VIDLJIVOST I RAZLIČITOST

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: NATAŠA RADOJEVIĆ
AUTOR FOTOGRAFIJA: NEMANJA TANESKI
GARDEROBA: MARIJA STANKOVIĆ-PASQALIS
NAKIT: HOTA HOTA

NATAŠA RADOJEVIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI, OSNIVAČ KULTURNE PLATFORME „LOGIC ART SPACE“ U FIRENCI, UMETNIČKI DIREKTOR I PARTNER U GALERIJI DRINA U BEOGRADU. KAO KUSTOS, KONSULTANT, PRODUCENT, KOLEKCIONAR I GALERISTA, SVOJ RAD JE STAVILA U SLUŽBU UMETNOSTI. OD SVOJE SEDAMNAESTE GODINE RADILA JE SA PROFESOROM MAR­KOM LAĐUŠIĆEM NA MNOGOBROJNIM UMETNIČKIM I KUSTOSKIM PROJEKTIMA, SARAĐIVA­LA JE SA INTERNACIONALNIM GALERIJAMA, INSTITUCIJAMA I KOLEKCIJAMA, A SVOJU PRO­FESIONALNU KARIJERU U VELIKOJ MERI POSVEĆUJE IZGRADNJI I JAČANJU VEZA IZMEĐU UMETNIKA SA PROSTORA JUGOISTOČNE EVROPE I DRUGIH ZEMALJA, ALI PRVENSTVENO ITALIJE, KOJU DOŽIVLJAVA KAO SVOJ DRUGI DOM. TRENUTNO ŽIVI NA RELACIJI BEOGRAD – RIM. NATAŠA JE U MAJU UŠLA U SELEKCIJU ŠEST MLADIH KUSTOSA IZ EVROPE I BILA JE POZVANA DA UČESTVUJE NA DEVETOM CEI VENICE FORUM FOR CONTEMPORARY ART CURATORS ZA VREME OTVARANJA BIJENALA U VENECIJI. U SEPTEMBRU, NA FILMSKOM FESTIVALU U VENECIJI, DODELILA JE UNIMED NAGRADU RENOMIRANOM ČILEANSKOM RE­DITELJU PABLU LARRAINU ZA FILM „EMA“. NAGRADA JE NASTALA U SARADNJI ITALIJAN­SKOG UMETNIKA MICHELEA IODICEA I SRPSKOG UMETNIKA ALEKSANDRA GLIGORIJEVIĆA, UZ PODRŠKU GALERIJE DRINA I PDG ARTE COMMUNICATIONS.

KAKO JE IZGLEDALA TVOJA PRIČA U VENECIJI I ŠTA JE DANAS DOMEN SAVREMENE UMETNOSTI?

Moja tema u Veneciji je glasila: „Zapadni Balkan u globalnom kontekstu: vidljivost i različitosti. Memorija. Trendovi. Budućnost.“

Govorila sam o trenutnoj situaciji i ključnim pro­blemima koji utiču na vidljivost i razvoj naše umetničke scene, ali sa druge strane i na njenu specifičnost. U vremenu brzog protoka informa­cija i kratkog fokusa, umetnost sve više dobija karakter prolaznih modnih trendova. Marketing i digitalna era su proširili „granice kreativnosti“ i pravo na licencu za bavljenje umetnošću dobija gotovo svako. U dobu simulacije simulakruma, rizukujemo da izgubimo svaku autentičnost i smatram da imamo zadatak da negujemo me­moriju – ličnu i kolektivnu. Budućnost kreiramo upravo upotrebom sećanja.

Domen savremene umetnosti je gotovo bezgra­nično polje. Prethodno izrečenim stavom može delovati kao da napadam, recimo, VR umetnost, ali nije tako. Svaka ideja ili poruka ima potencijal da ostane duboko urezana ili zaboravljena. Bitno je napraviti razliku između umetnosti i zabave.

SA KOJIM I KAKVIM UMETNICIMA NAJVIŠE VOLIŠ DA SARAĐUJEŠ? I SA KOJIM UMETNICIMA JE LAKŠE SA­RAĐIVATI – ITALIJANIMA ILI SA OVIH NAŠIH PROSTORA?

Najlakše je raditi sa profecionalcima. Nikada neću zaboraviti reči jednog meni dragog saradni­ka: „Što više budeš napredovala u karijeri, odnos i komunikacija sa ljudima će postajati sve lakša.“

Nažalost, u slučaju naše zemlje, faktor iskustva i geografskog porekla su usko povezani. Mnoge generacije umetnika, usled specifičnih istorijskih prilika, nisu imale puno mogućnosti da rade u ve­ćim i ozbiljnijim sistemima i neretko smatraju da je dovoljan samo dar kako bi se postigao uspeh.

U ovom poslu je najbitnija upornost i simbioza. Kao što sam sa godinama naučila da selektujem prijatelje, tako biram i umetnike sa kojima radim. Ciljevi u galerijskom poslu su dugoročni, a za nji­hovo ostvarivanje je potrebno apsolutno povere­nje i sinergija.

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA RIM, A ŠTA BEOGRAD?

Od svih gradova u kojima sam boravila duže ili živela, Rim je za sada najviše po mojoj meri. Iako je haotičan, pruža mi osećaj spokoja. Ima razvi­jenu kritičku misao i dovoljno je veliki da je pun kontrasta, ali nedovoljno veliki da izaziva osećaj otuđenosti. I dalje sam zaljubljena.

Beograd je magnet. Neraskidiva veza. Konstan­tno iznenađenje. Nežan, grub i nepredvidiv. Pre­divan, ružan. Kontradiktoran i apsurdan, ne samo sa arhitektonske tačke gledišta. Grad potrebno dobro poznavati da biste ga voleli. Volim Beo­grad.

PROJEKAT NA KOJI SI PONOSNA?

Definitivno ne bih mogla da izdvojim jedan proje­kat na koji sam ponosna. Ponosna sam na svaki projekat koji sam u gotovo nemogućim prilikama uspela da izvedem uz mnogo rizika, vere i istraj­nosti.

KADA SI SHVATILA DA ĆE TVOJ ŽIVOTNI POZIV BITI UMETNOST?

Od malih nogu, samo sto nisam znala da ću biti kustos. Prva ljubav je bila muzika, a zatim slikar­stvo, fotografija, kostim, arhitektura… ali, istovre­meno sam veoma bila privučena teorijom. Zain­trigirana „idejama“, upisujem istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Prve javne umetničke i kustoske projekte sam počela da radim sa profe­sorom Markom Lađušićem sa sedamnaest godi­na. Još tada mi je bilo jasno da je umetnost moj poziv i potreba.

KAKO SEBE STILSKI ODREĐUJEŠ U PROFESIONALNOM I U ŽIVOTNOM SMISLU?

Iako će delovati kontradiktorno, iskoristiću po­jam „savremena klasika“. Klasika za mene pred­stavlja nešto što poseduje umetnički kvalitet sa dubokim uporištem i odaje utisak dugovečnosti – nasuprot površnim i kratkotrajnim trendovima.

KAKVE GALERIJSKE PROSTORE VOLIŠ?

Sa kvalitetnim umetničkim radovima.

Tipologije prostora mogu biti različite – od „bele kocke“, preko napuštenih fabrika, crkava, itd… Važno je da se rad istakne na adekvatan način.

TEMA MAGAZINA RYL DECEMBARSKOG IZDANJA JE SLOBODNA. TVOJA PORUKA ČITAOCIMA.

Da se ne plaše rizika zarad sopstvene sreće i da prate aktivnosti galerije Drina.