POSVEĆENA RADU, UČENJU I VERI U USPEH

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DRAGANA ĐUJIĆ
FOTOGRAFIJE: FILIP SHOBOT

DRAGANA ĐUJIĆ JE GENERALNI MENADŽER KOMPANIJE KIBID, REGIONALNOG UVOZNIKA I DISTRIBUTERA MLEKA ZA BEBE APTAMIL I BEBELAC I PREPARATA KLINIČKE ISHRANE PO­ZNATOG SVETSKOG PROIZVOĐAČA NUTRICIA – DANONE. ROĐENA JE I ODRASLA U UŽICU, FAKULTET JE ZAVRŠILA U BEOGRADU, U KOM JE OSTALA DA ŽIVI I RADI. VEĆ DESET GODINA VODI KOMPANIJU SA PREKO 50 ZAPOSLENIH KOJA JE LIDER U OBLASTI POSLOVANJA.

DOSLEDNOST U PRIMENI NAJVIŠIH POSLOVNIH STANDARDA, VISOKI ETIČKI PRINCIPI U RADU, INOVATIVNOST I DOBRI POSLOVNI REZULTATI, KOMPANIJI IZ GODINE U GODINU DONO­SE MNOGE NAGRADE. ONA OSTAJE I DALJE POSVEĆENA SVOM POSLU I MISIJI KOJU IMAJU, A TO JE BRIGA O NAJOSETLJIVIJIM ČLANOVIMA DRUŠTVA, BEBAMA I BOLESNIMA, O KOJIMA SE STARAJU I ČINE SVE DA DOBIJU NAJBOLJE MOGUĆE PREPARATE I NEGU.

ULAGANJE U EDUKACIJU ZAPOSLENIH I LEKARA SA KOJIMA SARAĐUJU PREDSTAVLJA OSNOV POSLOVNOG KONCEPTA OVE KOMPANIJE. DOBRA DISTRIBUTERSKA PRAKSA SVR­STAVA KIBID U RED IZUZETNO CENJENIH DISTRIBUTERA, ŠTO SE SMATRA I NORMALNIM AKO SE IMA U VIDU DA JE NUTRICIA WWW JEDNA OD RETKIH KOMPANIJA KOJA MOŽE DA SE POHVALI BICORP SERTIFIKATOM.

KROZ GODINE RADA, KOMPANIJA JE RAZVILA ŠIROK SPEKTAR FILANTROPSKIH INICIJATI­VA KOJE PODRŽAVAJU ZDRAVLJE I DOBROBIT DECE I NJIHOVIH PORODICA, OLAKŠAVAJU RAD ZDRAVSTVENIH RADNIKA. DONACIJA OPREME I RESURSA ZA NEONATALNE JEDINICE I INTENZIVNE NEGE, EDUKATIVNE INICIJATIVE I HITNA POMOĆ U KRIZNIM SITUACIJAMA SU SAMO NEKE OD NJIH.

Koja je tvoja poslovna filozofija i formula uspeha?

Govoriti o uspehu danas nije ni malo lako. Činjenica je da svuda oko nas ima puno uspešnih ljudi, posebno ako mislimo na poslovni uspeh. Velika zamka savremenog društva je da počnete da se poredite sa njima, da merite stečeno bo­gatstvo, popularnost, broj lajkova. Životna zrelost i i iskustvo koje imam su mi pomogli da kreiram svoju formulu uspeha – biti u skladu sa sobom i u poslu se voditi ličnim životnim principima je je­dan od najvažnijih činilaca te formule. Znate onaj osećaj kada se završi dan, uveče stanete pred ogledalo da skinete šminku i kada ste sami sa sobom, kada sebe gledate u oči, ako možete da kažete: „Da, to je to… ovaj dan je imao smisla.“ Ako ste u tom trenutku srećni i zahvalni, ako ste tog dana pomogli nekome, uradili nešto korisno i dobro bez želje da se pohvalite i mirno odlazite na spavanje, tada ste uspešni i srećni. Mislim da su taj mir u duši i lakoća sa kojom nešto radite najveće merilo uspeha danas.

Posvećenost radu, učenje i vera su takođe važ­ni, rekla bih neizostavni faktori uspeha. Kada nešto treba da uradim, dajem svoj maksimum, svu pažnju i energiju usmeravam ka tome. Ne kalkulišem, ne merim, ne očekujem. Verujem u sebe, u svoje saradnike, u kvalitet proizvoda i kompaniju, u proces. Poverenje je ključno. Nika­da ne proveravam svoje saradnike, smatram to odlikom slabih i loših lidera. Nikada me nisu ra­zočarali oni u koje sam verovala. I kada se desi nešto neočekivano, preuzimam odgovornost i mojim saradnicima to znači jer su slobodni i ra­sterećeni straha. Ovaj posao traži puno kreativ­nosti i znam da iz straha ne može da se kreira i stvara. Ogromno je poverenje i vlasnika kompa­nije koji su mi ustupili svoj kapital i sva ovlašćen­ja da vodim kompaniju u šest zemalja u regionu. Bila je to velika čast i odgovornost. Ispostavilo se da su napravili dobar potez, poslovni rezul­tat je udvostručen, a širenje kompanije uspeš­no nastavljeno. Zahvalna sam im na ukazanom poverenju i podršci, kao i odličnom odnosu koji imamo, jer to je dokaz da u Srbiji ima sjajnih pos­lodavaca. Oni su jedni od njih.

Kako si uskladila porodične obaveze sa poslovnim? Da li je sve to u balansu i da li je balans moguć?

Dvadeset godina sam u braku, otprilike otkad sam započela karijeru u Kibidu. Moj muž i ćerke su mi neizmerna podrška i najveći izvor energ­ije. Bez te podrške i razumevanja ne bih mogla da budem toliko posvećena poslu. Česta puto­vanja, odsustvo od kuće, neproslavljeni jubileji ili dečji rođendani jasno govore da nije uvek lako napraviti balans. Ali nije ni nemoguće ako ima ljubavi i razumevanja. Nekada kada se završe teški sastanci, kada se vratim kući sa napornog poslovnog puta, ja sam samo žena kojoj treba jedan zagrljaj.

Koliko poslovna žena 21. veka može da bude uspešna na svakom polju? Da li se možda od nje previše traži?

Žene su za mene veliki heroji. One mogu sve. Da budu majke, da brinu o porodici, da na poslu daju maksimum. Muškarcima nije lako, ali im se ipak „progleda kroz prste“. Ženama se ne prašta, ako nešto nije u redu, osuđuje ih društvo, sredi­na i, ono što je najopasnije, one osuđuju sebe što nisu bolje. Dugo mi je trebalo da prihvatim sebe onakvu kakva jesam, da znam da nisam loša majka zato što sam svoje ćerke ostavila sa dadiljom i vratila se na posao kada su imale samo četiri meseca, da sam dobra ćerka i sestra iako se zbog posla nisam pojavila na tri posledn­ja porodična ručka.

Kada prihvatite sebe i drugi počnu da vas prih­vataju.

Kako si uspešno izgradila sebe na direktors­koj poziciji?

Kada sam preuzela vođenje kompanije, mislila sam da je to lako i da će ići glatko. Mislila sam da ću se brzo snaći jer sam tada već dugo bila u kompaniji. Ali nije bilo ni približno tako. Čekalo me je puno posla – od postavke novog sistema rada, uvođenja procedura i standarda. Jedna pri­jateljica koja je već bila na sličnoj poziciji rekla mi je nešto što i danas pamtim: „Budi spremna da prihvatiš da si od sada sama.“ I u početku je bilo tako, iz kancelarije gde smo svi sedeli zajedno, prešla sam u novu, ogromnu kancelariju gene­ralnog menadžera, dugo mi taj osećaj hladnoće i izmeštenosti nije prijao, nekada je pojačavao strah od onoga što me čeka, ali moj pozitivan stav prema životu i rad na sebi pomogao mi je da se naviknem na nove okolnosti i zaplovim tim morem. A to more, kao i svako, nekada je bilo mirno i lepo, a nekada uzburkano i u oluji. Ono što je važno znati je da sve prođe – i bonaca i bura. Učila sam da nema opiranja i otpora. Jako je važno prihvatiti pohvalu i kritiku na isti način. Doživeti neuspeh i razočarenje nije strašno, treba znati da je to samo deo procesa. Važan momenat je bio kada sam naučila da pred sebe postavljam ciljeve i nalazim način da ih sa svojim saradnicima ostvarujem.

Danas kao sertifikovani Nutricia trener učim svo­je saradnike da znaju da postave cilj, jer ako ne­mate cilj u poslu, pa i u životu, kao da ste krenuli na put a ne znate koja vam je destinacija. Puto­vaćete dugo i na tom putu ćete se možda i izgu­biti. Kada imate pred sobom jasan cilj, kakve god da su okolnosti, vaše je da nastavite odlučno i nezaustavljivo da idete prema njemu.

Da li su neki ljudi predodređeni za uspeh? Kako ti radiš na njegovom unapređenju?

Često kažem da uspeh nije nikome obećan, da od nas zavisi. Ne morate da bude iz kruga dvoj­ke, ili da su vam raditelji poznati i uticajni, ne morate da imate bogatog muža da biste uspeli, do vas je. I to je poruka koju želim da pošaljem mladim ljudima, prvenstveno ženama. Verujte u sebe, odlučite šta je to što želite da postignete i krenite hrabro napred.

Kako se postavljaju standardi u najboljim kompanijama?

Standardi poslovanja uslovljeni su pre svega se­gmentom u kome se poslovanje odvija. Imajući u vidu da poslujemo u specifičnoj kategoriji, najviši standardi su zastupljeni u svim sferama našeg rada. Od kontrole kvaliteta, pa sve do prodaje i marketinga. Poslovanje u okruženju nelojalne konkurencije nekada nam predstavlja izazov, ali naš odgovor na to nije spuštanje standarda već podizanje etičkih principa na još viši nivo. Kom­panija ne vidi etičnost samo kao obavezu, nego kao svoj strateški diferencijator.

U savremenom poslovnom okruženju na izgrad­nju standarda poslovanja sve veći uticaj ima i od­nos prema zaposlenima. Samo zadovoljni i mo­tivisani ljudi mogu da imaju veću produktivnost, pruže inovativnost i tako doprinose razvoju kom­panije. U vremenu koje dolazi, lideri će morati da pokažu veću empatiju i razumevanje za potrebe zaposlenih. Plata koju primaju već sada nije os­novni faktor zadovoljstva i motivisanosti. Mi smo u poslednjih par godina puno pažnje posvetili ovome i to nam je pomoglo da u vremenu velikih promena sačuvamo tim. Za mene će to i dalje biti jedan od najvažnijih zadataka.

Kako vidiš sebe za pet godina?

Ovo pitanje mi je najteže. Sebe vidim u ovom trenutku. Mislim da je generalno sebe teško vi­deti i realno opisati. Ono što vidim je put kojim kompanija treba da ide i da se dalje razvija, a to je u skladu sa mojim duhom. Slobodan i gran­diozan, utemeljen i moderan. Vidim kompaniju u kojoj će modernizacija i digitalizacija preuzeti primat nad konvencionalnim modelom rada. Vi­dim kompaniju u kojoj pripadnici generacije Z re­alizuju naše ideje i započete procese, donoseći duh modernog i budućnosti koje možda u ovom trenutku nismo ni svesni.

Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Sve(t) po mojoj meri“. Kako si ga ti iz­merila i osmislila?

Kao prava Vodolija, liderstvo ne doživljavam kao izvor moći, već priliku da podržim i inspirišem druge, da ostavim trag i utemeljim puteve za one koji dolaze. Uvek težim ka inovacijama i boljem sutra, tražeći načine da motivišem svoj tim i do­nosim promene.

Svet po mojoj meri bio bi mesto u kome svi imaju priliku za dostojanstven život i verujem da svako od nas može da odigra veliku ulogu u stvaranju takvog sveta čineći naizgled male, ali suštinski bitne stvari. Svet po mojoj meri je svet u kome balans između poslovnih obaveza i uspeha sa jedne i privatnog života sa druge strane nije ne­moguća misija nego harmoničan spoj. Svet po mojoj meri je svet bez zavisti i ljubomore, mes­to gde smo jedni drugima najveća podrška i gde dobrota i lepota uvek pobeđuju.