PIŠE: MIROSLAV BURAZOR
Nisam siguran da čovek u jednom trenutku života može da kaže da je potpuno sklopio samog sebe. Uvek postoji neko ko nam je nešto pokazao, neko ko nam je pomogao, neko od koga smo naučili, ali i mnogo toga što smo morali sami da satkamo. Zato za mene „Selfmade Man“ nije čovek koji sve duguje samom sebi. To je osoba koja je, bez obzira na okolnosti, preuzela odgovornost za svoj put.
Kada pogledam iza sebe, vidim mnogo različitih perioda, odluka, grešaka, uspeha i ljudi koji su na ovaj ili onaj način ostavili trag. Neke stvari bih danas uradio drugačije, ali vaspitanje moje dece ne bih menjao. Tu ne bih ništa dirao, jer znam da sam stvorio dva kvalitetna mlada bića koja su, na moju veliku radost, u svojim branšama do sada postigla dovoljno već samim tim što su ih drugi prepoznali, tražili i što su samostalno pronašli svoje mesto i zaposlili se na pozicijama koje su sami izgradili.
Neke odluke su me koštale vremena, novca i živaca. Ali ne bih rekao da je zbog toga moj put bio pogrešan. Čovek često mnogo kasnije shvati šta ga je čemu naučilo.
Nikada nisam želeo da svoj život predstavljam boljim nego što jeste. Nisam ni verovao da se vrednost čoveka meri samo onim što poseduje, titulom koju ima ili utiskom koji ostavlja na druge. Mnogo više mi znači ono što čovek nosi u sebi i način na koji se ponaša kada nema potrebe nikome ništa da objašnjava i dokazuje.
Bilo je trenutaka kada je bilo teško. Bilo je i onih kada sam morao da počnem ispočetka, da pronađem novo rešenje ili jednostavno da izdržim period koji nije bio onakav kakav sam želeo. Upravo tada sam najviše naučio o sebi. Kada nema mnogo prostora ni vremena za izgovore, čovek počinje da uviđa šta zaista može.
Za mene je samostalnost upravo to — ne odsustvo drugih ljudi, već sposobnost da ne prekidaš svoju izgradnju kada ostaneš sam sa svojim odlukama. Možeš prihvatiti savet, pomoć, prijateljstvo i ljubav, ali na kraju dana ti si taj koji živi sa svojim izborima.
Ne mislim da sam uvek bio u pravu. Verovatno sam neke lekcije mogao da naučim mnogo ranije. Ali možda i nije poenta u tome da kroz život prođemo bez greške. Poenta je da iz svojih grešaka nešto zadržimo. Da posle pada ustanemo malo drugačiji nego što smo bili pre njega.
Danas mi je važnije da imam mir sa sobom nego da ostavim utisak na druge. Važnije mi je nekoliko pravih ljudi nego mnogo površnih poznanstava. Mada moram priznati da su mi ti pravi ljudi, nažalost, danas bivši, jer su napustili ovaj svet. Ali moje srce i sećanje na njih nikada neće.
Važnije mi je da mogu da pogledam iza sebe i kažem da sam nešto uradio svojim rukama, svojim radom, svojim odlukama i svojom upornošću. To se, na kraju, definitivno odrazilo i na moju decu — da i oni tako shvataju život i tako kroz njega hodaju.
„Selfmade Man“ zato za mene nije titula. To je više jedan unutrašnji osećaj. Nije stvar u tome da kažem: „Sve sam napravio sam.“ To jednostavno ne bi bilo tačno. Prava rečenica bi bila: „Ono što sam imao pokušao sam da iskoristim najbolje što sam umeo, naravno uz svoje najbliže, a ono što nisam imao pokušao sam da izgradim.“
I možda je baš u tome suština. Čovek ne bira uvek početne okolnosti, ali može da bira šta će uraditi sa onim što mu je dato.
Sa godinama čovek počinje drugačije da gleda na vreme. Sve manje ima potrebe da žuri zbog drugih, a sve više želi da svoje vreme potroši na stvari koje mu zaista nešto znače. Na ljude sa kojima može da bude svoj. Na razgovore koji ostaju u sećanju, ali ga ni na koji način ne opterećuju. Na putovanja, dobro vino, dobru hranu, muziku, smeh i one male trenutke koji možda spolja ne izgledaju posebno, ali čoveku ostanu u srcu.
Ne znam da li sam postao čovek kakav sam nekada zamišljao da ću biti. Ali znam da sam postao čovek koji mnogo bolje zna šta želi, a još bolje šta više ne želi.
I zato danas na izraz „Selfmade Man“ ne gledam kao na priču o velikom uspehu. Gledam ga kao na priču o putu. O tome da čovek može da pogreši, da izgubi, da se umori, da zastane i padne — ali da ipak nastavi. Jer uvek je bitno započeto završiti.
Možda se čovek zapravo gradi celog života.
Ako je tako, onda moja priča još nije završena.
Volim Vas. 🥂
