PIŠE: PRIM. DR ANĐELKA KOLAREVIĆ, PSIHIJATAR I PSIHOTERAPEUT
Često mi dolaze osobe koje su nesrećne u ljubavi, pitajući za savet kako da nađu osobu koja bi im legla na srce.
Dugo nisu bile u vezi, čeznu sa pravom osobom.
Kada ih pitam kako izgleda prava osoba i ko bi im legao na srce, obično daju stereotipne osobine – da bude lepa, dobra, uspešna u svom poslu, materijalno situirana… Onda ih upitam šta još, pa razmišljaju i kao da im stane i pamet i srce.
Obično zaborave da treba bude sličnog seksualnog opredeljenja, ili da bude verna, ili da imaju slična životna interesovanja.
Pitam i šta ne biste nikako da ta osoba bude. E, tu se tek zbune. Pa počnu, npr. sebična, možda neduhovita.
Nije tu kraj njihovih muka sa mnom. Nastavljam sa pitanjem: Šta možete da podnesete kod partnera?
Tu se već raspričaju i uvek mi se čini da dodaju i ono što u prethodnom pitanju nisu znale.
Na kraju ih pitam kakav odnos želite da imate sa tom osobom. E, tu je tuc-muc.
Ljudi često zamenjuju osobine neke ličnosti sa odnosom. Često se i odriču sebe da bi očuvale odnos. Ili obrnuto.
Odnose i lične potrebe treba usaglasiti. Međutim, u postavci stvari vezanoj za to kakav odnos želimo jeste više od pola uspeha da ostvarimo ono što srce želi. Mudro srce jeste središte uma. Um zavara, ali srce nikada.
Srca zna da naš um može da bude zavaran od strane naših zabluda o ljubavi. Jer zablude o ljubavi nisu ljubav. I zablude su te koje zavaravaju da su ljubav i odnos u ljubavi isto.
Najčešće se zavaravamo da prava ljubav pobeđuje sve. Dalje, kad je ljubav prava na prvi pogled je prepoznamo, ili na svetu postoji samo jedna prava osoba nas, velika je zabluda da će vas savršeni partner u potpunosti ispuniti na sve načine, a često se zavaravamo da kada sa nekim doživite seksualnu hemiju – to je ljubav za ceo život.
Jedno od najnovijih velikih pogrešnih očekivanja jeste da partner treba da nam bude psihoterapeut, da kroz vezu postignemo potpuno samopouzdanje i potpunu sreću. Ima ona “genijalna” zabluda – ako ga dovoljno volim prestaće da pije, da me bije ili da me vara.
Ljubav sama po sebi nije dovoljna za uspešnu vezu, potrebna je pouzdanost, posvećenost, međusobno poverenje i poštovanje.
Da bismo se upustili u avanturu “ko mi leži na srcu” treba, po svetskim psiholozima, da tražimo sledećih šest osobina u partneru: posvećenost ličnom razvoju, emocionalnu otvorenost, integritet, zrelost i odgovornost, visoku svest o sebi, pozitivan stav o životu.
Za izbor pravog partnera ključ je u tome da treba tražiti osobu dobrog karaktera, a ne samo dobru ličnost. Karakter je nešto što se stiče u životu, oblikuje i dobrim i lošim iskustvima, karakterno ćemo reagovati slično na različite situacije. Neko može da kao ličnost ima talenat za ono što vas zanima, ali karakter određuje kako se ta osoba odnosi prema sebi, prema vama, deci, roditeljima… kako se kaže – karakter je kora torte, ličnost glazura.
I na kraju, ne postoji prava, već stvarna ljubav sa stvarnom osobom koja je sposobna i ima kapacitet da voli. Tu uvek moramo da krenemo i od sebe. Raditi na sreći onog drugog, ali i tražiti da se cene i poštuju vaše potrebe i vaša ograničenja, stvara čarobnu stvar. Otvoriće se um i srce. I reći će se samo ko je legao tačno na ono mesto gde se spajaju svetovi.
