PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IVAN PANIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
IVAN PANIĆ, RODOM IZ OKOLINE ŠAPCA, ZAVRŠIO JE SREDNJU ŠKOLU ZA UMETNIČKE ZANATE U ŠAPCU, ODSEK ZA CRTANJE, SLIKANJE, VAJANJE, NAKON ČEGA 2008. ODLAZI DA RADI NA PREKOOKEANSKOM BRODU KAO SJUART I TOKOM SVIH OVIH GODINA PLOVIDBE SVETOM NAPREDOVAO JE DO MENADŽERA RESTORANA.
OVOG MLADOG ČOVEKA ZAPAZILA SAM NA INSTAGRAMU I SVAKODNEVNO SAM PRATILA NJEGOVE OBJAVE. TOLIKO SAM SE SMEJALA NJEGOVOJ LUDOSTI I ISKRENOSTI U PRIČI I PREDSTAVLJANJU DA MI SE ČINILO DA MI, BEZ OBZIRA NA TEMU, DOTAKNE DUŠU KROZ SMEH.
Kada si shvatio da si osoba od uticaja na Balkanu?
Jedan sam od retkih koji se trudi da svima odgovori na poruke na Instagramu, jer se tu najviše komunicira. Pošto redovno pregledam poruke, imam priliku da podelim brojne zahteve za pomoć. Nažalost, živimo u svetu gde puno bolesnih ljudi nema finansije da pokrije ogromne troškove za lečenje. Najmanje što mogu da uradim je da podelim objave da ih što više ljudi vidi, dok osobe sa velikim brojem pratilaca to ne rade. Moje najveće dostignuće je bilo kada sam dobio poruke od roditelja ili nekog ko me je zamolio da nešto podelim jer su uspeli da skupe dovoljnu količinu krvi za nekog kome je bila potrebna. Ne očekujem da svima budem zanimljiv, ali poruka u kojoj piše da se mnogo njih odazvalo apelu koji su videli kod mene na storiju i da su uspeli da spase nečiji život je dokaz da mogu da izvršim određeni “influens” na ljude.
Pored toga, poruke kako im ulepšavam dane su divne za čitanje. Ako uzmemo u obzir da određeni klipovi imaju preko milion ili dva pregleda, a samo 10 ljudi napiše neki gnusan komentar, to više govori o njima i koliko ne shvataju poentu videa nego o meni koji sam ga napravio. Od 624 komentara koji su pozitivni, imati svega par koji su negativni, zaista je zanemarljivo.
Kakav je život na brodu, a kakav na kopnu?
Ovo je tema koja ne može da se opiše u par rečenica. Pošto je razlika velika i postoji mnogo informacija, dosta toga može da bude nedorečeno i pogrešno shvaćeno. Iz tog razloga, počeo sam serijal na YouTube kanalu pod nazivom Ivan Panic – Rad na brodu, koji trenutno broji 64 epizode, gde objašnjavam ceo svoj život na brodu počevši od prvog odlaska 2008. godine. Zapravo, serijal je jednostavan pošto se bavim informacijama i određenim pričama sa broda. Kada završim pričanje, upotpuniću ga snimcima koje sam napravio na brodu, a koje čuvam i čekam da počnem da objavljujem preko zime. Na brod se ne vraćam zbog povrede koju sam doživeo u januaru 2024. godine, kao i zbog rasta obima posla u Vrtu Nade.
Influensing je novo zanimanje. Da li si verovao da će tvoja reč i preporuka inspirisati tvoje pratioce da učine neko dobro delo kada je reč o nekim humanitarnim akcijama?
Influensing je nova vrsta pružanja informacija u kratkom dahu. Sve manje imamo vremena koje bismo proveli ispredTV-a i svi imamo uređaje u rukama, pa ćemo dok čekamo nekoga ili nešto da izvadimo telefon i vidimo “šta je novo na brzinu”.
Svi imamo svoj pravac i svoju publiku. Ljudi imaju izbor da nešto gledaju ili ne gledaju, a ono što gledaju algoritam će da im preporuči još više.
Meni je bio cilj da mogu da pomognu nekom. Ne pričam samo o novcu, nego je ponekad dovoljno biti ljubazan da bismo nekom ulepšali dan. Prvo sebi, pa drugima. Mislim da smo počeli da gubimo poštovanje prema sebi i da nam brzi životni tempo uzima dušu, a ako nemamo duše i poštovanja prema sebi, nećemo ih imati ni prema drugima.
Prisutan si na svim platformama. Koja je platforma baš za tvoju dušu?
Imam i Facebook, Instagram, YouTube, TikTok. Da bi efekat i prisutnost bili veći, moram biti na svim mrežama. Kako su se socijalne mreže razvijale godinama, tako smo dobili i podeljenost generacija na njima. Ne uspevaju svi snimci na svim mrežama isto. Prvo zbog različitih godina pratilaca, drugo zbog dužine snimka i algoritma. Jedan snimak može bolje da prođe na jednoj socijalnoj mreži, a da na drugoj uopšte ne bude viđen. Socijalne mreže postaju posao. Stalni posao, sa punim radnim vremenom. Socijalne mreže najviše sam počeo da koristim da bih reklamirao Vrt Nade, jer mi je bitno da to radi. Svoje mreže hoću da iskoristim da promovišem sebe i svoj biznis.
Koliko se spremaš za neki video ili je sve improvizacija? Kako biraš teme o kojima ćeš govoriti?
Ne spremam se. Sine mi ideja i to odmah ide u realizaciju. Ne spremam tekst, ne razmišljam šta ću i kako da kažem, nego uključim snimanje na telefonu i snimam dok ne kažem sve šta mi padne na pamet u tom trenutku. Zatim obrišem delove gde je pauza i postavim video.
Moje teme su raznovrsne, kao i generacije koje me prate. Dakle, na profilu mogu da postavim ozbiljne snimke koji na komičan način prikazuju današnjicu, kao i snimak o patikama ili pevanje i svaka generacija će da se pronađe u nekom videu.
Ko su tvoji uzori?
Da budem iskren, zaista nisam imao jednu ili dve konkretne osobe kao uzor. Pre će biti da sam od više ljudi pokupio određene stvari, gledao sam i slušao šta ko kaže, a šta radi. Pazim šta kažem i ako sam nešto rekao i naumio, to ću i uraditi. Ljudi slušaju, ali i gledaju. Ako se te dve stvari ne poklapaju, gubite poverenje. Mnogi su jaki na rečima, ali se na delima sami pokažu. Dok ljudi shvate šta stoji iza te silne priče, prođe dosta vremena, a toga najmanje imamo.
Meni su najveći uzori ljudi koji su od ničega napravili nešto poštenim radom. Najviše se divim ljudima koji su u Srbiji uradili i stvorili nešto, a da nigde nisu otišli. Divim im se i poštujem to. Ja nisam bio dovoljno snalažljiv i otišao sam na brod. Otići van Srbije u države koje su uređene i uraditi nešto je lako, a ostati u Srbiji i uraditi nešto je jako teško, tako da osećam poštovanje prema svim tim ljudima.
Šta kažu tvoji roditelji? Da li ih je iznenadio tvoj uspeh?
Majka mi je najveća podrška. Ostalima ne mogu i ne želim da objašnjavam šta vidim i gde sebe vidim jer moje i njihove oči ne vide isto. Imam drugačije poglede na svet, drugačije mišljenje i verovatno sam tu gde jesam zbog svojih stavova. Još uvek ne smatram da sam postigao veliki uspeh i možda će da zvuči nezahvalno jer sam ipak proputovao dobar deo zemaljske kugle, što po morima, što po kopnu. Najbitnije mi je bilo da nahranim oči jer stomak može da bude sit, ali oči ne mogu. Još uvek imam ambicije da širim posao sa Vrtom Nade i socijalnim mrežama, ali moj najveći uspeh će biti kad budem proširio porodicu. Kad bude došlo vreme za to, biću jako škrt sa informacijama, jer svoju decu i svoj privatni život želim da sačuvam od javnosti. Previše je ljudi o kojima ništa ne znam, nikad ne znamo ko je sa druge strane ekrana i šta misli i želi da uradi, tako da će moj porodični život ostati privatan.
Gde vidiš sebe za pet godina?
Recimo da sam i pre 15 godina znao gde ću sada da budem. Kada bih rekao gde ću biti za pet godina pomislili biste da sam lud. Neki već to misle, ali postoje dve osobe u mom životu kojima sam rekao tačan datum i šta će da bude i one su jedine znale za viralan snimak i da će se desiti u određenom vremenskom periodu. Kada se dogodio taj viralan snimak, kontaktirale su me i prva rečenica je bila ”Ti si sve to rekao”. Znam šta želim i znam gde ću biti. Recimo da su mi apetiti veliki što se tiče uspeha.
Otkad sam kao dete pročitao dnevnik Ane Frank, počeo sam i sam da pišem dnevnik. Jako mi je zanimljivo da se vratim na neke delove i pročitam ono što sam znao da će biti. Možda sam bio lud, možda samouveren, a možda sam samo dobro poznavao sebe da budem svestan šta i koliko mogu da uradim.
Kada bi sebe ponovo izmislio, da li bi radio isto i bavio se istim poslom?
Sve bih želeo i uradio isto. Apsolutno ništa ne bih menjao.
Oduvek sam imao jedan cilj i želju. Kada nešto poželite u životu, život će vam to pružiti, ali će vam dati i gomilu dobrih i loših stvari dok ne stignete tamo. Sve što sam prošao, proživeo, video, zapravo mi je pomoglo da sad budem ovakav kakav jesam. A sutra će mi život dati nove izazove da bih postao osoba koja želim da budem. Nekad u životu nećete znati zašto je nešto dobro ili loše, ali jednog dana sve dođe na svoje i shvatite da vas je život naterao da to prođete da biste dobili ovo danas.
Jako je važno ostati priseban da shvatite zašto se nešto dešava i da iz toga ne izvlačite negativan kontekst nego da razumete da je to za bolje sutra. Sećam se 2020. godine i koliko je to bio nesrećan period za sve nas, Samo sam razmišljao o tome da ako je sad ovoliko loše, to znači da će posle da dođe nešto dobro. I eto, desio se viralan snimak 2021. i to sam prihvatio kao priliku koja mi je data. Mogao sam da je ispustim, ignorišem, ali sam odlučio da nastavim i pravim klipove i dalje. Ako gledamo uspeh po broju pratilaca i pregleda, nemam toliko zaslugu i ja sam taj koji treba da se zahvali svima koji su odlučili da me zaprate. Najmanje što mogu da uradim kada me neko od tih ljudi kontaktira je da im odgovorim, podelim nešto, pomognem zato što su oni jednim klikom meni dosta pomogli, tako da se zahvaljujem svima i ljubim da PUKNE.
