PIŠE: VLADIMIR CEROVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM
Čitajući jednog jutra novine u parku ispred svoje zgrade oslušnuh lokalne klince koji su se igrali mađioničara glumeći Harija Potera, Gandalfa, Merlina. Primetivši me kako sedim jedan klinac se odvažio da mi priđe i pita: “Čiko, čiko, da li ste vi mađioničar?
Nasmejah se samo uskrativši ga za odgovor i nastavih da čitam kad na sledećoj strani ugledah naslov: “Šta je tvoja magija?”
Pitanje me je nagnalo da razmislim i moj spontan odgovor bez razmišljanja je bio: LJUDI!
Kako sad ljudi? Gde je tu magija? Eh, najveća magija je povezati ljude. Uvek sam imao talenat za to, ali sam i voleo to da radim, kao i lep osećaj kad uspešno povežeš ljude.
Privatno, poslovno.
Lokalno, globalno.
Predivno je kad uspeš da povežeš Anu iz Ekvadora sa Milenom iz Austrije, Deekšu iz UAE sa Nasiphi iz Južne Afrike, Stiva iz SAD sa Natašom iz Australije, Dimitrija iz Srbije sa Matejom iz Slovenije, kao sa malom čarobnom niti.
Magija je voleti Beograd kao što ga volim ja i nositi njegov duh svugde kad odlazite iz njega. Pre četiri godine sam predstavljao svoj grad i svoju zemlju u Los Anđelesu pred oko 4000 učesnika iz preko 70 država. Te godine smo počeli sa radom i bili smo nova zemlja u BNI grupaciji. Osećaj je bio više nego magičan, biti Beograđanin i Srbin u društvu svih tih ljudi iz celog sveta pred zastavom svoje Srbije. ČAROBNO. BEOGRAD JE SVET!
Odlazak do Grifit opservatorije, koja se nalazi u Grifit parku, odakle seže predivan pogled na ceo Los Anđeles. Ulazimo u opservatoriju, a unutra jedan od eksponata je Teslin kalem. U tom gradu koji je udaljen od Beograda preko 10.000 km i na jednom od najlepših mesta tog istog grada još jedan magičan trenutak, videti obeležje svoje zemlje.
Magija kojom se ponosim je otkriti svoj grad i svoju zemlju ljudima koji dolaze iz dalekog sveta da je upoznaju i preneti im pelcer da se jednog dana opet vrate.
Više je nego magično otkriti svetu slikarstvo Katarine Ivanović i njenog Italijanskog vinograda, prozu Ive Andrića i njegove Znakove pored puta, stihove Desanke Maksimović, ali i naša autohtona vina i burek jutarnji.
Opisati čaroliju jutrenja na Adi Ciganliji, suton našeg Kalemegdana, skrivene ulice Skadarlije, trubu u kafani.
Odlutah mislima o svojoj magiji, ali me netom prekinu glasno pitanje: Čiko, pa niste mi odgovorili. Jeste ili niste mađioničar?
Zatvorih novine koje sam listao, ustadoh sa klupe i sa blagim osmehom odgovorih klincu:
Najveća magija je uvek biti svoj mađioničar!
