PIŠE: PRIM. DR ANĐELKA KOLAREVIĆ, PSIHIJATAR I PSIHOTERAPEUT
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM
Zamisli da letiš. Ono da možeš da se vineš u predivne visine i shvatiš da ne sanjaš i da ti je telo lako kao latica kamelije, odvojena si od lista, a cvetaš, da, cvetaš dok se penješ… da, rasteš… razumeš da se smeješ jer si čovek, a ptica si. Ptica si, a cvet si. Veseo si, a latica si. Latica si, a zrno gorušičino. Veruješ. U sebe, u to da te Bog stvorio da se vineš u visine nebeske… da svedočiš da je šta god je dato drugom i tebi dato.
Sve je moguće onom koji veruje je poznata Isusova izreka. Ova izreka je doslovno zabeležena u Jevanđelju po Marku, kada je Isus isceljivao dečaka koga su zaposeli besovi. U Jevanđelju po Mateju se takođe pominje u kontekstu čudotvornih isceljenja. Naime, prvo su Isusovi učenici bezuspešno pokušavali da izleče dečaka koji je mesečar, nakon čega ga je Isus uspešno izlečio. Kada su ga upitali zašto oni nisu mogli odagnati nečistog duha, Isus je odgovorio – Jer vam kažem zaista: ako imate vjere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: prijeđi odavde tamo, i prijeći će, i ništa neće vam biti nemoguće.
U Jevanđelju po Marku se moć vere ponovo naglašava i tu Isus daje svoje čuveni opis da vera može pomerati i planine: Imajte veru u Boga. Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu. Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam dato. I zato veruj… ne zato što te neko tera ili se mora, nego zato što to nosiš u srcu kao dar i kao pomoć i kao spas. Možeš šta god želiš. Ali moraš da želiš. Kako će se ostvariti – po volji njegovoj, ako si uložio ljubav u želju. Ako si ljut, bahat, osion što ti se želja ne ostvaruje… možeš i takav da ostaneš.
Ali nećeš moći da cvetaš, nećeš moći planine da pomeraš, a one su tvoje prepreke, balvani složeni od tvoje ljutnje, frustracije, neprepoznate agresije koju šalješ u polje, pa se nakupilo. Ali jedan osmeh umesto tuge što nešto nemaš, jedan naklon u ime zahvalnosti što ipak sve imaš, a tek sada znaš da je oduvek sve bilo tvoje, ali sa verom, jedna pokajna molitva u bilo kojoj duhovnosti daće ti mir, daće ti reči i logos. Pamet, um… razum… a sve u srcu… jer je ono mesto u čoveku odakle cvetaš, letiš, snagu imaš, ljubav je sredstvo, a ne cilj.
Mir, radost, smeh… pokreće svet. I to je uteha. To je pristanište. A svet bez tebe ne postoji, ne postojiš ni ti bez sveta. Ogledate se i to je tajna. Sva lepota sveta u oku stane, ali i menja i tebe i onoga koga gledaš i ko ti se raduje. E, tada sve u nama cveta, raste, životni sokovi nisu više tužni, a mi postajemo drugi… u drugosti. Živi, poletni, slobodni. Nema slobode bez izbora. A ni izbora bez odluke. Ko smo – ptice, latice ili stisnuti balvani – odluka je samo naša. Verujemo li u sebe ili ne.
