ŽIVOT U RAJU

PIŠE: VALENTINA ŠLJIVIĆ, PREDSEDNIK I OSNIVAČ CENTRA ZA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ “OSAM”, TAIČIČUAN I ĆIGONG INSTRUKTOR
FOTOGRAFIJA: ALEKSANDAR ŠLJIVIĆ

Sve ono što prolazi kroz čoveka zove se Put. Pronaći svoj put i osećati se dobro na njemu je svrha postojanja. Onda prestaje potraga za ra­jem. Tada se živi u Raju.

Život sam po sebi ima svoju savršenu ravnotežu. Spoznaja ravnoteže i svrha svakog pojedinca ra­zličita je i šarolika.

Drevni su govorili da je u svemu potrebna mera. U jelu, osmehu, radu, ljubavi, ljutnji… mera daje ravnotežu, a ravnoteža dobar osećaj. Osećati se dobro je onda kada radiš ono što voliš, kada vo­liš i imaš ono što želiš, kada te inspiriše ono što imaš, kada rasteš u onom što si izabrao, kada ne goriš zbog želje, kada su već sve želje ispunjene i kada nisu, ti ionako znaš da hoće. To se zove dobar život, ŽIVOT po svojoj meri.

Lako je govoriti o tome kada si već stigao na to mesto. Kako ga pronaći, prepoznati i odlučiti da živiš putem svog dobrog osećaja?

Prvo počinje ideja kreirana u umu. Umu devojči­ce, dečaka koji maštaju o životu i tome šta bi sve mogli da postignu, šta bi želeli za sebe. Vreme­nom, radom, trudom i podrškom ljudi iz njihovog “polja”, oni dolaze do svog puta. Pomoć ne do­lazi samo od roditelja, prijatelja, ljudi koji ih vole, već postoji nevidljiva pomoć na putu, postoji pro­misao koja je visoka, univerzum koji otvara svoja vrata koja nikada nisu ni videli.

I taj put se otvori u pravo vreme kada smo spre­mni da preuzmemo odgovornost za svoje posto­janje, kada smo spremni da padamo, ustajemo, da nas osude, da nam zamere, da nas ne vole, da nas osuđuju… kada imamo dovoljno snage i vere zbog ljubavi prema putu da prevaziđemo sve teškoće i ostanemo dosledni sebi, putu i sve­mu što nam taj put daje.

Onda znamo da pratimo svoj put svetlosti.

“Takav je i moj put, put veština koje živim, koje me neguju i koje želim da približim i svima oni­ma koji su spremni i žele da koračaju putem sve­tlosti i negovanja života kroz veštine. Moj put je sve širi i duži. Širi se kako bi stali svi ljudi koji su prepoznali da su im veštine važne za njihov rast i razvoj, dugačak, kako bi mogla da stanu sva znanja koja želim da protkam kroz sebe i da ih iskusim.”

Put ljubavi, put svetlosti, put lične snage je sva­kome potreban.

Ako smo uklopili da je naš put protkan zadovolj­stvom, ako ima dobrobit za druge ljude, ako su odnosi harmonični i blagi, ako smo optimistični i zadovoljni, onda smo i progresivni, ako znamo svoj mali i veliki cilj, onda put ima i svoju važ­nost, ako težimo ka uspehu, onda smo spremni da učimo i da se razvijamo, ako smo elastični na izazove i prepreke, onda nema razloga da ikada stanemo i posustanemo. Kada sve ispunimo pre­ma sebi i svom putu, onda živimo svoju svrhu.

I, naravno, sve se vrti u krug i sve je povezano u jednom malom, zatim većem i najvećem univer­zalnom polju.

Univerzalno polje ima sposobnost da prepozna doslednost, snagu, hrabrost, mudrost i podrži akciju iako ona izgleda nemoguća. U zakonu Univerzuma sve nemoguće postaje moguće.

Da bismo imali potpuni sjaj na svom putu, po­trebni su veliko srce i njegova strast kao glavni začini.

Strast otvara sva vrata nemogućeg. Daje život­nu energiju, otvara krila kreativnosti i zadovolja­va univerzalne zakone prirode. Kao takva, strast je nekada jača, nekada slabija. Ako je uvek i malo prisutna, onda je to pravi put. Istrajnost na putu živi ako postoji i mala doza strasti.

Dok postoji strast, postoji i život, postoji i sjaj!

Recept za pronalaženje pravog puta:

∞Prstohvat ideje
∞Prstohvat znanja
∞Prstohvat hrabrosti
∞Prstohvat sreće
∞Prstohvat odlučnosti
∞Prstohvat sigurnosti
∞Prstohvat opreza
∞Prstohvat podrške
∞Prstohvat ludosti
∞Prstohvat strasti
∞Prstohvat ljubavi
∞Prsohvat discipline
∞Prstohvat strpljenja

Sve zajedno umešati u umu i “furati” svoj fazon besprekorno, odlučno, sa osme­hom, laganim korakom kroz udah i izdah = do ispunjenja svoje svrhe.

Povežite se sa tišinom u sebi, svojom unutrašnjošću i shvatite da sve u ovom životu ima svrhu.

Samo NE ŽURITE, usporite i uživajte u životu! Ako previše žurite, nećete pro­pustiti samo njegov zaplet, izgubićete i svest o tome kuda idete i zašto. – Edi Kantor