PIŠE: CECA MARJANOVIĆ
Da bismo počeli da stvaramo svoju viziju, moramo da postanemo svesni svojih snova u budnom stanju i njihove simbolike.
Simboli su svuda. Sve što doživljavamo odražava deo nas. Kada na taj način tumačimo stvarnost, onda uviđamo da sanjajući stvaramo svoj svet. Novi svet.
Jednom prilikom sam otišla do jedne žene u selo blizu Niša. Živela je u staroj kući i bila je poznata u selu i okolini po tumačenju snova. Često sam sanjala da letim avionom i kako on eksplodira u letu. Budila bih se sva u znoju i strahu. Odlučila sam da potražim značenje tog sna i došla sam kod te žene. Prvo što me je pitala je kakvo je bilo moje jutro. Ispričala sam joj da sam na putu do nje razmišljala o mnogo ružnim stvarima koje su mogle da mi se dese usput – da kola mogu da se pokvare i da mi se tu može nešto loše dogoditi , kao i moj strah da me niko neće pronaći na vreme. Dok sam joj to pričala, ježila sam se i plašila. Razgovor sa njom mi je prijao.
Tada sam shvatila da moje putovanje do nje simbolizuje način na koji hodam kroz život – često gubim strpljenje, odustajem i tako povređujem sebe. U silnoj želji da shvatim simbole iz svog košmara, ja sam zapostavila značenje svog sna tokom dana. Fokusirala sam se na negativno, privlačeći događaje koji će potvrditi moje strahove.
Sećam se svoje bake, ona me je učila da se pomolim i prekrstim pre nego li zaspem. U molitvi bih obavezno molila za lepe snove. Zato sam uvela da se svake noći pre spavanja pomolim i prekrstim. Važno je znati da ako nam se ne dopada ono što sanjamo možemo da otvorimo oči i postanemo svesni, pa onda da stvorimo sasvim drugačije snove.
Moji snovi eksplozije aviona bili su odraz mojih podsvesnih strahova o letenju. Osvestila sam to i uspela da uživam u letu kada sam prvi put putovala avionom. Bilo je to kao da imam krila i kao da onaj san nikada sanjala nisam.
Ono što sanjamo je odbljesak onoga o čemu razmišljamo na svesnom i nesvesnom nivou. Naš um ume da iskombinuje i da se poigra sa našim iskustvom, nadama i strahovima i otuda često dolaze neverovatne slike koje proživljavamo tokom noći. Ponekad nismo ni svesni dubokih strahova što ne znači da oni ne postoje. Zato snovima treba prići pažljivo i pokušati dokučiti šta nam naše nesvesno pokušava reći.
Da bi snovi bili slatki, potrudimo se da zaronimo u sebe i da se podesimo na frekvenciju prijatnih misli. Možemo da postignemo sve što želimo tako što ćemo verovati u san koji želimo da iskusimo. Treba da ovladamo veštinom sanjanja otvorenih očiju kako bismo kroz život koračali što svesnije. Divne i slatke snove stvarajmo dok smo budni.
