VELIČANSTVENA SVAKODNEVNICA ŽIVOTA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE BRANISLAVE MIĆIĆ

BRANISLAVA MIĆIĆ, GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA „ONA MAGAZINA“, ZAVRŠILA JE PRIROD­NO-MATEMATIČKI FAKULTET, ODSEK TURIZMOLOŠKIH NAUKA. NJENO PRVO RADNO MESTO JE BILO U NOVINSKO-IZDAVAČKOJ REDAKCIJI „TURISTIČKE ŠTAMPE“, GDE JE ZAPAŽENA KAO PO­KLONIK PISANE REČI, PA JE POSTAVLJENA NA MESTO GLAVNE I ODGOVORNE UREDNICE. KASNIJE JE PREŠLA U NULTU JEDINICU „BURDA BEOGRAD“ I POSTALA GLAVNA I ODGOVORNA UREDNI­CA NAŠEG LICENCIRANOG NEDELJNIKA ZA ŽENE „LISA“. NAKON PET GODINA, PRELAZI U COLOR PRESS, GDE JE USTOLIČILA „TINU“ – LICENCU IZ BAUER VERLAG IZ HAMBURGA. PRE 12 GODI­NA, POČELA JE DA IZDAJE PRVU NOVINU NA RUSKOM JEZIKU „CHERNOGORIA“, A 2009. GODINE GLOSSY MESEČNIK „ONA MAGAZIN“. NJEN HOBI, LJUBAV I STRAST JE NJEN POSAO, A GLAVNI BIZNIS PARTNER JE NJENA ĆERKA IVANA OTKAD JE NAPUNILA 18 GODINA.

KAKO BI OPISALA MAGAZIN KOJI SI SAMA KREIRALA?

„Ona Magazin“ je koncipiran tako da ga urbana žena 35+ čuva na svom noćnom ormariću i čita pre nego što utone u san. Obasjana svetlošću noćne lampe, čitateljka se smeši, jer zna da je glavna junakinja „Ona Magazina“ i da će tako uvek biti. Sve ličnosti koje tu sreće, kroz inter­vjue, ispovesti i kolumne, gledaju je pravo u oči i govore joj iz srca. Tu su i motivacioni članci i rubrike o zdravlju, ljubavi, putovanju i umetnosti, koje potpisuju stručnjaci. Neoromantični diza­jn „Ona Magazina“ zaslužuje posebnu priču, a obraća se nežnom i emotivnom biću koje čuči u svakome od nas.

NA PRVI DAN PROLEĆA 2009. IZAŠAO JE PRVI BROJ „ONA MAGAZINA“ – ŠTA SE PROMENILO OD 2009. DO 2018. GODINE?

Promenio se drastično odnos marketinških i ad­vertajzing agencija prema štampanim medijima, a naročito prema domaćim, ilustrovanim me­sečnicima. Agencije su nas odbacile kao nepro­fitabilne. Srećom, čitateljke su nam ostale verne i održale nas u životu, uprkos činjenice da je u eri audio, video i online medija, vernost na veli­kom iskušenju.

KAKO IZGLEDA UMETNOST SVAKODNEVNOG ŽIVOTA?

Ona je najzahtevnija od svih umetnosti. Okrenu­ta je ka spoljašnjem, a rezultate piše nevidljivim mastilom u našem unutrašnjem biću. U njenom govoru nema rečenica: Daj šta daš, Svejedno mi je, Zbrzaj to kako znaš… Umetnici života znaju da je svakodnevica veličanstvena samo prema onima koji sve rade najbolje što mogu, u jutro, podne i veče što ne liče ni na jedno drugo.

PRVI DOMAĆI GLOSSY MESEČNIK OD 2017. GODINE POSTAJE DVOMESEČNIK.

„Ona Magazin“ je postao dvomesečnik onog dana kada je pola svog medijskog prostora ustupio svom mlađem bratu. To je naš portal www.onamagazin.com

NOVINARSTVO KAO STRAST.

Da, novinarstvo je strast koja me budi u sitne sate svake noći i drži kraj kompjutera do zore, jer prave teme i priče ne mogu da se rasvetle bez mraka. Za mene i moje saradnike, novinarstvo je ključ koji otvara sva vrata i tajno oružje kojim menjamo svet na bolje.

TVOJE NAJOMILJENIJE RUBRIKE I KOLUMNISTI?

Najviše volim rubriku Umetnost. Kolumniste ne bih smela, ni htela da izdvajam. Svi su poznati pisci, a ima ih više nego prstiju na obe ruke.

INTERVJU KOJI NIKADA NEĆEŠ ZABORAVITI.

Prvi, jer smo ga uradili sa Oljom Ivanjicki, koja nam je otvorila vrata svog doma i ateljea na Obilićevom vencu u Beogradu. Tu je bila tušta i tma njenih slika, ali i uredno složenog stakla, srebrnina, svećnja­ka, snežnih kugli, đinđuva, knjiga… Po svemu tom bla­gu hodala je, graciozno i pomalo nadmeno, jedna crna mačka. Olja je bila poput devojčice. Zbog snimanja, prvi put je obula nove, crvene cipelice iz Njujorka, koje su na đonu imale zlatno srce i figuricu psa. Olja je bila i naš gost na svečanosti povodom izlaska prvog broja „Ona Magazina“, 20. marta 2009. godine. Nekoliko me­seci kasnije je umrla. Upamtila sam da je rekla da se zabavlja tako što u svemu što je proizvod ljudskih ruku – lovi grešku, kao i da ima profesora latinskog. „Zami­slite kakav sarkazam“, našalila se, „ja u ovim godinama učim jedan mrtav jezik“.

ŽIVOTNA PRIČA U KOJU SI ZALJUBLJENA.

Volim sve priče u kojima se na kraju ispostavi da je ludi kamen zapravo kamen mudrosti. Jednu takvu napisala je, ekskluzivno za „Ona Magazin“, Leposava Isaković, supruga Antonija Isakovića. Nazvala ju je „Tvoje gru­di su za mene centar vasione“, jer to su reči koje joj je zaljubljeni Antonije izgovorio u dahu kada su prvi put ostali sami. Volim i priče o vernosti. Najlepša je ona koju nam je ispričala Josipa Lisac, koja je tada, dve de­cenije posle smrti svog supruga Karla Metikoša, tražila da se postavi još jedan tanjir preko puta nje kada veče­ra sama u restoranu.

U KOM PRAVCU ĆE SE RAZVIJATI „ONA MAGAZIN“?

Promena pravca odvija se uvek intuitivno. Tek kada vreme prođe, konstatujem da je jedne godine „Ona Ma­gazin“ bio opsednut modom i lepotom, druge ishranom i zdravljem, treće ezoterijom i društvenim fenomenima. Trenutno ga zanimaju ljudi od krvi i mesa, poznati i ano­nimni, koji su prošli nesvakidašnje iskustvo i žele da ga interpretiraju bez uvijanja i preskakanja činjenica.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA SU STIHOVI VASKA POPE „NISAM VIŠE TU, SA MESTA SE NISAM POMERIO, ALI NISAM VIŠE TU“. DA LI TI SE DESILO DA ŽELJA I DUŠA ODU PRE NA MESTO KOJE SE SANJA, A TEK ONDA STIGNE I TELO?

Kad nisam više tu, sanjam o životu kraj mora, sunča­nim danima ispod vinove loze, čitanju, pisanju i besko­načnim pogledima ka pučini. Moje srce greje nada da ću jednom osetiti da sam čitaocima, ali i svojim najbli­žima, podarila sve lepo što sam imala u sebi i što sam pronašla oko sebe. A na tom mestu koje je sada „tamo“, a koje će onda biti „ovde“, želela bih da me taj osećaj trajno prati.