IZBORI ZBOG KOJIH SE NEĆETE KAJATI

PIŠE: SNEŽANA PROKIĆ, ASTROLOG I LIFE COACH

„Kad leptir mahne krilima na Tajvanu, napravi buru negde na drugoj strani sveta.”

Efekat leptira

Jeste li se ikad zapitali – šta bi bilo da sam uradila to i to?
Da sam se više suprotstavljala svojim roditeljima?
Da sam upisala drugi fakultet?
Da sam otišla u inostranstvo onda kad su mi nudili posao tamo?
Da sam se udala za svog prvog momka?
Da sam sačekala i nisam se udala za tog momka?

U ljudskoj je prirodi da želi unapred da zna šta će se desiti. S druge strane, kad bi STVARNO znali šta će se sve desiti, do tančina, uplašili bi se ako bi videli loše stvari u budućno­sti. I do tog trenutka u strahu bi proveli vreme, čekajući da se loše desi. Izvesnost dobrih događaja učinila bi da se dosađujemo, jer sve znamo. Zaključak se sam nameće: efekti iznenađenja, čekanja i čuda su deo naše prirode.

To ne znači da ljudi i dalje neće ići kod astrologa, tarot tu­mača ili neke vidovite osobe i pitati:

– opiši mi kad i kako ću sresti svog budućeg muža?
– kad ću početi više da zarađujem?
– kad će moja mama početi da me sluša?
– koliko dece ću imati?

Da li ste primetili da su misli skoro svih ljudi oko vas (uk­ljučujući i vas same) okrenute ka prošlosti, ka razmišljan­ju šta ste mogli drugačije da uradite, a iz bilo kog razloga, niste. Da biste razumeli koliko je štetno „kopati“ po sećan­jima prošlosti, daću vam metaforu tog kopanja. To je kao da u veš mašini stalno perete vodom isti veš, a ne stavite deterdžent, ne otpustite staru vodu i u mašinu ubacite novu, čistu vodu. Znate kako se zove deterdžent za Dušu? Zove se OPROŠTAJ sebi za sve pogrešne izbore i OPROŠTAJ svi­ma koji su vas povredili prilikom tih izbora.

Danas želim da vam predložim vežbu kojom možete da zaustavite sebe svaki put kad krenete da „kopate“ po prošlosti, tj. okrivljujete sebe za sve što mislite da ste mogli i trebali drugačije da uradite. Razdvojite vaše razmišljanje u 5 delova:

– koji izbor ste doneli,
– šta ste pogrešno odlučili,
– koja je bila posledica odluke,
– šta biste danas odlučili, sa današnjim znanjem i iskustvom,
– šta je moglo da se desi da ste doneli tu odluku, umesto one, prvobitne.

Na taj način ćete razumeti i prihvatiti činjeni­cu da ste sa SVIM prvobitnim znanjem, iskust­vom, snagom, hrabrošću, izabrali ono što ste mislili da je najbolje. I zato ćete, u budućnosti, donositi odluke i praviti izbore, uzimajući u obzir i prethodne greške. Na kraju vežbe, pročistite to sećanje deterdžentom OPROŠTAJA.

Mali izbori u životu čoveka mogu doneti krupne promene. Čak iako vam se nešto učini toliko sitno i nevažno, vašem životu može dati sasvim novo značenje i osećaje.

Daću vam primer jednostavne odluke da se ujut­ru budite zahvalni za ono što imate. Kakvu to promenu izazove u vašem životu? Umesto da dan počnete tužni zbog nečega što nemate, a želite, vi ste raspoloženi kad se osvrnete na svoj život i shvatite da imate toliko toga što vam je potrebno: vazduh, vodu, hranu, krov nad glavom, telo koje vas sluša, posao, bližnje koji vas nervira­ju, ali bi vam život bez njih bio usamljen.

I sada zamislite da iz ovog početnog položaja ZAHVALNOSTI, svesni prethodnih pogrešnih iz­bora, krenete u nov život i donošenje novih.

Nema jedinstvenog obrasca donošenja odluka i izbora za sve ljude. Neki će iz straha od greške i pogrešnih izbora ostati u zoni komfora, čekati da se stvari same dese. Ne razumevajući da JESTE izbor to da ne reagujemo. Drugi će ohrabreni zah­valnošću i prepoznavanjem obrazaca pogrešnih prethodnih izbora hrabrije krenuti u nove izazove.

Kako bih vas ohrabrila da se pokrenete i da smeli­je donosite izbore, zamislite sebe na kraju život­nog puta, kad je već očigledno da se ovozemal­jski život završava. Zapitajte sebe: koje izbore bi to starije vi podržalo? Hrabre ili sigurne izbore? Čega bi vam bilo žao? Neiskorišćenih prilika ili pogrešnih izbora? I u skladu sa odgovorom na to pitanje, odlučite.

Predložiću vam još jednu veoma oslobađajuće pitanje, tj. vežbu. Za sve one ljude koji imaju decu, postavite sebi pitanje: šta biste VI birali kad biste znali da u budućnosti, po principu ponavl­janja istih grešaka, koje se prenose sa kolena na koleno, vaša deca ponavljaju vaše greške i donose iste odluke kao i vi: ostajanje na poslu koji vas iscrpljuje i ne donosi priznanje i radost, a donosi stres, ostajanje u braku u kome deca pri­sustvuju svađama i nepoštovanju među roditelji­ma, neprihvatanje mana i slabosti vaših roditelja i okrivljavanje njih da su vam “upropastili” život svojim ponašanjem – neke su od najčešćih, a karakteriše ih princip ostajanja u ulozi žrtve svog života i okrivljavanja drugih.

Kad biste znali da će vaša deca da PONOVE VAŠA DELA, iako ih učite da urade suprotno od vas, po principu: ”Ja sam grešio, nemoj i ti”, a oni će ipak, uprkos vašim upozorenjima, uraditi isto što i vi, jer ne znaju i ne mogu drugačije, po prin­cipu da “iver ne pada daleko od klade”, da li biste nešto promenili danas u svom životu?

Moj predlog i način na koji ja odlučujem jeste da na osnovu svega što znam u tom trenutku izgov­orim: “BIRAM DANAS ONO ZBOG ČEGA SE JA SUTRA NEĆU KAJATI.”

Jer kad sutra dođe, i vi možda shvatite da ste pogrešno izabrali, ostaje da pogledate jučerašn­jeg sebe blagonaklono i izgovorite: “Sa znanjem i iskustvom koje si imala, uradila si najbolje što si znala, umela i imala snage. Jer da si znala i mogla bolje, ti bi uradila drugačije”. Štagod da novo sutra donese, posledice koje pokazuju da ste dobro ili pogrešno izabrali, vi ZNATE da je to bio VAŠ izbor, a ne nešto što vam je nametnuo neko spolja. Da li ova vrsta svesnosti umanjuje neizvesnost budućnosti? Ne. Ali nas čini gospo­darom svoje sudbine.

Tako ja preuzimam odgovornost nad svojim životom i svojim izborima, ne krivim sebe i druge za ono moje JUČE, već uživam u svome DANAS, i jedva čekam da dođe novo SUTRA.

Pozivam vas da ovu jednostavnu ideju primenju­jete nadalje na sebi. SREĆNO!