VINO I SEDAM ČUDA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: DRAGO VULINOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Drago Vulinović, autor knjige „Vino i sedam čuda“, koja će vas osvojiti novim otkrićima – čulima „Energije i Miloduha“. O čemu se radi otkrijte u intervjuu koji sledi.

Drago je dugi niz godina radio u medijima, osmišljavao je i vodio radio i televizijske emisije. Na talasima Radio Beogra­da je u okviru emisije „Talasi neba“ istraživao blagotvorna dejstva muzike na čoveka. Usavršavao je radijsko i tele­vizijsko novinarstvo u Nemačkoj na LFM Düsseldorf. Po­hađao je filmsku školu AFC. Napisao je dve knjige duhovnih razgovora i knjigu koja nas upoznaje sa nepoznatim moći­ma biljaka „Razgovor sa biljkama“. Od predaka je nasledio ljubav prema vinogradarstvu i vinarstvu. Proizvodi vino za prijatelje. Od rane mladosti izučava pokrete u sportu i nev­erbalnoj komunikaciji. Podučava kulturu pokreta i javni nas­tup. Živi i radi u Beogradu.

KOLIKO JE U OBIČAJU I TRADICIJI SRPSKOG NARODA ISPIJANJE I UŽIVANJE U VINU?

Srbi oduvek spravljaju vino, a najpoznatiji period kutivisane proizvodnje vina je u doba Nemanjića, to je svakako vreme izdizanja vina na viši duhovni nivo. Bolji izraz od uživanja u vinu je saživljavanje sa vinom kao najvišem obliku tečnosti.

O ČEMU GOVORI KNJIGA „VINO I SEDAM ČUDA“?

Moja knjiga sadrži znanja iz opšte kulture vina, kao i filozofi­je, duhovnosti i istorije vinarstva. Knjigu čini posebnom na­dgradnja kako da vino prepoznamo i doživimo u potpunosti.

PO ČEMU SE TVOJA KNJIGA O VINU RAZLIKUJE OD DRUGIH KNJIGA NA ISTU TEMU?

“Vino i sedam čula” je jedinstvena knjiga u svetu, jer se po prvi put uspostavljaju nova vinska čula. Osim poznatih pet čula, imamo šesto čulo Energija ili Sinergijana i sedmo koje sam nazvao Miloduh. U nekim vinskim knjigama se spomin­ju osnovna čula, ali im nije dodeljena vibratorna energets­ka stvarnost i nije objašnjeno kako je čulnost povezana sa našim nervnim sistemom. Čula su kao note, svaka nota je različita, a muzika im daje izraz lepote. Problem čulnosti današnjeg čoveka je čulna ogrubelost, razdešenost, pa je čulni utisak umesto harmonične muzike prepun disonant­nih osećanja. To je početak nezadovoljstva savremenog čoveka, jer propušta saživljenost sa sadašnjim i ujedno večnim trenucima vremena.

Kada vino poštujemo kao izvor motivisanog zadovoljstva, onda ono može vratiti našu izvornu čulnost. Uzvišen doživljaj vina možemo postići u sinergiji svih čula. Poznatih pet čula su: dodir, vid, miris, sluh i ukus. Dodir je etar i najbliži je nebu, potom sledi svetlost – vid, zatim vazduh – miris, zvuk – sluh, kada se kucamo i nazdravljamo, a tek na kraju dolazi ukus, koji je preko receptora na jezi­ku najbliži zemlji.

Da uprostimo, ako želimo da preko vina spojimo nebo i zemlju i ostvarimo mir, kao najgušći sa­držaj pozitivnih energija, onda otmeno i s pošto­vanjem dodirujte čašu sa vinom, s divljenjem uživajte u boji vina, s posebnim sjajem u očima podelite radost sunca u vinu sa osobom sa ko­jom nazdravljate, potom uživajte u duhu vina pre­ko mirisa, pa kucanjem, kao crkvenim zvonima, obznanite početak konzumiranja vina i glasno, svim srcem, prozborite: „Živeli!“ Tada je vino kao tečnost najvećim delom postala energija, koja objedinjenim čulima raduje srce i uliva čoveku kosmičku snagu. Kada vam osoba kojoj nazdravl­jate uzvrati iskreno sa ljubavlju – „Živeli!“, tada se zemlja i nebo ponovo spajaju i postaju jedno u svemu i sve u jednom.

PROPISUJE LI BIBLIJA KOLIKO ČOVEK SME POPITI?

U vreme Novoga zaveta voda nije bila baš čista. Zbog toga su ljudi često pili vino (ili grožđani sok), jer se ono puno teže moglo zagaditi. U 1. Posla­nici Timoteju (5,23), Pavle je uputio Timoteja da prestane piti vodu (koja je verovatno uzrokovala želučane probleme), te da umesto nje pije vino. U Starom zavetu se reč vino ponavlja 141. put, u Novom zvetu 235. puta.

Konzumiranje vina u preteranim količinama stva­ra zavisnost. Petrova 2,19, – smatra se nedopusti­vim da išta vlada našim telima i čistim osećanji­ma. Jedno od prvih čuda Hristovih je pretvaranje vode u vino na svadbi u Kani Galilejskoj.

KADA I GDE SE VINO PRVI PUT SPOMINJE?

Imamo u Manastiru Dečani fresku iz 13. veka gde Noje sadi vinograd. Istorijski podaci govore o području Jermenije, Gruzije i Crnog mora, kao prapostojbini vinograda.

BELO VINO VS. CRNO VINO?

Pravilno je da kažemo crveno vino kao što govo­re u svim poznatijim jezicima i kulturama.

Ja sam pokušao da objasnim razliku belog i crvenog vina energetski, koristeći hiljadugodišn­ja iskustva Ji Đinga, kineske knjige univerzalnog zakona promene, svi ste čuli za Jin i Jang. U kn­jizi sam to detaljno obrazložio.

ZA ŠTA JE DOBRO BELO, A ZA ŠTA CRNO ILI CRVENO VINO?

Belo vino je više Jin, pasivne energetske prirode, hladno, nežno, ženstveno, mesec… Bela vina se i spravljaju na nižim temperaterama, do 17 step­eni celzijusa, da bi sačuvali mirisne note. Jang, aktivne muške prirode sunca ima više u crvenom vinu. Nije li prirodno da se na velikim vrućinama rashlađujemo belim vinom. Mnogi ljubitelji vina kada zahladi isključivo preferiraju crvena vina. Pred prehladu, kada nas obuzima hladnoća, tre­ba piti dobro crveno vino da zagrejemo organi­zam. Stres u partnerskim odnosima se reflektuje na izbor belog ili crvenog vina.

Za mene su kvalitena vina dobra bez obzira da li su bela ili crvena, izbor je stvar trenutka ili svesti. U knjizi sam napisao i više recepata na bazi vina za poboljšanje zdravlja – piti vino je zdrava navi­ka.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NEW VIBRATION & NEW INSPIRATION“. ŠTA JE TVOJA NOVA VIBRACIJA U 2020. GODINI, A ŠTA INSPIRACIJA?

Sve je vibracija i energija, vino u sebi sadrži vibra­cije zemlje i neba, vino je utoliko bolje koliko je čovek, učesnik u procesu spravljanja vina, manje zaprljao tu prirodnu harmoniju. Misao je vibraci­ja, ja prizivam vibracije mira i radosti u sebi, jer jedino tako možemo smirivati svuda prisutnu uz­nemirenost i pomoći opštem dobru.

Kada ne mogu jasno da prepoznam, dosegnem ispiraciju, onda popijem čašu dobrog vina, posle toga je sve lakše i izvesnije.