PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
Sedimo u elegantnom ambijentu hotela Radisson Collection Old Mill, u prostoru u kojem se istorija i savremeni dizajn susreću na način koji gotovo prirodno otvara razgovor o kreativnosti, estetici i ženama koje su svoje profesionalne svetove gradile po sopstvenoj meri.
Za stolom su dve autorke iz različitih kreativnih oblasti, ali sa zajedničkim osećajem za ideju, formu i stvaranje. Jelena Nikolić, dizajnerka enterijera i tvorac brenda 210 koncept platforme, u svom radu povezuje dizajn sa kreativno-edukativnim sadržajima. Tea Dabetić, osnivačica i direktorka globalne marketinške agencije POSH & MEDIA, već godinama gradi komunikaciju brendova kroz marketing, employer branding i digitalni rast.
Razgovaramo o tome gde počinje kreativnost, koliko joj verovati, šta prostor govori o nama i zašto pravi luksuz nikada ne mora da bude glasan. Ali i o godinama koje nas menjaju, iskustvu koje postaje naše unutrašnje merilo i slobodi koja dolazi onda kada prestanemo da živimo prema tuđim pravilima.
Jer možda je upravo to suština jedne self-made žene – ne samo ono što je stvorila, već ono što je vremenom naučila da bude.
Kada biste morale da opišete svoju kreativnost jednom rečju, koja bi to reč bila i zašto?
Jelena: Za mene je kreativnost u tome da vidim ono što drugi možda ne mogu da vide. Ona živi u mojoj radoznalosti i inspiraciju nalazim u svemu oko sebe, tako da ona ne mora po svaku cenu da bude ni nova ni drugačija. Ona je za mene pronalaženje prave mere. Kreativnost = mera.
Tea: Potreba. Moja kreativnost dolazi iz potrebe da nešto napravim, pokrenem ili promenim nabolje. Ona se pojavljuje u svim delovima mog života, kroz posao, dizajn i marketing, ali i kroz pripremanje lepog ručka ili pronalaženje rešenja za neki svakodnevni problem. Za mene je kreativnost neka vrsta nuklearne energije koja mora da pronađe svoj izlaz. Ona me pokreće, tera napred. Ne znam tačno gde počinje ni kako nastaje. Znam samo da je oduvek bila tu.
Koliko je u vašem poslu važna intuicija, a koliko istraživanje, analiza i iskustvo?
Jelena: Istraživanje i iskustvo daju mi sigurnost. Analiza mi pomaže da razmotrim prostor i klijenta, a intuicija je ono što donosi konačnu odluku sa pravom merom.
Tea: U marketingu se važne odluke pre svega donose na osnovu istraživanja, analiza i konkretnih rezultata. Iskustvo nam pomaže da te podatke pravilno razumemo, ali intuicija često određuje početni pravac. To je posebno izraženo u grafičkom dizajnu i pisanju. Možemo da testiramo dva vizuala ili dve poruke i vidimo šta bolje funkcioniše, ali da bismo uopšte imali šta da testiramo, prvo moramo intuitivno da postavimo elemente, izaberemo ton i osmislimo ideju.
Može li prostor imati isti efekat na čoveka kao dobra kampanja, da izazove emociju, ostane u sećanju i ispriča priču bez ijedne reči?
Jelena: Mislim da prostor govori mnogo intimnije od kampanje. Ja volim prostore koji ne impresioniraju na prvi pogled, ali u kojima se oseti njihova energija i koji se polako otkrivaju, kao i mi.
Tea: Da, potpuno. Prostor komunicira sa nama i bez reči. U njemu se ili prepoznamo i osećamo prijatno, ili jednostavno ne. Materijali, boje, svetlo, mirisi i način na koji je prostor uređen direktno utiču na naše raspoloženje i mogu da izazovu vrlo jasnu emociju. Zato prostor može da ostavi jednako snažan utisak kao dobra kampanja. Najbolja kombinacija nastaje kada ono što marketing obećava zaista postoji i u prostoru u koji dovodimo kupce ili korisnike. Tada poruka nije samo lepa priča, ona dobija svoje pravo pokriće.
Koji prostor ili brend vas je u životu toliko inspirisao da ga i danas pamtite i zašto?
Jelena: Teško bih izdvojila samo jedan, jer su mene najviše oblikovali prostori u kojima se oseća vreme, kao i svaki prostor koji je uspeo da sačuva svoju istoriju, a da pri tome ostane savremen. Posebno verujem u prirodne materijale – kamen, drvo, metal, lan… Materijale koji ne treba da budu glasni da bi bili luksuzni. Pravi luksuz je kada nešto izgleda jednostavno, ali kada priđete, vidite kvalitet, teksturu, zanat i detalj.
To su Coco Chanel, Patricia Urquiola, Kelly Behun, Amy Astley. A neki od enterijera koji su me ostavili bez daha su hoteli Paragon 700, Palazzo Presta, Rocco Forte hoteli, Soho House…
Tea: Pamtim jednu vikendicu uređenu u planinskom, rustičnom stilu, sa tradicionalnim kariranim detaljima. Bila je to savršena kombinacija topline, mira i neke tihe elegancije. Delovala je ušuškano i spokojno, kao mesto na kojem možete da se sklonite od svega i jednostavno uživate. Na neki način, ta vikendica je postala moje unutrašnje merilo za to kako želim da se osećam u prostoru, ali i u životu. Čak me je vodila i pri donošenju nekih važnih odluka, jer sam želela da stvorim taj osećaj mira i pripadanja.
Da li se vaš profesionalni stil promenio kako ste sazrevale kao žene i kao autorke?
Jelena: Sada, u svojim zrelim godinama, znam da je moj stil zapravo onaj osećaj i doživljaj iz detinjstva i rane mladosti, odrastanja u jednom gospodskom Aranđelovcu, okružena skulpturama od mermera u parku, slušajući Ivu Pogorelića u Sali Kneževa Starog Zdanja, gledajući umetničke postavke Aleka Đonovića i svet keramike mnogih eminentnih umetnika.
Tako sam, posle dugog niza godina koje sam provela živeći i školujući se u Londonu, putujući na razne destinacije i upoznajući različite stilove i kulture, shvatila da sam se zapravo potpuno vratila onome što me je oblikovalo. A to je miris svilenih haljina iz šifonjera moje bake, kristalne čaše i srebrni escajg za Svetog Nikolu, uštirkan stolnjak od belog damasta sa vezom i klavir u dnevnoj sobi.
Tea: Veoma se promenio. Danas sam opuštenija, sigurnija u svoje odluke i mnogo više okrenuta ljudima, a posebno ženama. Svesnija sam puteva kojima svi prolazimo, naših borbi, promena i različitih životnih faza. To je u meni razvilo više empatije i razumevanja. Zbog toga i u poslu sve češće donosim odluke vodeći računa o tome kako će ono što stvaram uticati na ljude.
Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Self-made Wo(Man)“. Koliko ste se same oblikovale kroz život? Da li je biti self-made woman za vas više pitanje uspeha ili pitanje slobode da živite i stvarate po sopstvenim pravilima?
Jelena: Posle ovoliko iskustva došle smo do toga da nam je sloboda najbitnija. Self-made woman na taj način najlakše diše, kreće se kroz život i realizuje svoju poslovnu filozofiju, kojom objedinjuje sva svoja znanja i iskustva.
Tea: Mogla bih danas da romantizujem svoj razvojni put i kažem da sam od početka svesno izabrala slobodu kao svoj najveći cilj. Ali istina je mnogo jednostavnija: na početku sam se samo usudila da pokušam da postanem veća verzija sebe. Nisam uvek uspevala, bilo je padova, pogrešnih odluka, novih početaka i trenutaka kada nisam znala šta će se sledeće dogoditi. Ipak, ona kreativnost i nuklearna energija o kojoj sam govorila stalno su me gurale napred.
Danas zaista živim slobodno i radim po sopstvenim pravilima. A ukus te slobode na kraju ublaži sve teškoće koje su me do nje dovele.
