BULKA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTO: MIRKO TABAŠEVIĆ (ZA BULKU), MODEL – NADEŽDA DIMITRIJEVIĆ
ŠMINKA – ANĐELA MAKSIMOVIĆ, ČIZME – VINTAGE ŠMIZLA

NINA BOGOSAVLJEV, KOSTIMOGRAF, KREATORKA MODNOG BRENDA „BULKA“. ROĐENA BEOGRA­ĐANKA, ZAVRŠILA JE DIZAJN NA FAKULTETU LEPIH UMETNOSTI U BEOGRADU NA DVA ODSEKA: SCENSKI KOSTIM I SAVREMENO ODEVANJE. NOMAD U DUŠI, PUTOVALA JE PO CELOM SVETU, KAKO SA SVOJIM RODITELJIMA, TAKO I SAMA ISTRAŽUJUĆI RAZLIČITE KULTURE, JEZIKE, SPOZNAVA­JUĆI SAMU SEBE. JEDNO VREME ŽIVELA JE U CRNOJ GORI, NA KOSTARICI I U ABU DABIJU, ALI JE SVOJ RAD USMERILA U KREIRANJE BRENDA „BULKA“ U RODNOJ ZEMLJI. ZAŠTITNI ZNAK OVOG BRENDA JE KAFTAN, IZVUČEN IZ SRPSKE TRADICIJE, SRPSKIH NOŠNJI I PRILAGOĐEN ŽENI 21. VEKA. SVAKI KOMAD JE UNIKAT, SAVRŠENO SAŠIVEN OD PRIRODNIH MATERIJALA, JEDINSTVEN U SVOJOJ KOLORITNOSTI I LEPOTI.

UČESTOVALA JE NA 45. BEOGRADSKOM FASHION WEEKU 2019. GODINE, KAO I NA FASHION WEEKU U LJUBLJANI ISTE GODINE U ORGANIZACIJI FASHION SCOUT SEE, A OVE JESENI ĆE PREDSTAVITI NOVU KOLEKCIJU INSPIRISANU SRPSKOM TRADICIJOM I PUTOVANJIMA KROZ INDIJU.

NINA JE ŽENA KOJA IMA VIZIJU, SNAGU DA IZNESE SVOJU ZAMISAO I DA JE UOBLIČI I MATERI­JALIZUJE NA NAJLEPŠI MOGUĆI UMETNIČKI NAČIN KROZ KAFTANE. ONI NOSE IDEJU SLOBODNE, STILIZOVANE ŽENE KOJA JE AUTENTIČNA I SLOBODNA DA KROZ MODU IZRAZI SVOJU LIČNOST.

JOGA JE NJENA STRAST KAO I DIZAJN. UČILA JE U BEOGRADU U ČUVENOJ VIDJA YOGA ŠKOLI DRAGANA LONČARA, A ZATIM DOBIJA STIPENDIJU INDIJSKE AMBASADE I U INDIJI NASTAVLJA ŠKOLOVANJE. SHVATAJUĆI KOLIKO JE VAŽNO KAKO BI OTVORILA SRCE, KREIRALA JE KOLEKCIJU ANAHATA. ANAHATA JE SANSKRITSKO IME SRČANE ČAKRE I PO NJOJ JE KOLEKCIJI I DALA IME. U PREVODU NA NAŠ JEZIK, ANAHATA ZNAČI NEPOBEDIV, NEPOVREĐEN, NEUDAREN. OVA ČAKRA JE POVEZANA SA RAVNOTEŽOM, TJ. BALANSOM, SMIRENOŠĆU I SPOKOJEM I ODZVANJA ZVUKOM, ODNOSNO VIBRACIJOM NEBESKOG CARSTVA.

ŠTA ČINI OSNOVNU INSPIRACIJU U TVOM RADU? DA LI JE TO MEŠAVINA DALEKOG ISTOKA SA SRPSKIM MOTIVIMA ILI…?

Divno je kada možete u jednom trenutku svog života da se osvrnete na kratko i pogledate oti­ske napravljene u stazi svog životnog putovanja. Volim ponekad to da uradim, samo ponekad, jer vežbam da živim sada. Iz meni nepoznatog ra­zloga, od početka studija glavnu inspiraciju sam crpela iz indijske tradicije, najviše arhitekture. To se provlačilo toliko dugo i duboko da sam čak za svoj diplomski rad iz kostimografije uzela Ge­teovo delo Faust i Margarita i kroz inspiraciju iz Indije sprovela ceo rad u delo. Tek pre tri godine počinjem da se duboko zaljubljujem u srpsku tra­diciju i istoriju odevanja. Nažalost, kroz odrasta­nje i školovanje okrećemo se i učimo više druge kulture i tradicije nego našu. Otkrivam potpunu egzotiku u srpskoj tradiciji i odatle Bulka crpi svo­ju bazičnu inspiraciju. U novembu 2019. godine dobijam stipendiju od indijske ambasade i odla­zim na jug Indije na univerzitet za jogu S-VYASA, gde dalje izučavam ovu tradiciju koju sam za­počela ovde u Beogradu 2015. godine, i konač­no uživo osećam i živim fragment celog svog sna i jedne neverovatno velike kulture i tradicije. Naravno kao rezultat nastaje Anahata kolekcija koja kasni sa prikazivanjem zbog cele trenutne situacije i nadam se da ću je uskoro podeliti sa svima. Ova kolekcija je miks mojih emocija veza­nih i za Indiju i našu tradiciju. Koliko god suludo nekome to zvuči, ja, možda bi neko rekao hrabro, možda tvrdoglavo, koristim Bulku kao platno za oslikavanje svojih emocija i kombinujem sve ono što živim i što na mene utiče. I izuetno sam za­hvalna što sam pronašla medijum kroz koji mogu da dam deo svoje duše drugima i tako zaokružim ceo kosmički ciklus davanja i primanja, jer dobi­jam magične komentare od svojih klijenata kako osećaju veliku radost i posebnu energiju kada obuku Bulku.

DA LI VERUJEŠ U NAMERNE SLUČAJNOSTI I SUSRET SA KOSTIMOGRAFOM BOJANOM NIKITOVIĆ – KAKO JE IZGLEDAO RAD SA NJOM I KOSTIMIMA ZA FILMOVE?

Toliko se bavim pitanjima postojanja da već mogu da kažem da znam da slučajnosti ne po­stoje. Kako reflektujemo svoju ličnu vibraciju u svetu oko sebe, sada vidim i znam da ništa nije slučajno i to je ta radost koju treba da živimo kada osvestimo koliko je put važniji od samog cilja. Bila sam asistent kostimografu Bojani Nikitović na nekoliko projekata i na filmu i u pozorištu. Po­čela sam kao volonter u sektoru kostima na filmu „Mamaroš“ u režiji Mome Mrdakovića, zatim su usledili i filmovi „Cat Run“, kao i film „Coriolanus“ u režiji Ralpha Fiennesa, a onda i predstava Ko­kana Mladenovića „Nova Stradija“ u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ceo taj period je bio izu­zetno izazovan za mene, mladog kostimografa bez iskustva, i ono što danas mogu da kažem je da je rad sa Bojanom bio i moj master i doktorski rad. U tom periodu sam naučila najviše i mislim da je ceo moj odnos danas prema poslu, bilo da je to moda, film ili pozorište, odraz saradnje sa Bojanom.

DOKLE TE VODE TVOJA ISTRAŽIVANJA U RADU NA KOSTIMIMA?

Posao kostimografa, a i modnog dizajnera, imaju divnu zajedničku crtu, a to je inicijalna inspiraci­ja koja vodi u duboka istraživanja i učenja. Svaki projekat i ideja vas nateraju da porastete. Sama nova saznanja i učenja toliko umeju da iznena­de da je ta radost koju na tom putu susretnete u stvari srž zbog koje se bavim ovim poslom. Imala sam prilike rano da počnem da putujem po svetu, tako da danas često vučem inspiraciju iz svih tih doživljaja, priča, i sećanja, pa ih preto­čim u sadašnji trenutak i onda obojim dodatnim istraživanjem. Najviše me sada ta istraživanja odvedu do novih poznanstava. Upoznajem ma­gične ljude u našem gradu i zemlji i divim se pa­ralelnom svetu koji je uvek bio tu, a živi van sva­kodnevice koja nas negde pritiska sa svih strana. Donosi mi samim tim mir i istovremeno veliku ra­dost, veru i napredak na ličnom nivou.

KAKO SE DESI TAJ SWITCH U ŽIVOTU DA SE UZME PREDAH I USMERI FOKUS NA NEŠTO DRUGO?

Nakon rada na filmu i u pozorištu i saradnje sa Bojanom Nikitović, desio se switch i moj odlazak u Abu Dabi. Tamo sam imala prilike da se na ne­pune dve godine zaposlim u avio kompaniji Eti­had koja mi je donela još više prilike za putovanja po svetu. Tu sam najviše upila taj miks kultura i inspiracije.

Imala sam prilike da budem i volonter i kasnije ambasador strane nevladine organizacije GVI – Global Vision International. Odlazim na Sejšele gde živim u tropskom raju na nenaseljenom ostr­vu Curiouse sa nekoliko još volontera i naučnika. Tamo provodim mesec dana u samoodrživom kampu i istražujem kopnene aldabra džinovske kornjače, koko de mer palme – to je endemska vrsta koja živi više od 200 godina i jedino se ovde i na susednom ostrvu Praslin mogu naći.

Na Kostariku odlazim krajem 2016. godine, tamo provodim tri meseca i držim časove joge i učim da ronim. Pitate me kako se desi switch. Imala sam nekoliko puta u životu prilike da napravim ekstremnu promenu. Sada kada se opet osvr­nem na sve te trenutke, vidim da to u suštini nije uzimanje predaha ili pravljenje pauze u životu. To je prosto tok mog života. Svaki put kada dobijem priliku, oberučke je prihvatim. Mislim da ne treba nikada da se plašimo nepoznatog, već da hrabro zakoračimo u svako iskustvo koje nam se pruža. Pa zar nismo s tim razlogom tu?

ŠTA TI JE DONELO TO ISKUSTVO?

Svako odstupanje od svakodnevice, navike i ušuškanosti donosi novu školu i priliku da se bo­lje upoznate sa samim sobom. Kostarika mi je donela upravo to. Pored toga, nosim sa sobom neverovatna iskustva iz dubina Pacifika. Imala sam priliku da naučim da ronim sa bocama na kiseonik i da skoro svakodnevno odlazim na ro­njenje. Najveći utisak na mene je ostavila pesma kitova koju čujete na 15 metara dubine. To je ne­što što je jako teško opisati ako ne doživite.

KAKO BI OPISALA SVOJU „BULKU“ – ODEVNI PREDMET, KIMONO, HALJINU INSPIRISANU SRPSKOM TRADICIJOM? I ASESOARE KOJI TAKOĐE PRATE LINIJU BULKE.

Doza čiste inspiracije, trenutka, velike ljubavi i po­svećenosti je u svakom Bulka odevnom komadu, kao i asesoaru. Želim da ispričam priču o tradici­ji, jer u vreme „New Age“-a nije lako osvrnuti se, zastati i stajati čvrsto na nogama. Svi detalji su inspirisani originalnim srpskim nošnjama koji su transponovani u moderan koncept koji pridodaje nesvakidašnjosti, a opet nosivosti cele kolekcije u svim prilikama. Svaki model je unikat za sebe i urađen sa velikom pažnjom od vrhunskih mate­rijala. Uporno cenim „slow fashion“ pokret i čini mi se da jedini način da krenemo napred je da se vratimo starim vrednostima. Vraćanje starim vrednostima često shvatamo olako, stoga se Bu­lka uvek ogleda u iskonskoj ženskoj lepoti. Pra­vim raznovrsne modele koji prate liniju tela, do raskošnih kaftana i haljina, kao i uskih prsluka i žaketa.

DA LI SE BULKA PROIZVODI SAMO U SRBIJI ILI NEKE DETALJE RADIŠ I VAN LOKALA?

Mogu reći da sam ponosna što se sve vezano za izradu odigrava u Srbiji. Imam divne radioni­ce, šnajdere i modelare, tkačnice sa kojima sara­đujem, kako u Beogradu, tako i u Nišu, Subotici, Pančevu, Novoj Pazovi… Mi imamo zaista prediv­ne zanatlije i treba da sarađujemo sa njima što više, jer nažalost stari zanati polako odlaze u za­borav. Verujem da dolazi vreme kada se vraćaju stare vrednosti i treba nastaviti podsećati sebe, pa samim tim i druge oko nas na njih. Mislim da smo u osetljivim vremenima kada je tanka linija između zaborava i očuvanja. Možda imamo još malo vremena da ukažemo na lepotu tradicije i uvedemo je u svakodnevni život ponovo na je­ dan nov način. Ponekad neke crteže inspirisane srpskom ornamentikom, botanikom, freskama i bajkama štampam u Engleskoj na vrhunskim pri­rodnim materijalima.

KAKVA ŽENA MORA BITI DA BI OGRNULA BULKU NA SEBE?

U svakom Bulka komadu pronaći će se moćna tradicionalna žena koja pleni svojom unutraš­njom iskrenošću prema svetu, hrabra da to pri­kaže i sudeluje u širenju plemenosti, uzajamno­sti i talenta inspirišući svoju okolinu. Bulka ceni iskonsku žensku lepotu i sve njene vrednosti.

UZ ŠTA MOŽEMO DA OBUČEMO TVOJE FILMSKE, FENEOMENALNE KAFTANE?

Svaki Bulka model je prilagođen da se nosi u svim prilikama. Insistiram pre svega na udobno­sti, kao i unikatnosti i razigranosti boja. Samim tim, kada obučete Bulku bilo na farmerke i belu majicu, ili se popnete na vrtoglave štikle i obuče­te malu crnu haljinu, vi ste sa bilo kojim koma­dom Bulke jedinstveni i nećete ostati neprime­ćeni.

DA LI SU TVOJI KAFTANI ZA SVE VREMENA – TIMELESS?

Maštam o tome da Bulka postane vintage jed­nog dana u budućnosti. Ja sama volim vintage stvari i odrasla sam u tom duhu. Odrasla sam okružena antikvitetskim nameštajem i porcela­nom, volim da se oblačim u maminom ormanu i sećam se da sam se uvek divila kako njene stva­ri tako dugo traju, čak se hvalila nekim komadi­ma koje nosim da su kupljeni recimo u Parizu pre mog rođenja. Danas konzumerizam cveta i guši nas prohtevima za novim, koje odlazi u neke ne­dostižne i nepotrebne visine. Ja se uvek pitam da li je to zaista potrebno, gde jurimo, šta to gra­bimo i čega se plašimo. Na svakom Bulka koma­du naći ćete nekoliko poruka. Sada ih neću sve otkriti, ali jedna od njih je Live it, Wear it, Share it. Time želim da ukažem na lepotu nošenja sva­kog komada dugo vremena, lične kreativnosti u kombinovanju svojih odevnih komada, uživanju u tom procesu i prenošenju tog komada drugima. Želim da Bulka tako živi dugo i šalje tu poruku generacijama.

TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ZALJUBI SE U PRIRODU“. DA LI SI ZALJUBLJENA U NJU I DA LI JE PRIRODA U TVOM DIZAJNU I MA­TERIJALIMA?

Mi jesmo priroda. Tu nema nikakvog prekida ili odvajanja. Mislim da je jako važno da se svakim danom, svakim udahom i izdahom na to podse­ćamo. Moram da ponovim. Mi jesmo priroda. Volela bih da svakog pozovem da sedne u tišini na minut, zatvori oči i zaista prizove to osećanje i podseti se. Imam sreću da na pola sata od Be­ograda imam svoju oazu u samoj prirodi, imam i deo svoje šume, tu se napajam, vraćam u balans i bežim od gradske gužve, gde često zaboravi­mo da mi jesmo priroda. 🙂 Samim tim, Bulka se izrađuje od najkvalitetnijih prirodnih materijala kao što su svila, pamuk, viskoza, vuna, kašmir i od kombinacije istih. Tako da bih za kraj volela svima da poručim: podsetite se da se zaljubite u sebe, podsetite se, jer vi to znate od samog po­stojanja sveta i tek tada ćete istinski biti zalju­bljeni u ceo univerzum, jer vi to jeste.