ZNANJEM KROZ PROSTOR, VREME, DUŠU

INTERVJU PRIPREMILA I VODILA: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DRAGANA TOMIĆ PILIPOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DRAGANA TOMIĆ PILIPOVIĆ JE OSNIVAČICA I IZVRŠNA DIREKTORKA CENTRA ZA DRUŠ­TVENO ODGOVORNO PREDUZETNIŠTVO – CDOP SA VIŠE OD 25 GODINA ISKUSTVA U OBLASTI RAZVOJA ORGANIZACIJA, STRATEŠ­KOG UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA I DIZAJNIRANJA EDUKATIVNIH I MENTORSKIH PROGRAMA. PRE 12 GODINA JE POKRENULA PRVI RURALNI COWORKING PROSTOR U SR­BIJI RURAL HUB, SMEŠTEN U SELU VRMDŽA KOD SOKOBANJE, GDE DANAS RADI I ŽIVI SA SVOJOM PORODICOM. DRAGANA JE INOVA­TORKA, MOTIVATORKA I POKRETAČICA PO­ZITIVNIH PROMENA U ZAJEDNICAMA KROZ JAČANJE I UMREŽAVANJE NJIHOVIH KAPA­CITETA. JEDAN JE OD OSNIVAČA PROGRA­MA KREATIVNO MENTORSTVO I RURALNE ŽENSKE MREŽE JEZGRO. KOAUTOR JE NE­KOLIKO PRIRUČNIKA IZ OBLASTI: UPRAVLJA­NJA LJUDSKIM RESURSIMA, MENTORSTVA I EKOSELA KAO MODELA RAZVOJA RURALNIH PODRUČJA. PODSTIČE I PODRŽAVA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO. DOBITNICA JE NEKOLI­KO MEĐUNARODNIH NAGRADA. ZAVRŠILA JE EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU, A ZVANJE MAGISTRA EKONOMSKIH NAUKA JE STEKLA 2006. GODINE NA UNIVERZITETU U TRENTU, ITALIJA NA SMERU LOKALNOG RA­ZVOJA ZA ZEMLJE BALKANA I OBLASTI U TRANZICIJI.

U KOM MOMENTU ŽENA OD KARIJERE I GRADA BE­OGRADA SE SELI PODNO RTNJA U SELO VRMDŽA I ZAPOČINJE NEŠTO ŠTO NJENO ISTINSKO BIĆE PRE­POZNAJE KAO DAR, ZNANJE, LJUBAV. ŽENA OD KA­RIJERE SADA SEDI NADOMAK SOKOBANJE I MENJA SVE(T).

Zastvarno mnogo pre i nego što je svesni deo mene doneo odluku da krene u akciju. Kada sam zvanično pustila sajt Rural HUBa i time označi­la početak rada Centra za edukaciju i coworking prostora u Vrmdži, a što je bio i moj osnovni cilj prelaska da živim i radim u ovom selu, napisala sam za svoj blog, duboko ganuta tim momentom, tekst „Svaki početak ima svoj početak“. Osim što u tekstu opisujem ključna učenja koja sam imala iz ovog svog životnog iskustva pokretanja neče­go novog, pišem i o ličnoj spoznaji da u stvari ono što mi uobičajeno nazivamo početkom je u stvari prvi momenat manifestacije vidljivog dela naših snova i želja, ali da nije onaj pravi početak kada smo se zastvarno odlučili i pokrenuli za to nešto što želimo.

Sama odluka se dešava mnogo ranije, prikrada se kroz male stvari i odluke, mami nas svojom lakoćom, poseduje određenu dozu naivnosti i ne tolike zahtevnosti da se ne bi uplašili od onog što tek dolazi – a to je veličina i lepota nečeg za šta će se tek kasnije u vašem životu pokazati njego­va veličina i bitnosti za vas i vaš život.

Svako od nas u sebi nosi svoje seme maksimal­nog postignuća sopstvenog potencijala. Nepo­grešivo smo vođeni na tom putu da to i postigne­mo. I on nam se otvara iz koraka u korak, nikad odmah i izcela.

ŠTA TI JE DONEO ŽIVOT NA SELU, A ŠTE JE ONO ŠTO TI NEDOSTAJE IZ GRADA?

Život na selu mi je pre svega učinio skromnijom i doneo dar zahvalnost i radost za ono što imam i što jesam. Doneo mi je potvrdu da smisao života nije imati puno nego dovoljno, da je u selu valuta vaša vrednost koju donosite kao čovek zajednici a ne koliko novca imate i da se od sebe samog ne može pobeći koje god mesto da odaberete za život jer uvek nosite sebe sa sobom. Sam grad mi ne nedostaje, ali mi nedostaje taj momenat da možete pozovete nekog svog dragog prijatelja i kažete mu „Hajd vidimo se za pola sata na kafi na Adi“ 🙂

PRE 12 GODNA OSNOVALA SI „CENTAR ZA DRUŠ­TVENO ODGOVORNO PREDUZETNIŠTVO“ (CDOP). U JEDNOJ REČENICI REKLI BI DA JE CDOP „SIGUR­NA KUĆA ZA LUDE IDEJE KOJE MENJAJU SVET NA BOLJE“. ŠTA JE U IDEJI SVEGA?

Balkan ne podstiče kulturu različitosti i lične je­dinstvenosti. Stvaranja i učenja kroz pokušaje i greške. Davanje podrške čak i kad ideje nemaju logičkog smisla ali ih ta osoba oseća svim svo­jim bićem, dušom i telom. Moja organizacija je upravo podrška za sve one koji imaju te „neke lude ideje“ koje bi voleli pokrenu a ne znaju kako ili se plaše da pitaju. To su pre svega ideje koje su društveno odgovorne, tj pomažu ili rešavaju odredjeni društveni ili ekološki problem na održiv način.

KAKO SE MENJA SVET NA BOLJE? KROZ HRABROST I LUDOST? ILI?

Ljubav menja svet na bolje. Bitna su i hrabrost i ludost, ali i odakle dolazi ta hrabrost i ludost- iz glave ili iz srca i stomaka 🙂 Iz glave govori naš ego iz srca govori duša.

RADIONICA „ISKORAK“ U KOJOJ SPAJAŠ PRIRODU I ISTORIJU VRMDŽE KOME JE NAMENJENA I ŠTA PRU­ŽA?

Radionica „Iskorak“ je namenjena za sve one koji se pitaju kako da iskorače iz svoje trenutne pozicije ka nečemu novom što osećaju da je sa­zrelo i želi da se manifestuje u njihovom životu, ali ne znaju kako to da urade i dobro bi im došla pomoć da definišu sledeći korak koji mogu da učine za sebe na tom putu. Ovo je jedinstvena radionica kod nas jer radite na svojoj unutrašnjoj prirodi uz pomoć Prirode oko vas prolazeći kroz modul prošlost, sadašnjost i budućnost.

Stvaranje ove radionice je i za mene samu bio proces ličnog isceljenja jer mi je doneo integrisa­nje sopstvenog porekla i različitih znanja i isku­stva kojeg sam do tad imala kao Dragana iz gra­da i ove sad Dragane sa sela.

ZA TEBE JE PRIRODA UČITELJICA ŽIVOTA I PRIRODU KORISTIŠ U SVOM RADU SA KLIJENTIMA. MOĆNI ALAT KOJI ISCELJUJE TIHO, NEINVAZIVNO.

Priroda je Učiteljica života, prema kojoj treba i moramo pokazati poštovanje i poniznost, jer nas uči o životu na najdublji mogući način, jedini na­čin – ljubavlju koju ima za sva živa bića.

Kada primenjujem u svom radu ovaj pristup onda koristim elemente Prirode i njenu simbo­liku, kroz nasledje i istoriju koju imamo, kako bi učesnike u radionici povezala sa njihovom lič­nom prirodom i njenom trenutnom manifestaci­jom kroz život koji žive. Mnoga istraživanja po­kazuju i dokazuju, da povezanost sa prirodom i svesna prisutnost u njoj, pomaže ljudima da se osete centrirano i povezano sa samim sobom, pa samim tim i usklađeno između svojih unutraš­njih potreba i spoljašnih aktivnosti. Rezultat je da ljudi polako postaju sve više osvešćeni o sebi, svojim vrednostima i na koji način žele da vode svoj život.

KADA BI LJUDI NA VREME SHVATILI DA SVI NOSE SVOJ LIČNE POTENCIJALE NE BI SE IZGUBILI U TU­ĐIM ŽIVOTIMA I TUĐIM PRIČAM. GRADILI BI SEBE IZ TALENTA, DARA, LJUBAVI, ZNANJA. ŠTA JE LIČNI POTENCIJAL I KAKO GA OTKRITI?

Lično mislim da ljudi jako dobro znaju i osećaju koje lične potencijale imaju ali da ih je strah da im se prepuste, da eksperimentišu i igraju se, da greše tj. da budu nesavršeni, da se otvore i po­kažu svetu i ostvare. Potencijal se lako otkriva – ta staza je popločana radošću. Tamo gde je radost tamo je naša pasija. A pasija nam donosi želju da manifestujemo svoje potencijale.

DA LI POSTOJE NEKI PROJEKTI KOJI BI POMOGLI LJUDIMA DA OSTANU NA SELU ILI DA SE VRATE SELU KAKO ONA NE BI PROPADALA, KAKO BI SE OBNAV­LJALA I OŽIVELA NOVIM ŽIVOTOM? KAKO DATI VE­TAR U LEĐA DA SE MOŽE ŽIVETI U SEOSKOJ IDILI U 21. VEKU?

Sve je više pojedinaca, koji osnaženi drugim lič­nim pričama, žele da pokušaju sa životom na selu. Oni koji su se već odlučili za ovakav život su svetionici drugima. Oni su ujedno i ti „projek­ti“ koje treba podržati lokalno, nacionalno i me­djunarodno, jer su pokretači zajednica, donose novo znanje i vrednosti, i nadasve mogućnosti umrežavanja kroz različite resurse koje imaju a pre svega ljude.

Seoska idila ne postoji. To je iluzija usled uticaja različitih trendova pre svega vrednovanje života kroz objektiv i postovane fotografije. Priroda je ta koja je idilična, ali život u selu nije. On je zah­tevan fizički, psihički i duhovno. Zbog toga mno­gi pokušavaju, ali se malo njih odluči za potpuni prelaz iz grada u selu.

Selo traži ozbiljnu infrastrukturalnu, socijalnu i kulturološku promenu i podršku. Upravo o tome govori i novi međunarodni projekat „Otvorena škola za seoske domaćine“ u kome učestvuje­mo kao organizacija sa još 5 zemalja radeći na profilu i kompetencama seoskog domaćina koje su neophodne da bi se dao vetar ovakvim inici­jativama.

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA? A KOJA JE FOR­MULA KOJU PRIMENJUJEŠ ZA LIČNU PROMENU?

Šta je uspeh? Za mnoge u mom okruženju odlu­ka da pre 12 godina napustim velike biznis siste­me i preselim se da živim i radim na selu je bila totalni promašaj, na granici ludila za hospitaliza­ciju i neizgovorenih briga o potencijalnim sektaš­kim uticajima na mene. Danas, posle pandemije to isto okruženje bi reklo da sam postigla uspeh u svom životu i donela najbolju moguću odluku za sebe i svoju porodicu. Sada se sa osmehom sećamo tog perioda prelaska, ali on je bio stva­ran kao i ovaj sadašnji.

Za mene uspeh je koliko ste u miru sa sobom gde god da ste i čime god da se bavite. To je moj lični kompas. To što radim, trudim se da uradim posvećeno i kvalitetno, bez zabušavanja i preči­ca, brzih rešenja ili preuzimanja tuđih kao svojih. Imati znanje potkovano iskustvom je nešto što donosi uspeh gde god da ste. To se ne može lažirati. A za vremena koja dolaze ljudi koji dono­se rešenja će biti zlata vredni, ponajviše oni koji znaju da proizvedu hranu ili imaju zlatne zanat­ske ruke što tržište već počinje da pokazuje kroz valorizaciju njihovih usluga.

TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „LEPOTA RAZLIČITOSTI“. TI UPRAVO TU RAZLIČITOST I AUTENTIČNOST ŽIVIŠ NA SVOJ NAČIN. KAKO BI JE OPISALA?

Ja sam svoju različitost i autentičnost pokušala drugima da objasnim kroz kovanicu RURBAN – spajanje urbanog i ruralnog za kvalitetan život na selu. Ja sada nisam više žena iz grada, ali nisam ni poreklom žena sa sela. Ali jesam Dra­gana koja radi i živi sa svojom porodicom u selu Vrmdža na jedan skroman ali ispunjen i ljubavan način.