PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IOANNA BATSIALOU
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Prof. dr Ioanna Batsialou je doktorka, vizionarka i jedna od prepoznatljivih figura savremene estetske i regenerativne medicine. Više od dve decenije istražuje susret nauke, lepote i dugovečnosti, razvijajući pristup u kojem estetika postaje deo šire kulture života. Kao osnivačica Ioanna Regen klinike, svoju filozofiju gradi na ideji da prava lepota nije maska, već izraz unutrašnje vitalnosti, ravnoteže i autentičnosti.
Kada danas pogledaš ženu koja si postala, šta prepoznaješ kao svoj najvažniji self–made trenutak?
Ja sam ta žena – self-made – mada poznajem mnogo žena koje su same izgradile svoj put. Još u svojoj primarnoj porodici bila sam ona koja se razlikovala od svih. Imala sam neku posebnu snagu i unutrašnju energiju koju su prepoznavali i moji roditelji i ljudi iz mog okruženja.
Moj deda je često govorio mojoj majci: „Ovo dete će biti veliki i dobar čovek i molim te da joj pomogneš.“ U meni je odmalena bila satkana potreba da pomažem drugima, ali ne samo da pomognem – već da to činim sa dobrotom. To je, na neki način, postala moja životna misija. Oduvek sam želela da budem lekar i moj deda me je u toj želji snažno podržavao. Kada sam iz svoje velike porodice došla u Srbiju na studije – a nas je bilo mnogo, gotovo pedesetoro braće i sestara u široj porodici – bio je to veliki trenutak. Moja porodica nikada ranije nije odlazila daleko od Grčke. Moj deda je zaista bio izuzetna ličnost. Prošao je kroz mnoge ratove, bio ranjen i zarobljen kao vojnik. Kada se cela porodica okupila da me isprati na studije, rekao mi je nešto što sam zauvek zapamtila: „Zaboravi sve savete koje su ti rođaci dali. Sve to zaboravi. Nema nazad, jedino kada te sveštenici odvedu.“ U toj njegovoj rečenici bilo je i ljubavi, i vere, i poruke da se kroz život ide napred, bez straha i bez osvrtanja.
Kada sam došla u Srbiju, ponovo sam se razlikovala od svojih kolega i drugih studenata. Pomagala sam im oko ispita, organizovala učenje i bila lider među Grcima koji su tada studirali medicinu. Dovela sam oko 50 grčkih studenata da studiraju u Srbiji – prijatelje, komšije i ljude iz različitih krajeva Grčke – i brinula o njima, pomagala im da se snađu i vodila računa o njima kao o svojoj porodici.
Mislim da je još tada počela da se oblikuje ta moja self-made strana. Uvek sam imala viziju sledećeg koraka. Nisam želela samo da završim fakultet – želela sam da učim, da stvaram i da ostavim nešto iza sebe. Bila sam najbolji student na Medicinskom fakultetu, a tadašnja vlada mi je, kao izraz zahvalnosti prema grčkoj zajednici, dodelila stipendiju za master studije i doktorat. To je za mene i moju porodicu bila velika čast.
Tako su krenuli master studije, specijalizacija, a zatim i nova usavršavanja. Odlazim u Pariz na edukaciju iz mezoterapije i tretmana bolnih stanja, potom u Belgiju na edukaciju iz anti-aging medicine, a zatim se ponovo vraćam u Pariz. Godine 2002. dolazim u Srbiju kao pionir u ovoj oblasti, kao žena koja je među prvima donela mezoterapiju u Srbiju.
To je bio težak put. Bila sam sama, bila sam strankinja i imala sam veliku nostalgiju za Grčkom. Ali nisam odustala. Naprotiv, svaki novi izazov me je terao da učim još više i da napravim sledeći korak. Počela sam da ulažem u svoju ordinaciju, u aparate, znanje i nove tehnologije. Postepeno sam gradila svoje ime i postala prepoznata u regionu u oblasti mezoterapije. Danas sam međunarodni instruktor za stimulaciju kolagena, botulinum toksin i druge savremene terapije.
Kada danas pogledam taj put, mogu da kažem da je bilo mnogo rada, odricanja i odluka koje sam morala sama da donesem. Ali „self-made“ za mene nikada ne znači da čovek sve postiže sam. Mene su nosili vera, porodica i ljudi koji su verovali u mene. Najviše sam zahvalna Gospodu Bogu što mi je dao istrajnost i snagu, a svojim roditeljima na njihovom blagoslovu. Svakog dana su mi govorili: „Imaš moj blagoslov i biće dobro.“
Možda je upravo to moja definicija self-made žene: ne žene koja nema ničiju pomoć, već žene koja ume da prepozna svoju snagu, da preuzme odgovornost za svoj put i da, uprkos okolnostima, nastavi da ide napred. Ja sam mnogo puta bila u situaciji da biram između sigurnosti i nepoznatog. Birala sam nepoznato, jer sam verovala u svoju viziju.
I danas verujem da se self-made žena ne postaje u jednom trenutku. Ona se gradi svakom odlukom da ne odustane od sebe.
Da li postoji žena koja je bila tvoj uzor, čak i kada nisi bila svesna da je to ona, i šta si od nje preuzela kao svoje?
Uvek imate uzore u životu, samo je pitanje da li želite da ih prepoznate. Moja prva osoba i uzor bila je naša pedijatrica u Atini. Kako je samo bila lepa – nosila je crveni karmin, bisere i nikada nas nije dočekivala u belom mantilu. Igrala se i razgovarala sa nama i upravo sam od nje dobila jednu veliku ljubav.
Kasnije, pred prijemni ispit, moja prijateljica, koja je bila oralni hirurg, dala mi je priliku da učim biologiju i hemiju. Bila je divna žena, pacijenti su je obožavali i ona je postala moj drugi uzor.
Kada sam došla u Srbiju, imala sam profesore koji su bili toliko pametni i posedovali ogromno znanje iz medicine da sam samo pomislila: „Jednog dana želim da budem kao oni.“ Uvek postoje ljudi koji nam postanu uzori, a u mom slučaju to su uglavnom bile žene.
Žena može da izgradi karijeru, ime, biznis i finansijsku nezavisnost, a da se i dalje iznutra pita da li je dovoljno dobra. Da li se ti prepoznaješ u tome?
Ne. Ja znam da sam dobra i nemam dilemu oko toga. Pravila sam samo neke propuste koji su proistekli iz moje dobrote.
Šta za tebe danas znači uspeh?
Uspeh za mene danas nije samo ono što sam postigla u karijeri. To je sloboda da mogu da biram svoj život, da radim ono u šta verujem i da iza sebe ostavim nešto što ima vrednost.
Kada sam bila mlađa, uspeh sam više povezivala sa rezultatima – diplomama, znanjem, radom, stvaranjem imena i dokazivanjem. Danas mi je važnije da ono što radim ima smisla, da mogu da pomognem drugima i da budem ponosna na put koji sam prošla. Uspeh je i kada pogledate iza sebe i shvatite da niste odustali od sebe. Da ste ostali verni svojoj viziji, čak i onda kada nije bilo lako. I da ste, pored svega što ste izgradili spolja, sačuvali ono što ste izgradili u sebi.
Danas za mene uspeh znači imati znanje, slobodu, mir i mogućnost da i dalje rastem. Jer pravi uspeh se, po mom mišljenju, ne meri samo onim što imamo, već i onim što možemo da damo.
Uspeh mi je i to što sam kao strankinja uspela u Srbiji. Imam divne pacijente, mnogo kumova i prijatelja, i svoju ćerku Teofaniju. Ne možete da budete profesionalac i da radite toliko puno kao ja, a da ne prođete kroz mnogo izazova.
Kako izgleda tvoj odnos prema ženstvenosti?
Volim žene jako puno, jer one mogu da podare život. Molila sam Gospoda Boga da mi podari ćerku kako bi ona jednog dana mogla da podari život. Žene su savršene u svakom smislu. U njima ima toliko emocija, srca, ljubavi, snage, volje i lepote. Ali ne možete uvek biti žena kada ste u svetu muškaraca. Ponekad morate da razmišljate kao oni, da budete mudre i vešte, da budete jake. Ovde, na Balkanu, navikle smo da budemo iza muškaraca. Prvo otac, pa brat, pa muž – da njima ugađamo, a da pritom izgubimo sebe i svoju snagu. Zato mislim da prvenstveno treba da gledamo sebe. Kada smo mi jake i dobre, onda je dobro i sve oko nas.
A šta bi Ioanna poručila maloj Ioanni?
Samo da bude oprezna, jer njena velika dobrota nije uvek prihvaćena od svih. Preterano davanje ponekad dovede do toga da izgubimo neke stvari. U svemu mora postojati mera.
Najbolja rečenica koju ranije nisam mogla da razumem jeste: „Mrtvima treba koljivo i sveća, a živima po zasluzi.“ Ako se toga držimo, na dobrom smo putu.
Kada bi svoj život morala da svedeš na jednu rečenicu, koja bi ona bila?
Self-made.
Šta ti je najvažnije što si izgradila kao žena?
Moj najveći uspeh je Teofanija. Ljudi koji su lako dobili dete ne mogu da razumeju šta znači proći kroz šest vantelesnih oplodnji. Imala sam veliku borbu. Ali sam pobedila.
Oktobar je mesec u kojem se i koža prilagođava novom ritmu i promeni sezone. Kako koža izgleda i šta joj je potrebno u oktobru?
U oktobru su nam potrebni stimulacija kolagena i duboka hidratacija. Nega kože mora biti usklađena sa godišnjim dobom, a važno je da redovno posećujemo kozmetičara i priuštimo koži tretmane koji joj vraćaju hidrataciju, svežinu i vitalnost.
