PIŠE: DANKA KAROVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE DANKE KAROVIĆ
Stil je odevena čovekova misao. Jezik kojim se predstavljamo svetu koji nema vremena i žuri. Imamo samo jedan trenutak da kažemo ko smo, neverbalnom komunikacijom – stilom. Kako je on samo spoljašnji rezultat naše unutrašnjosti, uvek insistiram prvo na izgradnji stava, ličnosti, energije koja pleni i prirodnog ponašanja. Takva persona, oplemenjena lepim osobinama, manirima, pa još ispraćena negovanim licem i telom, spremna je da iznese kreaciju, ne dopustivši da kreacija nosi nju.
Svi smo unikati i na svetu nema dva ista bića.
Činjenica da nikada nije živeo, niti će živeti neko isti kao ti, podstiče osvešćivanje jedinstvenosti. Time je sasvim opravdano da svako ima svoj lični stil kojim komunicira sa okolinom. Potrebno je stati ispred ogledala i biti iskren sa samim sobom. Kada upoznamo svoje vrline i nedostatke, i naučimo kako i sa jednim i sa drugim, to je zrelost. Jedan vid moći, takođe, sposobnost je da zaštitimo sebe od uticaja marketinga koji nas napada sa svih strana. Verujmo sebi i ne strahujmo da se razlikujemo. Hrabri ljudi su najlepši. Pročitala sam negde sledeće: „Što više sebe damo svetu, to će svet biti više mi, nego neko drugi.“ Sjajna misao.
Opisati svoju ličnost i istaći je kroz odevanje, zahteva susret sa samim sobom. Meni, kao kreatoru, predstavlja veliki izazov dizajniranje za individue svesne svoje jedinstvenosti.
Modeli su nosivi, ali drugačiji od svega što se može videti po radnjama. Mera sofisticirane ekstravagancije je u skladu sa prilikom za koju se stvara odevni predmet.
Kroz priložene fotografije, predstavljam vam jedan deo moje modne „salate“, kao i par stihova koje sam posvetila Haljini.
HALJINA
Najlepši zagrljaj materijala. Mogućnost izražavanja najdubljeg. Kao muzika koja poziva na ples. Čudesna u svojoj raznovrsnosti. Oživljuje, podmlađuje, diktira, provocira, prekriva, budi snove, sećanja… Verujemo da mi biramo nju, ali ona bira nas. Prepoznaje nas, zove i uzima nas sa željom da oživi našim pokretima. Ona se izražava kroz nas i mi kroz nju. Dozvolimo joj da nas opiše. Svaka je drugačija. Imamo pravo na nju. Pravo na jednu koja je samo naša. Jednu, koja piše našu priču. Poslušajmo njen šapat i šta govori o nama. Upoznajmo sebe. Čudna je veza između haljine i žene. One moraju biti bliske prijateljice. Najviše maštamo o onoj koja se nosi samo jednom. Njoj pripada ekskluziva događaja, neponovljiva emocija. Često će nas pamtiti po njoj. Pronađimo je. Neka bude unikatna i posebna, kao što smo i mi. Haljina kao pečat, pogled kao obećanje.
