KAKO ZAKUVAVATE SVOJ ŽIVOT?

PIŠE: IVAN MARKOVIĆ
IG: @SCHUMADINACSHEF
FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE

Prestao sam da objašnjavam ljudima zašto vo­lim da kuvam. Kako? Otkud? Od kad?

Srećom, prolazi vreme kada se pod lupom prei­spitivala muškost svakog muškarca u kuhin­ji, pa je i moj odgovor „zato što volim“ postao, nekako, društveno prihvatljiv.

U svakom slučaju, muškarac u kuhinji i dalje kod žena izaziva isključivost – odmah dobija crveni karton ili automatski plasman u finale.

Uspeo sam da ostanem dosledan sebi i prihva­tio rizik kategorizacije bilo koje vrste. Nedavno me je podsetila mama kako sam, kao četvoro­godišnjak, pokušavao da osvojim simpatije jed­ne devojčice rečima „kada porastem, biću pekar i mesiću ti lepinje“. Inače, ne sećam se da je u Srbiji bilo kroasana i drugog finog peciva u to vreme. Prvo jelo, musaku, skuvao sam u četvr­tom razredu i tako razmazio svoju majku, post­avši „kuvar na rezervi“, kada se ona naplanirano zadrži na poslu ili ne stigne da skuva ručak dan ranije.

Nisam postao kuvar, ali nisam ni prestao da ku­vam. Znate, sve više verujem u to da je barem zbog našeg mentalnog zdravlja važno da uvek kuvamo dva jela istovremeno. Jedno će biti glavno, naš zaštitni znak, a drugo ćemo služiti, onako, diskretno, nenametljivo. Vremenom, gla­vno jelo može da dosadi, i doći ćemo na ideju da drugo, „prateće“ jelo, može da se transformiše u nešto neponovljivo, i u potpunosti promeni naš pristup kuvanju. Baš ta, „prateća jela“, mogu da osveže ili potpuno promene naš život. Podseća­ju nas na to da uvek postoji alternativa i pomažu nam da udobno promenimo pravac, stil ili tempo života.

Imam kolekciju koja broji preko 40 kuvara. Volim da ih listam, čitam ih pred spavanje. Retko ku­vam isključivo po recepetu. Samo kada su baš kompleksni. A kompleksna jela kuvam kada mi je teško i kada želim da u potpunosti skrenem misli. Tako se ponašam i u drugim situacijama u životu. Volim fleksibilnost. Međutim, „kredit“ za fleksibilnost dobijate ukoliko ste dobro infor­misani i prisutni u različitim segmentima života.

Šta god mislili o kuvanju, to je najbolja vežba kreativnosti, ali i za procenu sistema vrednosti. Kada budete kupovali „zelen za supu“, obratite pažnju na paškanat. Izgleda bezlično, mlitavo, kladim se da ne znate zašto mu je tu mesto po­red tako karakternog celera, mirišljavog peršuna i atraktivne šargarepe. Međutim, kada paškanat presečete uzduž i pustite da u supu izađe nje­gova srž, osetićete razliku i možda imati više poštovanja prema njemu.

Šta kuvate sutra?

Tart Tatin sa kruškama

• 1 kg krušaka
• 50 g putera
• 100 grama šećera
• čašica viljamovke
• 1 lisnato testo

U šerpi ili tiganju, na laganoj vatri, istopi­ti šećer, vodeći računa da ne previše ne potamni. Dodati puter i pustiti da se se sje­dini sa karamelom. Očistiti, preseći na pola i izdubiti kruške, pa ih dodati u karamel. Lag­ano uliti čašicu viljamovke i pustiti da se krč­ka 5 minuta. Istanjeno lisnato testo staviti preko krušaka, tako da u potpunosti pokrije površinu. Staviti da se peče u rernu na 180 stepeni, oko 20 minuta. Izvaditi iz rerne, ost­aviti kolač da odmori desetak minuta i pažlji­vo ga izvrnuti. Služiti sa umućenom slatkom pavlakom ili sladoledom od vanile.