PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IOANNA BATSIALOU
U svetu gde tempo života često guši našu pažnju prema sebi, prof. dr Ioanna Batsialou je tu da nas podseti na važnost unutrašnje harmonije i ljubavi prema sopstvenom telu. Kroz svoj rad u estetici i anti-agingu, ona ne pruža samo tretmane lepote nego stvara prostor u kojem svaka žena može da se poveže sa sobom, da pronađe mir i snagu. Za dr Ioannu, „Krug oko srca” koji je tema ovog februarskog broja, nije samo metafora — to je poziv da brinemo o sebi, da negujemo svoje telo i duh, da učinimo ljubav prema sebi temeljem svakog odnosa.
Šta je srce?
Srce je organ bez kojeg ne možemo da živimo. Njegova osnovna funkcija je da kroz sebe propušta krv, čisti je i održava nas u životu. Simbolično, to znači da kroz srce prolazi sve — i lepo i teško, i radosno i bolno. Ali kroz njega protiče i najlepša krv — krv ljubavi. Srce je glavni organ emocije, organ života. Niko ne može da živi bez njega. Možemo da živimo bez bubrega, žučne kese, očiju, bez raznih drugih organa, ali bez srca nikako. U našem srcu je sve ono što nam se dešava — i lepo i ružno. Srce je i glavni organ naših emocija. Kada nam je teško, osećamo stezanje u grudima, a kada nam je lepo — srce „raste“, osećamo njegovu širinu. Baš zbog toga, treba da ga čuvamo i negujemo kako sa fizičke tako i sa duhovne strane. Veliko srce znači i veliku sposobnost za ljubav, davanje i primanje. Srce nas povezuje sa drugim ljudima — kada se zagrlimo, naše srce „ide na srce“. Najlepši osećaji su upravo: dodir bebe na našem srcu, zagrljaj prijatelja, ljubav prema partneru. Srce reaguje i na pozitivnu i na negativnu energiju — kada ga hranimo dobrom energijom, radi pravilno, bez aritmija i pritiska. Ako ga trujemo negativnim emocijama ili mislima, ono pokazuje znakove stresa. Zadovoljstvo, mir i ljubav direktno utiču na njegovo zdravlje. Srce koje je ispunjeno srećom i blagostanjem kuca skladno, a ono koje je opterećeno — drugačije. Zato je važno negovati svoje srce ne samo kao životni organ nego i kao centar naših emocija i ljubavi.
U svetu lepote i estetike, gde je granica između nege iz ljubavi prema sebi i potrebe da se ispune spoljašnja očekivanja?
Kada volimo sebe, želimo samo najbolje za sebe — a to ne znači najskuplje tretmane, najpopularnije brendove ili najviše lajkova na Instagramu. Ljubav prema sebi znači imati unutrašnji mir koji dolazi iz istinskog bavljenja sobom u celosti — fizički, psihički, mentalno i duhovno. Botoksi i fileri mogu biti lep dodatak, daju nam samopouzdanje i otvaraju neka vrata, ali nisu pravi „početak“ ako ih radimo zbog drugih — da bismo se svideli partneru ili okolini. Za dugotrajan i iskren efekat, najvažniji je balans u svemu, a prirodan izgled je univerzalni imperativ. Osobe koje žele naglašene usne ili jagodice, po mom mišljenju, treba da se zapitaju zašto to žele i koji je pravi razlog iza te odluke. Jer ništa nije lepše od prirodnog „cveća“ — a kada pokušamo da ga pretvorimo u nešto drugo, gubi svoju autentičnost. Kada težimo da budemo neko drugi, prestajemo da budemo mi. Prirodni tretmani koji neguju i ističu našu lepotu, a istovremeno produžavaju negu i zdravlje kože, daju upravo to — lep i negovan izgled bez gubljenja autentičnosti.
Kako da prepoznamo trenutak kada briga o telu postaje čin nesigurnosti?
Telo je kao crkva, hram naše duše i mozga. Ponekad ga kažnjavamo — ne idemo na redovne preglede, jedemo sve i svašta, gubimo balans između želja, duše i fizičkih potreba. Psiholozi kažu da ponekad, kada se ugojimo, to može biti način da postanemo vidljivi, da zauzmemo prostor i kažemo svetu: „Evo me.“
Naša ponašanja često su kontradiktorna: idemo u teretanu, a pušimo, pazimo na ishranu, a jedemo puno slatkiša i ugljenih hidrata. Telo tada pati. Zato je važno da budemo u skladu sa sobom, da oslušnemo svoje telo i razumemo zašto se određene stvari dešavaju.
Svima se može dogoditi da se ugoje, ali svestan i sabran čovek to treba da prizna sebi — tek tada može i da reši problem. Bilo da se odlučimo za pravilnu ishranu, program vežbanja ili reshape program, cilj je isti — dostići balans. Telo i duh rade zajedno, a kada ih uskladimo, osećamo mir, snagu i energiju.
Kako stres i emotivna napetost, neizgovorene emocije, utiču na telo i kožu?
Veoma je važno razumeti da veliki broj bolesti zapravo potiče od neispunjenih emocija koje zadržavamo u sebi. To su osećanja koja nismo smeli ili mogli da izrazimo — prema partneru, porodici, kolegama ili čak sebi. Kada ih potiskujemo, telo reaguje — pojavljuju se ciste, miomi ili druge promene. Telo može da se razboli i kroz fiziološke promene, pa su zato redovni pregledi i vođenje računa o sebi ključni. Jednako je važno imati i sa kim da podelimo svoje misli i emocije. Svako od nas reaguje drugačije — telo pokazuje naše unutrašnje neravnoteže na različite načine. Na primer, ako je nečija „slaba tačka“ koža, mogu se javiti akne, ekcemi, psorijaza ili rozacea — sve povezano sa psihosomatikom. Kod pregleda, lekari prvo gledaju psihološko stanje pacijenta, zatim neurološko, degenerativno, imuno… Ako je slaba tačka pankreas, telo može razviti dijabetes ili insulinsku rezistenciju, ako je srce, mogu se javiti pritisak ili aritmije. Telo se na svoj način „buni“ i govori: „Pogledaj me, vodi računa o meni, ispravi me.“ Slušati svoje telo i prepoznati signale znači brinuti o sebi u celini — i fizički, i emotivno, i duhovno.
Smatraš li da je danas veći izazov kako da naučimo da volimo sebe ili kako da se otvorimo za ljubav prema drugima?
Ne možete deliti ljubav sa drugima ako ne volite sebe. Pri tom, ljubav prema sebi nije egoizam niti narcizam — to je osnova za iskren odnos sa drugima. Sve je duboko povezano: čovek koji zna da voli ne treba da bude egoista, zavidan ili ljubomoran, ni da se upušta u spletkarenje i ogovaranje. Ljubav funkcioniše kada postoji sinergija — kada pazimo na sebe, održavamo unutrašnji balans i poštujemo granice normalnog. Samo tada možemo istinski da volimo, da dajemo i primamo ljubav bez opterećenja i negativnih emocija.
Šta bi poručila ženama koje stalno daju, a zaboravljaju da sačuvaju taj prostor za sebe?
Što više radimo na sebi, to je bolje i za nas i za našu okolinu. Žena koja vodi računa o svom izgledu, ishrani i načinu života automatski širi tu brigu i na svoje bližnje — supruga, decu, zaposlene. Nije moguće voditi računa o sebi, a istovremeno dopuštati da drugi unose u svoje telo „gluposti“. Da bi dobro preovladalo, važno je da se posvetimo sebi na način koji je promišljen i argumentovan. Što više ulažemo u svoje zdravlje, energiju i harmoniju, to smo bolji primer i inspiracija za one koji nas okružuju.
Kada smo radile intervju pre tri godine, tada sam te pitala šta je lepota za tebe. Ako bi sada definisala lepotu u duhu ovog vremena, kakva bi ona bila?
Lepota je kada se ti sada ogledaš u ogledalu i kažeš: “Veoma lepo izgledam, čak lepše nego pre tri godine.” Lepota danas nisu samo botoks i estetski zahvati. Prava lepota je balans između duha i tela — harmonija unutrašnjeg i spoljašnjeg, zadovoljstva i brige o sebi.
Februar je mesec ljubavi, a RYL magazin slavi svojih 11 godina postojanja i pravi novi solarni krug oko sunca i srca. Šta bi nam poručila?
Znamo da je godina 111 i da je pred nama novih devet godina zajedničkog rada. Želim da nastavimo da rastemo zajedno, da sijamo zajedno i da stvaramo sa istom strašću. Draga Mia, želim ti još mnogo uspešnih intervjua, razgovora sa inspirativnim ljudima i hrabrih, lepih i izazovnih tema koje retko ko ume da otvori na pravi način. Tvoja pitanja nisu obična — ona dolaze iz dubokog razmišljanja i pažljivog posmatranja. Upravo zato nas uvek navodiš da se zapitamo zašto smo nešto rekli i na koji način stojimo iza svojih reči.
Želim ti da RYL magazin postane prepoznatljiv u još širem regionalnom prostoru, ali i da ostane ono što već jeste — most, izvor informacija i snaga koja povezuje ljude. Moja velika želja je da nas ponovo okupiš i spojiš, jer RYL magazin ima tu moć da objedini različite svetove u smisleni krug.
Hvala ti na svemu i srećan vam rođendan!
