DUHOVNO BOGATSTVO ISPRED MATERIJALNOG

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: SA
ŠA ILIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

montebayretreat.com

SAŠA ILIĆ, ROĐENI AUSTRALIJANAC SRPSKIH KORENA, NAJBOLJI GOLMAN, CRNOGORSKI ZET, SUPRUG, OTAC, SPORTISTA, PREDUZETNIK.

GDE GOD DA SE POJAVIO I BORAVIO, OSTAVIO JE TRAGA, NENAMETLJIVO, SKROMNO, ALI IZRAZITO UPEČATLJIVO. SAŠIN ŽIVOT JE VOĐEN INTUICIJOM, IZAZOVIMA, PREPUŠTANJIMA. NJEGOVA VERA U ŽIVOT I RADOST DONOSILA JE USPEHE JEDNE ZA DRUGIM. DANAS, NAKON FUDBALSKE KARIJERE, PUTOVANJA, POSLOVA NA RAZLIČITIM STRANAMA SVETA, IZGRADIO JE SVOJU OAZU U BOKELJSKOM DRAGULJU PERASTU POD IMENOM „MONTE BAY REATREAT“.

PO NJEGOVOM ŽIVOTU SNIMLJENA JE I JEDNA OD PRIČA U FILMU „KAD PORASTEM BIĆU KENGUR“. ODRASTAO JE SA MAJKOM, OCEM I DVE SESTRE. TAJ ŽENSKI PRINCIP DUBOKO JE USAĐEN U NJEGA, A MUŠKI DOMINIRA.

NJEGOV NADIMAK JE KENGUR. SUDBINA NOMADA I BORCA.

KAKO BI UKRATKO OPISAO KO JE SAŠA ILIĆ?

Ja sam čovek koji reaguje srcem i instinktiv­no. Spontanost je način kako živim svoj život, ali isto tako bitna mi je struktura i stabilnost.

Možda lenj po prirodi, ali se najbolje i najpro­duktivnije osećam kada stvaram. Kada kre­riram nešto, tada dajem 110% sebe, bez od­mora i žalbe. Mrzim stagnaciju i kada nemam slobodu.

Svestan sam svoje pozitivne energije što i te kako deluje i utiče na okolinu. U isto vreme imam i dozu stidljivosti u sebi kada me neko hvali, jer se tad ne osećam baš najugodnije.

Paradoksalna ličnost, mogu se prilagoditi veo­ma brzo u svakoj situaciji, pa i sebe neki put iznenadim. Donekle hedonista, imam tenden­ciju i talenat da okupljam pozitivne ljude oko sebe da bih ulepšao svoj život, što mi je jako bitno.

ROĐEN SI U AUTRALIJI, GDE SI PROVEO I DETINJSTVO, PUTOVAO I ŽIVEO NA RAZNIM DESTINACIJAMA – ŠTA JE ONO ŠTO SI OTKRIO?

Balkan je Balkan. Emocija, ludost, sreća, tuga, spontanost, empatija, pravda, nepravda i lju­bav upakovani u jednu pilulu.

Koliko god da nam nešto fali na ovom području, mi kao narod smo fenomen, umemo da nađemo sreću kad tugujemo, takođe kad smo srećni pronađemo neku tugu. Suze u oba smera.

Zaista se zahvaljujem svojim roditeljima što su me iščupali iz zapadne demokratske „slo­bodne“ sredine i dali mi mogućnosti da osetim i okusim ovaj pravi balkanski mentalitet. Sma­tram da bi taj doživljaj i to iskustvo svaki mladi čovek sa zapada trebao da iskusi.

Ja to zovem ‘Balkanski Matrix’. Ko to iskusi, više povratka nema. Tek onda shvataš koliko smo duhovno bogatiji nego bilo gde u svetu.

Da bi mi kao narod iskoristili mogućnosti koje se ovde pružaju, moraju se implementirati neke vrednosti sa zapada, tj. rad, istrajnost i smanjiti očekivanja od drugih. Lako je okriviti druge za lične neuspehe, treba zavrnuti ruka­ve i malo rizikovati u životu.

Čak bih savetovao mladim ljudima sa naših prostora da žive malo na zapadu kako bi shvatili to šta mi imamo ovde.

IGRAO SI FUDBAL U ENGLESKOJ, BIO GOLMAN, POSTAO POZNAT U ENGLESKOJ, SRBIJI, SVETU. PO TEBI JE ČAK SNIMLJEN I FILM „KADA PORASTEM BIĆU KENGUR“.DA LI JE TO BIO SAN DEČAKA IZ AUSTRALIJE?

Svakom dečaku je san da odigra u najvećoj ligi na svetu, pogotovo u Engleskoj.

Najveća draž mi je bila jureći te dečačke sno­ve put ka uspehu. Kada sam bio na samom vrhuncu svoje slave, donekle ni sam nisam bio svestan toga. Čak i ostvarenje tih snova mi se nije činilo kao veliki uspeh.

Nakon završetka karijere sam u stvari video koliko sam postigao. Sa tim iskustvom sam shvatio da su snovi ostvarivi samo ako to is­tinski želiš.

Što se tiče filma „Kad porastem biću Kengur“, velika mi je čast biti vezan za ovaj kultni film, koji najbolje opisuje ono ludo vreme u Beogra­du i pokazuje da je u tako teškim vremenima moguće ostvariti svoje snove.

ŠTA JE SVE POTREBNO DA BI BIO NAJBOLJI GOLMAN?

Samouverenost i mentalna snaga, fizička spo­sobnost, velika odricanja i odlična saradnja sa saigračima.

KOJI DRAJV TE NAJVIŠE POKREĆE DA IDEŠ U NAPAD I DA OSVAJAŠ NEOSVOJIVO?

Mogu slobodno da kažem da je to osećaj. Sve što sam radio i radim, vođen sam prvenstve­no svojim osećajem. Nisam se plašio neuspe­ha i samim tim sam rizikovao ulazeći u nepoz­nato. I tako sam ostvario sve što sam želeo.

U PERASTU SI 2002. KUPIO DIVAN PLAC I SAGRADIO ČUDESAN BAJKOVITI HOTEL MONTE BAY REATREAT. KAKO BI OPISAO SVOJ DRAGULJ I KOME JE ON NAMENJEN?

Monte Bay Retreat je ekstenzija sama od sebe. Nije to bila neka klasična investicija za mene, već početak nečeg novog. To je jedna faza u mom životu gde sam svesno sebe is­korenio iz Londona i prešao da živim u Crnu Goru sa vizijom da stvorim nešto za svoju dušu.

Upravo ta „duša“, ta energija se oseća od prvog momenta kad se uđe u Monte Bay. Uz jednu ili dve (neki put 3 i 4) rakije kao dobro­došlicu, gosti se brzo osećaju kao u svojoj kući, znajući da je Adult Only hotel i da nema pristupa ako niste gost. Naši gosti su uglav­nom parovi, ljudi koji žele pobeći od realnosti i koji uživaju u intimnom ambijentu gde je sva pažnja posvećena njima.

KADA ČOVEK POČINJE DA SHVATA KOLIKO JE RAD NA SEBI I SVOM TELU VAŽAN ZA NJEGA? I DUH I TELO I RAZVOJ?

Mislim da svako ima svoje autentično život­no putovanje. Svest kod svih nas se razvija u različitim životnim dobima. Rad na sebi je jako bitan jer čim se čovek zadovoljava „udobnošću“ u kojoj se nalazi, tj. zadovolja­va se tim što ima u fizičkom, materijalnom, duhovnom i emotivnom smislu, tu počinje da se stvara nezadovoljstvo. A najbolji i naj­jednostavniji način dostignuti fizički, emotivni i duhovni razvoj je kada je čovek u pokretu i bavi se nekim aktivnostima koje voli, da li je to joga, svakodnevna šetnja, trening itd. Tada se svest razvija i pokreće neku vrstu pozitivne energije što otvara put za dalji mentalni raz­voj.

U SARADNJI SA MARTOM JOVANOVIĆ, INSTRUKTORKOM JOGE, OSMISLILI STE KONCEPT YOGA & LIFESTYLE RETREATMENT ZA APRIL 2022. GODINE. KAKO ĆE IZGLEDATI PROGRAM?

Marta je specifična osoba koja se retko sreće. Imamo sličnu, ako ne i istu životnu filozofiju, pa kombinacija Monte Bay Retreata sa njenim koučingom i joga praksom nudi zaista unika­tan reset i relaksaciju u predivnom ambijentu.

Što se tiče programa, sklop energije Monte Baya sa Martinim konceptom je dobitna kom­binacija koja goste sigurno neće ostaviti rav­nodušnim.

Krenuo si iz Australije, preko sveta, do Srbije i Crne Gore gde si prepoznao najviše sebe, tu gde pripadaš. Šta ti je doneo taj put? I šta je lepše – put ili dolazak do cilja?

Svaka država gde sam boravio je bila jedna životna lekcija. Pokupio sam dosta iskustava, loših i dobrih, što je i kreiralo ono što sam danas. Iako smatram sebe građaninom sveta, koreni su čudo i jako sam ponosan to što sam Srbin, tj. srpskog porekla. Smatram da su ljudi sa Balkana jako specifični i imaju sposobnost da se kroz loše i dobre situacije adaptriraju i snalaze ne gubeći ono što je najbitnije – smis­ao za život.

Ostvarenje cilja je daleko manje zadovoljava­juće od samog puta. Duhovni razvoj se au­tomatski zaustavlja u tom trenutku kada se cilj ostvari, zato je jako bitno da imate nove ciljeve da bi se dalje razvijali.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „LJUDI SA SJAJEM U OČIMA“. KADA SU TI OČI NAJVIŠE SVETLELE, A KADA SI PROLAZIO HODNICIMA TAME?

Oči mi najviše sijaju kada sam u fazi stvaranja i neizvesnosti. Ali najveći uspeh i sjaj u mom životu jeste stvaranje porodice i rođenje dece.

Nakon gubitka oca i završetka fudbalske kar­ijere, ne znajući šta želim dalje u životu sa svojih 36 godina, skup je okolnosti koje mogu nazvati „hodnikom tame“.