije ostati ne­zanimljiv. Zato smo organizovali našu kulturnu opsadu Beograda i Srbije.

Želim da znanje koje usvajaju u BeoBalet školi ne bude repetativnog karaktera, bez obzira što konstantno pričamo o raznim ličnostima, epo­hama, godinama, gradovima i državama. Želim da znanje o umetnosti i te plemenite veštine koje usvajaju postanu deo njihovog svakodnevnog života.

Svesnost o različitim znanjima će steći kada porastu, kada se nađu u različitim društvima, mestima i kada će moći da učestvuju u različi­tim razgovorima razvnopravno i ponosno. To je takođe moja lična priča koju konstantno proživl­javam. Zahvalna sam na širokom umetničkom obrazovanju za koje su svi govorili da je neko­risno u današnjem svetu, međutim umetničke škole i studiranje istorije umetnosti dalo mi je širinu, naučilo me je da mislim i danas osećam da mogu da radim šta hoću i gde hoću. Svet je moja pozornica!

NASTUPE KOJE BI IZDVOJILA

Ne postoje reči kojim bih mogla da opišem pos­lednji nastup BeoBalet škole. To je bila baletska predstava Uspavana lepotica na velikoj sceni Narodnog pozorišta. Verujem da je to bilo nev­erovatno iskustvo za svaku devojčicu koja je stala na tu scenu, verujem da je to promenilo njen pogled na nju samu i na to gde joj je mes­to. Zato obožavam balet, jer može takva iskust­va da pruži. Potrudili smo se da od tog koncerta napravimo događaj za celu porodicu i mislim da je svim taj dan ostao kao nešto veoma posebno.

Svake sezone imamo dva velika koncerta koje prati velika produkcija, izrada scenografije, kostimi, muzičari, glumci i specijalni gosti. Tru­dim se da uvek uradimo najbolje i najprofesional­nije, jer kako deci pokažemo, tako će ona kasnije raditi. Ježim se kada ljudi koji rade u umetnosti rade i skarabudže. Ja ih učim da uvek treba da se potrude i daju sve od sebe. Izdvojila bih i balets­ku predstavu Aladin u Dečjem kulturnom centru Beograda koja je takođe bila spektakularna.

U KOM PRAVCU ĆEŠ DALJE RAZVIJATI BEOBALET ŠKOLU?

Kao što sam napomenula, deca se konstantno menjaju i to se ne odnosi samo na njihov razvoj, već na činjenicu da se menjaju generacije dece koje dolaze. Tako mi menjamo BeoBalet školu. Program koji je bio fantastičan pre 10 godina više ne funkcioniše, jer su se deca promenila, svet koji ih okružuje se menja. Važno je biti flek­sibilan. To je bila moja velika lekcija koju sam morala da naučim. Da se odreknem stare rigidne paradigme umetničke škole u svojoj misiji nego­vanja pravih vrenosti i umetničkog obrazovanja.

KADA SE OSVRNEŠ UNAZAD, DA LI JE TA MALA BALE­RINA, UMETNICA U TEBI, POSTALA ONO ŠTO SI ŽELELA?

Verujem u konstantan napredak, učenje i rad. Zahvalna sam na onom što sam postala i postig­la za sada, ali verujem da uvek mogu više i bol­je. Verujem u stalnu evoluciju čoveka – duhovnu, fizičku, emocionalnu, socijalnu, radnu, stručnu. Verujem da umetnost menja ovaj svet!